Dečji izlivi besa mogu da budu iscrpljujući: 5 saveta koji pomažu roditeljima da smire tantrum

Dečji izlivi besa, poznati i kao tantrumi, predstavljaju veliki izazov za mnoge roditelje. Posebno su naporni kada se dogode na javnom mestu, u prodavnici, na ulici ili u trenutku kada porodica negde žuri. Ipak, iako ovakve situacije mogu da budu neprijatne, važno je imati na umu da su snažne emocionalne reakcije česte u ranom detinjstvu. Mala deca još uče kako da prepoznaju svoja osećanja, kontrolišu impulse i rečima objasne šta ih muči. Kada su umorna, frustrirana ili ne dobiju ono što žele, često nemaju dovoljno razvijene veštine da se izbore sa tim na miran način.

Džesi Bounenkamp, licencirana savetnica koja se bavi i mentalnim zdravljem majki, ističe da tantrume ne treba posmatrati isključivo kao problematično ponašanje. Oni mogu biti način na koji dete pokazuje da mu je nešto teško, da je preplavljeno emocijama ili da mu je potrebna pomoć odrasle osobe. Evo pet pristupa koji roditeljima mogu da pomognu da lakše prođu kroz ovakve trenutke.

1. Ne shvatajte detetov bes lično

Kada dete vrišti, plače ili se baca na pod, roditelji se mogu osećati bespomoćno, posramljeno ili ljutito. Ipak, važno je da pokušaju da ne protumače takvo ponašanje kao namerni pokušaj da ih dete osramoti ili isprovocira. Mala deca tek razvijaju sposobnost da upravljaju frustracijom i često ne znaju kako drugačije da pokažu koliko su uznemirena. Njihova reakcija ne znači nužno da žele da prkose roditeljima, već može da ukazuje na to da još ne umeju da se izbore sa snažnim osećanjima. Kada roditelj uspe da zastane i ne reaguje impulsivno, veća je verovatnoća da će moći da pomogne detetu da se postepeno smiri.

Možda vas zanima

Dete ima tantrum? Psihološkinja otkriva 5 grešaka koje roditelji ne treba da prave

Devojčica je vrištala i prosipala jogurt, a mama… Pogledajte šta je uradila i tantrum je prestao

Šoping sa decom bez suza i stresa: Zašto nastaju tantrumi i kako ih sprečiti

2. Budite posmatrač, a ne sudija

Umesto da odmah kritikujete dete ili pokušavate da zaustavite njegovo ponašanje, pokušajte da prepoznate šta je izazvalo reakciju. Ponekad je u pitanju prekid igre, promena plana, umor ili osećaj da dete nije saslušano. Pomozite mu da poveže ono što se dogodilo sa osećanjem koje proživljava. Na primer, možete reći: „Vidim da si ljut jer moraš da prekineš igru. Znam da ti je teško da sada staneš.“ Ovakav pristup ne znači da roditelj mora da popusti pred svakim zahtevom. Moguće je istovremeno pokazati razumevanje i zadržati jasnu granicu. Ako dete, na primer, želi da nastavi igru, a vreme je za polazak, roditelj može da prizna njegovo razočaranje, ali i da objasni da je vreme da krenu. Na taj način dete uči da su njegova osećanja prihvaćena, ali da ona ne određuju uvek konačnu odluku.

3. Ne pokušavajte da požurite emocije

Kada dete glasno plače ili vrišti, prirodno je da roditelj želi da se situacija što pre završi. Međutim, stalno ponavljanje naredbi poput „Smiri se odmah“ ili „Prestani da plačeš“ ne mora da pomogne detetu da povrati kontrolu. U trenutku snažne uznemirenosti mališanima može biti teško da saslušaju objašnjenja i razmišljaju o rešenjima. Zato je korisnije da roditelj ostane smiren, govori kratko i pruži detetu malo vremena da se umiri. To ne znači da treba pasivno posmatrati svako ponašanje. Ako dete udara, baca predmete ili se nalazi na mestu gde može da se povredi, roditelj treba odmah da reaguje i obezbedi sigurnost. Kada se intenzitet emocija smanji, dete će lakše moći da razgovara o tome šta se dogodilo i kako sledeći put može drugačije da pokaže nezadovoljstvo.

4. Umesto udaljavanja, ponudite detetu podršku

Dok se kod nekih metoda vaspitanja naglašava izdvajanje deteta zbog neprimerenog ponašanja, pristup poznat kao „tajm-in“ podrazumeva da roditelj ostane uz dete i pomogne mu da prođe kroz težak trenutak. Mališanima je često potrebna blizina odrasle osobe koja će im pružiti osećaj sigurnosti. To može da znači da sednete pored deteta, govorite tihim glasom ili mu ponudite zagrljaj, ukoliko ga želi. Ako se tantrum dogodi u prodavnici ili restoranu, možete se pomeriti na mirnije i bezbednije mesto, dalje od gužve. Cilj nije da dete bude osramoćeno ili izolovano, već da se smanji broj podražaja i omogući mu da se postepeno smiri. Važno je da pratite detetove reakcije. Neka deca u tim trenucima žele fizičku blizinu, dok drugoj treba malo prostora. Budite prisutni i dostupni, bez prisiljavanja na zagrljaj ili razgovor.

5. Prihvatite osećanja, ali postavite granice ponašanju

Jedna od važnih lekcija koju deca treba da nauče jeste da ne postoje „zabranjena“ osećanja, ali da nisu svi načini njihovog izražavanja prihvatljivi. Dete ima pravo da bude ljuto, tužno ili razočarano. Međutim, to ne znači da sme da udara druge, vređa ih ili uništava stvari. Umesto rečenica poput „Prestani da cviliš“ ili „Nemaš razloga da plačeš“, pokušajte da kažete: „Razumem da si ljut, ali neću ti dozvoliti da me udaraš“ ili „Znam da si razočaran, ali danas nećemo kupiti tu igračku“. Tako dete dobija dve važne poruke: roditelj razume kako se oseća, ali istovremeno postoji granica koja mora da se poštuje. Kada se smiri, možete zajedno da razmislite o tome šta bi sledeći put moglo da mu pomogne. Kod mlađe dece to može biti jednostavno imenovanje osećanja, traženje pomoći ili odlazak na mirnije mesto.

Tantrumi su prilika da dete uči o emocijama

Dečji izlivi besa mogu da budu iscrpljujući, ali nisu automatski znak da roditelji nešto rade pogrešno. Deca postepeno razvijaju emocionalnu samokontrolu, a odrasli im u tome pomažu svojim primerom, strpljenjem i doslednim granicama. Neće svaki pokušaj smirivanja uspeti odmah, niti će svaki tantrum izgledati isto. Ipak, kada roditelji nastoje da ostanu smireni, prepoznaju detetova osećanja i istovremeno vode računa o bezbednosti, pružaju mu priliku da nauči kako da se nosi sa frustracijom. Ako su izlivi besa veoma česti, izrazito intenzivni, dugo traju ili ozbiljno ometaju svakodnevni život deteta i porodice, korisno je posavetovati se sa pedijatrom ili stručnjakom za dečji razvoj.