Ovako se odlazi u penziju! Đaci jednim gestom rasplakali profesorku Osme gimnazije: A zbog onoga što su uradili na kraju se i prekrstila

Neki profesori iz škole odu zajedno sa poslednjim zvonom, a neki ostanu u sećanju svojih učenika decenijama. Da je profesorka srpskog jezika i književnosti Biljana Bica Đorđević među onima koji su ostavili dubok trag, pokazao je njen poslednji dan u Osmoj beogradskoj gimnaziji.

Posle godina provedenih u učionici, profesorka je otišla u penziju, ali oproštaj koji su joj priredili nekadašnji i sadašnji učenici teško da je mogao da bude običan.

Dočekali su je cvećem i velikim aplauzom, a emocije koje su se videle na snimku objavljenom na Instagramu privukle su veliku pažnju javnosti.

Možda vas zanima

Mama došla po sina posle prvog dana u vrtić: Ono što je videla gledajući ga krišom dovelo ju je do suza

Porodila se Silvija Nedeljković: Blizanci se rodili na veliki praznik Malu Gospojinu nakon 17 godina borbe za potomstvo

Deca holivudske zvezde idu u francusku školu, ali im mama peva srpske pesme: „Važno mi je da znaju odakle potiču“

Došli i bivši i sadašnji učenici

Oko profesorke nisu bili samo đaci kojima trenutno predaje. Na ispraćaju su se okupili i nekadašnji učenici, želeći da još jednom budu uz ženu od koje, kako su poručili, nisu učili samo srpski jezik i književnost.

Dok je stajala okružena učenicima, usledili su aplauzi i cveće, kao znak zahvalnosti za sve godine koje je posvetila mladima i generacijama koje su prošle kroz njenu učionicu.

Uz snimak ispraćaja objavljena je i poruka koja govori koliko je profesorka značila svojim đacima:

– Ispraćaj u penziju najvoljenije profesorke Osme beogradske gimnazije – Biljane Bice Đorđević, od strane bivših i sadašnjih đaka. Hvala za znanje koje ste nam preneli i sve vrednosti koje ste nam usadili!

Nije ih učila samo onome što piše u knjigama

Posebno je istaknuto da profesorka, prema rečima njenih učenika, tokom svoje karijere nije prenosila samo školsko gradivo.

Ličnim primerom pokazivala im je da obrazovanje nije samo ono što se nauči iz udžbenika, već i odnos prema drugim ljudima, vrednosti koje čovek nosi i način na koji kroz život postupa.

Zato su uz njen odlazak u penziju učenici podsetili i na čuvene reči Ive Andrića:

– Sve su Drine ovog sveta krive; nikad se one neće moći svekolike ni potpuno ispraviti; nikad ne smemo prestati da ih ispravljamo.

A zatim su dodali kratku, ali snažnu poruku:

– I nećemo!

„Bila mi je razredna na početku svoje karijere“

Da jedan profesor može da ostane važan učeniku i mnogo godina nakon završetka škole, pokazali su i komentari koji su počeli da se nižu ispod snimka.

Jedna nekadašnja učenica vratila se u vreme kada je Biljana tek počinjala profesorsku karijeru:

– Bila mi je razredna u 11. tada mlada profesorka, na početku svoje karijere… Srećno, draga Biljo, da dugo uživaš u zdravlju i penziji.

Drugi komentar skrenuo je pažnju na ono što đaci često pamte mnogo duže od ocena – kakav je profesor bio čovek i kako se odnosio prema njima.

–  Ta divna omladina, ti učenici đaci za svaki red znaju, pogotovo kada dočekuju ili ispraćaju svoje profesore koji su se istakli po čovečnosti, dostojanstvu i znanju koje su na njih preneli. Uživajte, profesorka, dugo, zdravi bili.

Posle toliko godina i dalje zna 400 stihova napamet

Među brojnim reakcijama našla se i jedna koja na poseban način pokazuje koliko znanje stečeno u školi može da ostane sa čovekom.

– Moja draga profesorka, i dalje znam 400 stihova „Gorskog vijenca“ napamet.

Jedna rečenica, a iza nje godine rada, stotine i hiljade održanih časova i generacije mladih ljudi kojima je profesorka predavala.

Upravo zbog toga ovaj odlazak u penziju nije izgledao kao formalni završetak jednog radnog veka. Bio je to susret generacija i prilika da učenici profesorki pokažu da ono što im je davala tokom godina nije zaboravljeno.

„Ovo je suština života“

Među komentarima našla se i poruka koja je možda najjednostavnije opisala prizor:

– Koliko je dirljivo… Ovo je suština života, sve ostalo je nebitno.

Kada je konačno došao trenutak za oproštaj, aplauzi nisu izostali. Profesorka Biljana Bica Đorđević ispraćena je cvećem i emocijama svojih nekadašnjih i sadašnjih đaka.

A možda je upravo takav odlazak u penziju najveće priznanje koje jedan nastavnik može da dobije – kada se posle svih ocena, kontrolnih zadataka, lektira i školskih godina učenici vrate da kažu jedno jednostavno: hvala.