„Svog sina sa autimzom ne bih menjala ni za 100 zdrave dece“: Jelena Radanović o detaljima borbe za oporavak svog mališana

Jelena Radanović je priznala da je prvi put posumnjala da sa njenim sinom nešto nije u redu kada je imao oko dve godine. Kako je ispričala, počela je da primećuje ponašanja koja nisu bila karakteristična za njenog starijeg sina, te posumnjala na autizam.

„Bila sam skamenjena i prestravljena“

„Posumnjala sam kada je imao oko dve godine. Počela sam da primećujem da se čudno ponaša i da radi neke stvari koje moj prvi sin nikada nije radio. Imao je mlataranje rukicama, izgubio je kontakt očima, nije reagovao kada ga pozovem po imenu niti na komande. Jeo je zemlju, lizao stakla, vrištao i nije spavao“, navela je Jelena i otkrila da joj je jedan događaj posebno ostao urezan u pamćenje.

„Sećam se da me je jednom, dok je vrištao, izveo za ruku napolje po kiši da šetamo plažom. Nije postojala mogućnost da promenimo pravac dok on ne odluči da idemo drugim putem. Tada sam već videla da se nešto dešava i da moram da pronađem način da mu pomognem“, ispričala je Radanovićeva i priznala da su je osećanja preplavila.

Možda vas zanima

„Teškom mukom sam dobila dete“: Dragana Džajić otvoreno o životu pod slavnim prezimenom i borbi za majčinstvo

Posle svekrvine smrti sam otključala vrata sobe čiji je ključ skrivala 20 godina: Otkrila sam porodičnu tajnu zbog koje sam se sledila

Da nijedan roditelj ne ostane sam: Podrška deci sa autizmom i porodicama u Srbiji tokom 2026. godine

„Bila sam skamenjena i prestravljena. Da sam pomišljala da ni meni ni mom sinu takav život ne treba – jesam i to. Nisam znala šta me čeka, nisam znala kako će izgledati naša budućnost i bilo me je strašno“, otkrila je Jelena.

„Ustaj ženo, sigurno postoji neko rešenje“

Uprkos strahu, Jelena nije želela da odustane. Počela je da istražuje, traži informacije i različite načine da pomogne svom sinu.

„Nisam verski fanatik, ali moram da kažem da je bilo kao da me je neka Božija sila pogledala i rekla: ‘Ustaj, ženo, sigurno postoji neko rešenje.’ Kada sam počela da istražujem, shvatila sam da to nije krajnja tačka. Našla sam kliniku za rano otkrivanje autizma. Došlo je do toga sam im objašnjavala da dete nije u redu, a oni su mene ubeđivali da jeste. Otišla sam za Srbiju i tamo mi je Danijela Helc pomogla. Svakog radnog dana je imao ABA terapiju“, kazala je Radanovićeva.

„Sa mnom nije moglo da se razgovara ni o čemu drugom“

Period koji je usledio potpuno je okupirao njen život.

„Do trenutka kada sam upoznala Slobu, sa mnom nije moglo da se razgovara ni o čemu drugom osim o autizmu. Sve mi se vrtelo oko toga. Istraživala sam, čitala, tražila šta još mogu da uradim i pokušavala sve za šta sam verovala da mom sinu ne može da škodi. Izbacili smo neke namirnice, išli smo i na transplantaciju matičnih ćelija. Utvrdili smo da ima dosta teških metala u sebi, pa smo radili na čišćenju od metala i promeni ishrane“, priznala je Jelena.

„Najgore je kada si sam“

Za Jelenu je jedan od najvažnijih trenutaka bio kada je u njen život ušao pevač Sloba Radanović.

„Najgore je kada si sam. Potrebna je partnerska podrška. Ja sam to videla kada me je Bog blagoslovio i poslao Slobu u moj život. Sve je nekako došlo na svoje i počela sam da gledam na problem mog sina kao na blagoslov. Nisam više želela da gledam samo ono što je teško i što ne može, već ono što može i ono što moj sin jeste. Moj sin mnogo voli da peva, a Sloba je pevač. To mi je posebno lepo i drago“, priznala je.

„Zahvalni smo Bogu što je naš Naum dobro podneo transplataciju“: Jelena i Sloba Radanović progovorili o zdravstvenom stanju svog mališana

„Ne gledam na sebe kao na žrtvu“

Jelena Radanović danas ne želi da svoju priču predstavlja kao priču o žrtvi.

„Ne gledam na sebe kao na žrtvu. Ne bih ga menjala ni za 100 zdravih. On je moj sin i ja ga volim takvog kakav jeste. Sve ono što smo prošli jeste bilo teško, ali ne želim da ga zbog toga posmatram kao nekoga kome nešto nedostaje“, rekla je kroz posebnu emociju folkerova supruga.

„Sa pet godina je progovorio“

Jelena je govorila i o napretku svog sina i njegovoj komunikaciji.

„Sa pet godina je progovorio, ali želim da mame ne shvate pogrešno. On i dalje ne može da komunicira normalno, ali sve više i više reči govori. Za mene je svaki taj napredak veliki. Moj sin i ja smo celu Evropu proputovali zajedno. Obožava da pliva, da trči, ima svoju pilates loptu. Ide i na treninge koji su prilagođeni deci sa posebnim potrebama“, kazala je Jelena.

„Bazen pravimo zbog njega“

Jelena je otkrila i koliko porodica pokušava da prilagodi svakodnevni život potrebama svog sina.

„Bazen koji pravimo, pravimo zbog njega. On obožava vodu i plivanje i želimo da ima prostor u kojem može da uživa i da radi ono što voli. Kada vidim koliko uživa u nečemu što voli, meni je to dovoljno. Ne gledam samo ono što ne može, već ono što može“, ispričala je Rada

„Shvatila sam da to nije krajnja tačka“

Jelena Radanović kroz svoju ispovest želi da pošalje poruku i drugim roditeljima koji se nalaze u sličnoj situaciji.

„Kada sam tek saznala, mislila sam da je to kraj. Bila sam prestravljena i nisam znala šta da radim. Ali kada sam počela da istražujem i da upoznajem druge ljude i njihove priče, shvatila sam da to nije krajnja tačka. Najgore je kada si sam. Čoveku je potrebna podrška, neko ko će da ga sasluša, da bude uz njega i da mu pomogne da nastavi dalje. Ne gledam na sebe kao na žrtvu. Ne bih ga menjala ni za 100 zdravih“, zaključila je.