„Majka nije znala da čita i piše, ali je sina poslala u svet da uči“: Priča o Mihajlu Pupinu koja dira pravo u srce

Mihajlo Pupin postao je jedan od najznačajnijih naučnika svog vremena, profesor na Univerzitetu Kolumbija i čovek čiji su pronalasci doprineli razvoju telekomunikacija. Ipak, kada je govorio o svom životnom putu, posebno mesto zauzimala je njegova majka Olimpijada. Žena koja nije umela da čita i piše verovala je u moć obrazovanja i podsticala sina da stekne znanje koje njoj nije bilo dostupno.

U selu Idvor, u Banatu, 1854. godine rođen je dečak koji će jednog dana postati svetski poznat naučnik. Njegovo ime bilo je Mihajlo Pupin.

Odrastao je u seoskoj porodici, okružen radom, običajima i pričama koje su se prenosile s generacije na generaciju. Njegovo detinjstvo nije nagoveštavalo da će jednog dana predavati na prestižnom američkom univerzitetu i steći međunarodno priznanje.

Možda vas zanima

„Umro mi je na rukama nakon što sam sa 16 godina preživela silovanje“: Srpska pevačica progovorila o pokojnom ocu, teškom odrastanju i nasilju

Bila je u šestom mesecu trudnoće kada je muž počeo da se guši: Ono što je ova mama uradila spaslo mu je život

Majka od sina i ćerke traži da joj uplaćuju 800 evra mesečno: Smatra da su joj dužni, oni kažu da je luda – u kući je opšti haos

Ali jedna osoba je od početka verovala da obrazovanje može da mu otvori vrata drugačijeg života.

Bila je to njegova majka Olimpijada, koju je od milja zvao Pijada.

Majka nije znala slova, ali je znala koliko vrede

Olimpijada Pupin nije imala priliku da stekne školsko obrazovanje. Bila je nepismena, ali je, prema sećanjima njenog sina, posedovala mudrost, snažnu volju i veliko poštovanje prema znanju.

U svojoj autobiografiji „Sa pašnjaka do naučenjaka“, Pupin je pisao o majčinom uticaju na njegov život.

Za nju obrazovanje nije bilo samo način da čovek stekne zanimanje ili bolji položaj u društvu. Verovala je da znanje čoveku omogućava da bolje razume svet i samostalnije odlučuje o svojoj budućnosti.

Iako sama nije mogla da čita knjige, želela je da njen sin dobije priliku da ih upozna.

U tome se krije jedan od najdirljivijih delova Pupinove životne priče: majka je za svoje dete želela mogućnosti koje sama nije imala.

Dečak iz Idvora krenuo je na školovanje daleko od kuće

Mihajlo Pupin osnovno obrazovanje započeo je u Idvoru, a školovanje je nastavio u Pančevu.

Za dete koje je odraslo na selu odlazak u drugu sredinu predstavljao je veliku promenu.

Podrška porodice, a posebno majke, bila je važna u njegovom obrazovanju.

Olimpijada je prepoznavala vrednost školovanja i podsticala Mihajla da uči, iako put do obrazovanja nije bio jednostavan.

Pupin je kasnije nastavio školovanje u Pragu, a 1874. godine, kao mladić od 20 godina, otputovao je u Ameriku.

Tamo ga nije čekao lagodan život.

U Ameriku je stigao sa malo novca i velikom željom da uspe

Kada je stigao u Sjedinjene Američke Države, Pupin nije imao bogatstvo niti siguran posao.

Radio je različite poslove kako bi se izdržavao i nastavio obrazovanje.

Učio je engleski jezik, prilagođavao se novoj sredini i postepeno gradio put ka akademskom uspehu.

Njegov trud doveo ga je do Univerziteta Kolumbija, gde je diplomirao 1883. godine.

Kasnije je nastavio školovanje u Evropi i stekao doktorat na Univerzitetu u Berlinu.

Vratio se u Ameriku i postao profesor na Kolumbiji.

Dečak iz Idvora, koji je odrastao uz majku bez formalnog obrazovanja, postao je naučnik čije se ime izgovaralo širom sveta.

Ni kada je postao slavan, nije zaboravio majčine reči

Pupin je ostvario značajne rezultate u nauci, posebno u oblasti elektrotehnike i prenosa signala na velike udaljenosti.

Njegov rad doprineo je razvoju telefonskih komunikacija, a stekao je i ugled kao naučnik, profesor i pronalazač.

Ipak, u autobiografiji se nije osvrtao samo na svoje akademske uspehe.

Pisao je o detinjstvu, porodici, zavičaju i ljudima koji su ga oblikovali.

Među njima je posebno mesto imala Olimpijada.

Njegova autobiografija „Sa pašnjaka do naučenjaka“ nagrađena je Pulicerovom nagradom 1924. godine, a ostala je i dragoceno svedočanstvo o tome koliko je značaja pridavao svom poreklu i vaspitanju.

Šta roditelji danas mogu da nauče od Pupinove majke?

Priča o Olimpijadi Pupin pokazuje koliko roditeljska podrška može biti važna u obrazovanju deteta.

Ona nije mogla sinu da prenese školsko znanje koje sama nije stekla, ali je mogla da ga ohrabri da uči, da bude uporan i da veruje u mogućnost napretka.

To ne znači da je za Pupinov uspeh bila zaslužna samo majka. Na njegov razvoj uticali su i nastavnici, školovanje, lični rad i brojne životne okolnosti.

Ipak, majčina podrška predstavljala je važan deo njegove životne priče.

I današnji roditelji često brinu da li mogu dovoljno da pomognu deci oko škole, posebno kada gradivo postane teško ili kada dete pokaže interesovanje za oblast koju oni ne poznaju.

Pupinova priča podseća da podrška ne mora uvek da znači poznavanje svakog odgovora.

Ponekad je jednako važno saslušati dete, ohrabriti njegovu radoznalost, pomoći mu da pronađe priliku za učenje i pokazati da se trud vrednuje.

Najveće nasleđe jedne majke

Olimpijada Pupin nije ostala upamćena po naučnim otkrićima, knjigama ili diplomama.

Njeno ime sačuvano je i zahvaljujući sinu koji je, uprkos velikim dostignućima, smatrao važnim da ispriča priču o ženi koja ga je odgajila.

Mihajlo Pupin prešao je dug put od banatskog sela do svetskih univerziteta, ali je u svojim sećanjima uvek imao mesta za dom iz kojeg je potekao.

Možda je upravo to najlepša poruka njegove životne priče: roditelj ne mora da ima sve mogućnosti ovog sveta da bi svom detetu pomogao da ih jednog dana pronađe.