Od 1. januara počinju novi pregledi dece u Srbiji: Proveravaće se tri ozbiljna zdravstvena problema

Od 1. januara 2027. godine u Srbiji počinju novi preventivni pregledi dece, tokom kojih će se proveravati nivo holesterola i šećera u krvi, ali i zdravlje srca. Pregledi će biti uključeni u obavezne sistematske preglede pred polazak u školu, pa roditelji neće morati dodatno da vode mališane kod lekara.

Važna novina u zdravstvenoj zaštiti dece u Srbiji najavljena je za početak naredne godine. Cilj je da se određeni zdravstveni problemi otkriju što ranije, pre nego što izazovu ozbiljnije posledice.

Sportski kardiolog dr Nebojša Tasić objasnio je u Jutarnjem programu RTS-a da će novi skrininzi biti usmereni na rano otkrivanje povišenog holesterola, dijabetesa i srčanih problema kod dece.

Možda vas zanima

Jednog dana ćete poslednji put podići dete u naručje, a nećete to ni znati: Istraživanje otkrilo bolnu istinu o roditeljstvu

Psiholog upozorava roditelje: Ako detetu stalno govorite „ne“, nemojte se čuditi kada počne da se buni

Rekli su im da će beba umreti, pa su počeli da planiraju sahranu: A onda im je ćerkica priredila čudo

Posebna pažnja biće posvećena mališanima kod kojih postoji povećan rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.

Šta će se proveravati kod dece?

Prema najavi dr Tasića, novi preventivni pregledi obuhvatiće:

• Merenje nivoa holesterola u krvi.
• Proveru šećera u krvi.
• Merenje krvnog pritiska.
• Elektrokardiogram, odnosno EKG, kojim se prati električna aktivnost srca.

Ovi pregledi biće deo obaveznog sistematskog pregleda pred polazak u školu.

To znači da roditelji neće morati da zakazuju poseban dolazak kod lekara samo zbog novih skrininga.

Jedan od ciljeva je da se na vreme otkrije porodična hiperholesterolemija, nasledno stanje koje dovodi do izrazito povišenog holesterola i može povećati rizik od bolesti krvnih sudova.

Pregledi su najavljeni i kao način da se ranije prepoznaju poremećaji povezani sa dijabetesom tipa 1.

Važno je naglasiti da skrining služi za otkrivanje mogućih zdravstvenih problema i da sumnjiv rezultat zahteva dodatne preglede kako bi se postavila dijagnoza.

Dodatni pregled u 12. godini

Pored pregleda pred polazak u školu, najavljen je i dodatni skrining u 12. godini života.

On će biti usmeren na otkrivanje dijabetesa tipa 2, bolesti koja se sve češće povezuje sa gojaznošću, nedovoljnom fizičkom aktivnošću i drugim faktorima rizika.

Na ovaj način lekari žele da prepoznaju decu kod koje postoje zdravstveni rizici dok još ima dovoljno vremena za preventivne mere i odgovarajuće lečenje.

Zabrinjavajući podaci: Problem sa gojaznošću već kod najmlađih

Jedan od razloga za uvođenje novih pregleda jeste sve veći broj dece koja imaju višak kilograma i nedovoljno se kreću.

Prema podacima istraživanja zdravlja stanovništva iz 2019. godine, gotovo svako peto dete uzrasta od pet do šest godina imalo je problem sa gojaznošću.

Među decom uzrasta od sedam do 14 godina gojaznost je zabeležena kod 12,9 odsto mališana.

Dr Tasić upozorio je da Svetska zdravstvena organizacija već godinama ukazuje na ozbiljan porast broja gojazne dece u Evropi i svetu.

Među glavnim razlozima izdvajaju se nedovoljno kretanja, dugotrajno sedenje i nepravilna ishrana.

Situacija u Srbiji, prema njegovim rečima, takođe zahteva ozbiljnu pažnju.

Bolesti krvnih sudova mogu da počnu još u detinjstvu

Mnogi roditelji veruju da su povišen holesterol i ateroskleroza problemi koji se javljaju isključivo kod odraslih.

