Desanka Maksimović nikada nije rodila dete, a kada su je pitali da li žali, njen odgovor otkrio je mnogo o njenom životu

Generacije su odrastale uz njene stihove, a malo ko zna kakva se porodična priča krije iza imena Desanke Maksimović. Čuvena srpska pesnikinja nikada nije imala svoju decu, ali je od najranije mladosti brinula o sedmoro mlađe braće i sestara. Kada su je kasnije pitali da li žali što nije postala majka, njen odgovor otkrio je koliko je porodica oblikovala njen život.

Desanka Maksimović ostala je upamćena kao jedna od najvoljenijih srpskih pesnikinja. Njene pesme učile su generacije đaka, a stihovi o ljubavi, detinjstvu, ljudskosti i stradanju i danas bude snažne emocije.

Ipak, iza književne slave krila se i životna priča žene koja je još kao devojčica naučila šta znači odgovornost prema porodici.

Možda vas zanima

Majka sa rakom četvrtog stadijuma organizovala venčanje bez mladoženje: „Nisam želela da čekam savršen trenutak“

Udovičke mobe nekada su bile deo Miholjdana: Iza ovog običaja krije se dirljiva priča o majkama i deci

Zbog malog Slavka plakala je cela Srbija: Ostao je bez oca, a sad je stigla još tužnija vest

Rođena je 1898. godine u Rabrovici, nedaleko od Valjeva, kao najstarije od osmoro dece u porodici učitelja Mihaila Maksimovića i njegove supruge Draginje.

U velikoj porodici, u kojoj je odrastalo osmoro mališana, najstarije dete često je imalo posebnu ulogu. Tako je i Desanka odmalena pomagala roditeljima i brinula o mlađoj braći i sestrama.

Ta povezanost sa porodicom pratila ju je i kasnije, kada je već postala obrazovana i samostalna žena.

Odgajala je sedmoro mlađe braće i sestara

Dok su njene vršnjakinje razmišljale o udaji i osnivanju sopstvene porodice, Desanka je veliki deo vremena i energije posvećivala onima sa kojima je odrasla.

Kao najstarija sestra, učestvovala je u odgajanju sedmoro mlađe dece.

U biografskim pričama o pesnikinji navodi se da je osećala snažnu odgovornost prema braći i sestrama i da nije žurila sa udajom, između ostalog, zbog porodičnih obaveza.

Njena životna priča tako otvara pitanje koje je i danas blisko mnogim ženama: koliko rano preuzimanje brige o drugima može da utiče na kasnije životne odluke?

Desanka je odrasla u vremenu kada se od najstarijih ćerki često očekivalo da budu oslonac roditeljima i mlađoj deci.

Ipak, svoju posvećenost porodici nije predstavljala samo kao teret, već i kao važan deo sopstvenog života.

Volela je čoveka za kojeg su drugi smatrali da nije dovoljno dobra prilika

Ljubav njenog života bio je Sergej Slastikov, ruski emigrant koji je nakon burnih istorijskih događaja pronašao utočište u Srbiji.

Njihova ljubavna priča nije bila zasnovana na bogatstvu i društvenom položaju.

Naprotiv, prema biografskim zapisima, Desanki su pojedini ljudi iz okruženja govorili da je mogla da izabere imućnijeg i uglednijeg supruga.

Ali ona nije želela da o njenoj sreći odlučuju drugi.

Za Sergeja se udala 1933. godine, kada je imala 35 godina.

Njihov brak trajao je decenijama, sve do njegove smrti 1976. godine.

Uprkos tome što nisu imali dece, njihov zajednički život ostao je važan deo pesnikinjine biografije.

„Da li žalite što niste imali dece?“

Jedno od najličnijih pitanja koja su joj postavljana odnosilo se upravo na majčinstvo.

Desanka Maksimović nije imala biološku decu, a javnost je zanimalo kako je doživljavala tu činjenicu.

U razgovorima o svom životu govorila je o ulozi koju je imala u odrastanju mlađe braće i sestara.

Objašnjavala je da je, brinući o njima, već prošla kroz iskustvo podizanja dece i mnoge obaveze koje ono nosi.

Za nju briga o deci nije bila samo pitanje biološkog majčinstva. Bila je to i svakodnevna odgovornost, nežnost, strpljenje i posvećenost onima kojima je bila potrebna.

Zbog toga je njen odgovor na pitanje o deci ostao posebno zanimljiv deo njene životne priče.

Nije pokušavala da svoju sudbinu uklopi u očekivanja okoline, niti je svoj život predstavljala kao manje vredan zato što nije postala majka.

Život je posvetila i generacijama tuđe dece

Desanka je bila i profesorka, a rad sa mladima zauzimao je značajno mesto u njenom životu.

Predavala je u školama, između ostalog i u Beogradu, a među njenim učenicama bila je buduća pesnikinja Mira Alečković.

Iako nije imala sopstvenu decu, kroz prosvetni rad i književnost ostavila je trag u odrastanju mnogih generacija.

Njene pesme postale su deo školskih čitanki, a stihove su učila deca širom zemlje.

Posebno mesto u njenom stvaralaštvu zauzimaju saosećanje, briga za čoveka i razumevanje dečjeg sveta.

Da li se život žene meri time da li je postala majka?

Priča Desanke Maksimović i danas otvara važno pitanje o tome kako društvo posmatra žene koje nemaju decu.

Čak i kada ostvare velike uspehe, izgrade dug brak i ostave dubok trag u životima drugih, žene se neretko suočavaju sa pitanjem zašto nisu postale majke.

Međutim, razlozi zbog kojih neko nema decu mogu biti veoma različiti i ne moraju biti poznati javnosti.

U slučaju Desanke Maksimović nema osnova da se tvrdi da nije mogla da ima decu ili da je zbog toga patila.

Ono što se zna jeste da je bila duboko vezana za porodicu, da je pomagala u odrastanju mlađe braće i sestara i da je svoj život ispunila ljubavlju, književnošću i radom sa mladima.

Desanka Maksimović preminula je 1993. godine, u 95. godini.

Iza sebe nije ostavila direktne potomke, ali jeste pesme uz koje su odrastale i još odrastaju generacije dece.

Njena sudbina podseća da se ljubav, briga i životni trag jedne žene ne mogu meriti samo time da li je rodila dete.