Šta je najjeftinije grejanje ove zime? Nova računica za 60 kvadrata iznenađuje – jedno košta 60.000, drugo više od 250.000 dinara

Sa dolaskom hladnijih dana raste i potražnja za ogrevom širom Srbije, a mnoge porodice ponovo računaju šta im se ove zime najviše isplati – drva, ugalj, pelet ili struja.

Cena tone peleta A2 klase trenutno se kreće od 42.000 do 48.000 dinara, dok se cene drveta i uglja značajno razlikuju od grada do grada. Međutim, sama cena tone ili kubika ogreva ne govori koliko će domaćinstvo na kraju zaista platiti grejanje.

Najnovija računica Agencije za energetiku Republike Srbije pokazuje koliko različiti načini grejanja mogu da koštaju tokom čitave grejne sezone. Proračun je napravljen za prosečno izolovan stambeni prostor od 60 kvadratnih metara, koji se zagreva na 20 stepeni, 16 sati dnevno tokom 180 dana. Za takav prostor potrebno je oko 9.000 kWh energije za grejanje.

Možda vas zanima

Sanjate roditelje koji više nisu među živima? Ovaj san krije poruku koju ne treba ignorisati

Čuveni srpski psihoterapeut objavio šta je znak dobrog roditeljstva: Nisu novac, nekretnine, posao ni veze

Kako uzimate bebu kada vam je neko pruža? Fizioterapeut upozorio na najčešću grešku u prvim mesecima

Razlika između najpovoljnijih i najskupljih varijanti je ogromna – može da premaši 190.000 dinara za samo jednu sezonu.

Drva mogu da budu među najjeftinijim opcijama

Za domaćinstva koja mogu povoljno da nabave ogrevno drvo i imaju efikasnu peć, drva ostaju jedna od najpovoljnijih mogućnosti.

Prema računici AERS-a, sezonski trošak u povoljnijoj varijanti iznosi oko 60.000 dinara. Međutim, ako se drvo plaća skuplje i koristi manje efikasna peć, račun može da dostigne oko 99.300 dinara.

To pokazuje koliko na konačni trošak, osim samog energenta, utiče uređaj u kojem se sagoreva.

Aktuelne cene dodatno se razlikuju širom Srbije. Prema podacima sa stovarišta, u Novom Sadu metar ogrevnog drveta košta oko 11.500 dinara, dok je u Čačku metarsko drvo oko 9.000 dinara. Za isečeno, iscepano i dopremljeno drvo u Čačku potrebno je izdvojiti oko 10.000 dinara.

Prednost drveta svakako je cena, naročito za porodice koje već imaju odgovarajuću peć, dimnjak i prostor za skladištenje.

Sa druge strane, grejanje na drva zahteva više angažovanja – drva treba nabaviti, dopremiti, skladištiti i unositi, vatra se mora održavati, a peć i dimnjak redovno čistiti.

Pelet je praktičniji, ali ove zime mnogo skuplji

Pelet je prethodnih godina postao popularan upravo zato što pruža veći komfor od klasičnog grejanja na drva. Savremene peći i kotlovi mogu automatski da doziraju pelet, lakše je održavati željenu temperaturu, a oko loženja ima manje posla.

Ali ove sezone cena je njegov veliki nedostatak.

Tona peleta A2 klase trenutno košta između 42.000 i 48.000 dinara. Na jednom beogradskom stovarištu cena je 46.200 dinara, u Čačku oko 43.800, dok je u Novom Sadu dostigla približno 48.000 dinara.

Prema AERS-ovoj računici, grejanje 60 kvadrata na pelet tokom sezone koštalo bi oko 114.000 dinara, što je oko 50 odsto više nego prethodne grejne sezone.

Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić savetuje potrošačima da prilikom kupovine obavezno provere da li je pelet sertifikovan. Lošiji kvalitet može da izazove probleme prilikom sagorevanja, pa ni niža cena ne mora na kraju da znači stvarnu uštedu.

Ugalj – između drva i peleta

Ugalj je i dalje prisutan u velikom broju domaćinstava, naročito u kućama koje već imaju odgovarajuće kotlove i peći.