Međutim, promene na krvnim sudovima mogu početi mnogo ranije.

Ateroskleroza je proces tokom kojeg dolazi do stvaranja naslaga u zidovima arterija, što vremenom može otežati protok krvi i povećati rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti.

Zato je rano prepoznavanje dece sa povećanim rizikom posebno važno.

Ako se problemi uoče na vreme, lekari mogu da preporuče odgovarajuće promene u načinu života, dodatne analize i, kada je potrebno, lečenje.

Dr Tasić je kao primer naveo dete kod kojeg se u sedmoj godini otkrije povećan rizik. Tada postoji mogućnost da se pravovremeno utiče na ishranu i fizičku aktivnost, čime se stvaraju bolji uslovi za njegovo buduće zdravlje.

Posebna pažnja za decu koja treniraju sport

Novi skrininzi važni su za sve mališane, ali je kardiolog posebno ukazao na potrebu za detaljnijim pregledima dece koja se aktivno bave sportom.

Prema njegovim rečima, osnovni preventivni pregledi nisu uvek dovoljni za mlade sportiste.

Njima su potrebni ozbiljniji sistematski i kardiovaskularni pregledi, kao i redovno praćenje zdravstvenog stanja.

Razlog je to što intenzivna fizička aktivnost može dodatno opteretiti srce, naročito ako postoje neprepoznati zdravstveni problemi.

Ipak, dr Tasić je naglasio da čak ni najdetaljniji pregledi ne mogu u potpunosti da spreče iznenadnu srčanu smrt.

Zbog toga je važno da se preventivna zaštita ne završi jednim pregledom, već da podrazumeva kontinuirano praćenje zdravlja.

Telefoni, energetska pića i vejpovi dodatni rizik

Promene u svakodnevnim navikama dece takođe zabrinjavaju stručnjake.

Sve više vremena provodi se u sedećem položaju, često uz mobilni telefon ili druge ekrane, dok fizička aktivnost ostaje u drugom planu.

Dodatne zdravstvene rizike predstavljaju i konzumiranje energetskih pića, korišćenje vejpova i česta upotreba brze hrane.

Nepravilna ishrana i nedovoljno kretanja mogu doprineti gojaznosti, povišenom krvnom pritisku i metaboličkim poremećajima.

Zbog toga lekari ističu da preventivni pregledi treba da budu praćeni i razvijanjem zdravijih navika od najranijeg detinjstva.

Slični pregledi već postoje u drugim zemljama

Skrininzi poput onih koji se najavljuju u Srbiji već se sprovode u pojedinim državama.

Među zemljama koje imaju slične programe dr Tasić je naveo Japan, Italiju, Hrvatsku i Sloveniju.

Njihov zajednički cilj je da se određeni zdravstveni problemi prepoznaju u ranom uzrastu i da se smanji rizik od kasnijih komplikacija.

Šta roditelji treba da urade?

Za sada je najvažnija informacija da je početak novih skrininga najavljen za 1. januar 2027. godine i da će pregledi biti uključeni u sistematske preglede pred polazak u školu.

Roditelji će tako imati priliku da u okviru redovne zdravstvene kontrole dobiju dodatne informacije o zdravlju srca i krvnih sudova svog deteta, kao i o mogućim poremećajima nivoa šećera i holesterola.

Ukoliko dete ima simptome, poznate zdravstvene probleme ili porodičnu istoriju ozbiljnih srčanih bolesti i izrazito povišenog holesterola, ne treba čekati početak novog programa, već se treba posavetovati sa pedijatrom.

Dr Tasić je pozvao roditelje da se odazovu preventivnim pregledima, naglašavajući da pravovremeno otkrivanje zdravstvenih problema može imati veliki značaj za budućnost dece.

Nova mera trebalo bi da omogući da se određeni rizici prepoznaju već u najranijem uzrastu, kada preventivne mere i odgovarajuća zdravstvena zaštita mogu da naprave značajnu razliku.

RTS