Prema proračunu AERS-a, u zavisnosti od vrste uglja, za grejanje istog prostora tokom sezone potrebno je približno 81.000 do 102.000 dinara.

Aktuelne cene na stovarištima takođe dosta variraju. U Novom Sadu tona uglja, zavisno od vrste i kvaliteta, košta približno 19.000–24.000 dinara, dok su u Čačku pojedine vrste oko 18.000–18.500 dinara.

Prednost uglja može da bude relativno povoljna cena u poređenju sa peletom i nekim načinima električnog grejanja.

Mane su potreba za skladištenjem, unošenje ogreva, čišćenje pepela, održavanje peći ili kotla, kao i znatno veće lokalno zagađenje vazduha u odnosu na neke druge izvore energije.

Grejanje na struju – ogromna razlika zavisi od toga kako je koristite

Kada kažemo „grejanje na struju“, zapravo govorimo o veoma različitim načinima grejanja.

TA peć koja se puni prvenstveno tokom perioda jeftinije električne energije i električni kotao koji troši struju tokom čitavog dana nemaju ni približno isti trošak.

Prema računici AERS-a, korišćenje TA peći koja se puni samo tokom jeftinije tarife za posmatranih 60 kvadrata koštalo bi oko 102.700 dinara tokom sezone.

Ako se TA peć svakog dana dopunjava još dva sata tokom skuplje tarife, trošak raste za oko 40 odsto i stiže do približno 142.000 dinara.

Najveći račun nastaje kod direktnog električnog grejanja – korišćenjem električnih kotlova i grejnih tela. Prema proračunu Agencije, za potrebnu količinu energije domaćinstvo bi moglo da potroši više od 250.000 dinara tokom jedne grejne sezone.

Prednost električnog grejanja je veliki komfor – nema nabavke i skladištenja ogreva, loženja, pepela i čišćenja peći.

Ali način korišćenja struje može da napravi ogromnu razliku u računu.

A gde je gas u ovoj računici?

Za domaćinstva koja imaju mogućnost grejanja na prirodni gas, računica je znatno povoljnija.

Prema AERS-u, za grejanje posmatranog prostora od 60 kvadrata prirodnim gasom potrebno je izdvojiti oko 59.500 dinara za sezonu, što ga po trošku energije stavlja uz najpovoljniju varijantu grejanja na drva.

Naravno, ova računica ne znači da će svaka porodica koja koristi gas platiti upravo toliko. Stvarna potrošnja zavisi od izolacije, spoljne temperature, željene temperature u domu, efikasnosti kotla i navika ukućana.

Koliko košta grejna sezona za 60 kvadrata?

Kada se AERS-ovi proračuni stave jedan pored drugog, razlike postaju mnogo jasnije:

Pa šta je onda najpovoljnije?

Ako posmatramo samo trošak energije u ovoj računici, među najpovoljnijim opcijama su prirodni gas i drva kupljena po nižoj ceni koja se koriste u efikasnoj peći.

Međutim, ne postoji jedan odgovor koji važi za svaku porodicu. Domaćinstvo koje već ima peć i sopstveni prostor za drva nalazi se u potpuno drugačijoj situaciji od porodice koja tek treba da kupi peć, izgradi dimnjak ili uvede gas.

Važno je i da AERS-ova računica ne obuhvata investicione troškove, odnosno cenu kupovine i ugradnje peći, kotla, radijatora i druge opreme, niti troškove održavanja. Zbog toga najjeftiniji energent ne mora automatski da bude i najjeftinije rešenje za domaćinstvo koje kompletan sistem tek treba da ugradi.

A pre svega toga dolazi nešto što se često zanemaruje – izolacija. Dobro izolovana kuća ili stan, kvalitetni prozori i efikasan uređaj za grejanje mogu značajno da smanje količinu energije koja je potrebna tokom zime.

Zato pre odluke ne treba gledati samo koliko košta tona peleta, kubik drveta ili kilovat struje, već koliko će ceo sistem grejanja koštati porodicu tokom nekoliko narednih godina.