Šok odluka u školama: U ovoj zemlji zabranjuju ekrane, vraćaju papir i olovku – roditelji i stručnjaci u neverici!

Švedska vlada pokrenula je veliku reformu obrazovanja, preporučujući povratak tradicionalnim metodama učenja – knjigama, papiru i olovci, kako bi se poboljšao nivo pismenosti među učenicima.

Ipak, ova odluka izazvala je brojne kritike iz tehnološkog sektora, među prosvetarima i naučnicima, koji upozoravaju da bi takav pristup mogao da utiče na zapošljivost mladih i čak uspori razvoj privrede.

U praksi, promene su već vidljive. U jednoj srednjoj školi u Naki, nadomak Stokholma, učenici sve ređe koriste laptopove.

Možda vas zanima

Roditelji često zanemaruju ovu lektiru, a ona menja decu iz korena

Šok odluka: Ova država zabranjuje omiljenu hranu deci – razlog će vas zabrinuti

Kraj raspusta! Evo kada đaci ponovo imaju pauzu od škole

„Sada često odlazim kući iz škole sa novim knjigama i papirima“, kaže 18-godišnja Sofi, dok dodaje da je jedan profesor „počeo da štampa sve tekstove koje koristimo tokom časa“.

Digitalne platforme u nekim predmetima, poput matematike, već su zamenjene klasičnim udžbenicima. Ovaj zaokret predstavlja značajan preokret za zemlju koja je važila za jednu od najdigitalizovanijih u Evropi, gde je još 2015. oko 80 odsto srednjoškolaca imalo lične digitalne uređaje.

Nova politika dolazi nakon dolaska desničarske koalicije na vlast 2022. godine, koja želi da smanji uticaj tehnologije u učionicama.

„Mi se zapravo trudimo da se rešimo ekrana što je više moguće“, poručio je Džoar Forsel, portparol za prosvetu Liberalne stranke.
„U starijim generacijama možete da ih koristite malo više, ali mislim da deca u nižim razredima ne treba uopšte da koriste ekrane.“

Vlada promoviše slogan „od ekrana do fascikle“, uz obrazloženje da takav pristup poboljšava koncentraciju i razvoj osnovnih veština.

„Čitanje pravih knjiga, pisanje na pravom papiru i brojanje pravim brojevima na pravom papiru mnogo je bolje ako želite da deca steknu znanja koja su im potrebna“, tvrdi Forsel.

Planirano je da od 2025. godine predškolci više ne moraju da koriste digitalne uređaje, dok će od 2026. mobilni telefoni biti zabranjeni u školama, čak i u obrazovne svrhe. Istovremeno, već je izdvojeno više od 200 miliona dolara za nabavku udžbenika, a novi program stupa na snagu 2028. godine.

Stručnjaci upozoravaju na negativne strane prekomerne digitalizacije.

„Sve je veća svest o ometanju koje tehnologija donosi u učionice“, kaže neuronaučnica Sisela Natli, koja ističe da deca mogu da izgube koncentraciju čak i gledajući šta drugi rade na ekranima.

Dodaje da istraživanja pokazuju da čitanje sa ekrana može otežati razumevanje i potencijalno uticati na razvoj mozga kod mlađih učenika.

Pad rezultata na međunarodnim testovima dodatno je podstakao promene. Švedska je, iako i dalje iznad OECD proseka, zabeležila pad u čitanju i matematici, a čak 24 odsto učenika ne dostiže osnovni nivo pismenosti.

„Mi znamo da deca koja su prolazila kroz čitav školski sistem uz veliku upotrebu ekrana zaostaju u međunarodnim testovima“, tvrdi Forsel.

Ipak, OECD upozorava da digitalni alati mogu imati i pozitivne efekte, ali da su u Švedskoj često korišćeni bez jasne strategije.

„Samo je bilo ubačeno mnogo uređaja i tehnologije u učionice bez jasne pedagoške namere“, kaže Andreas Šlajšer.

S druge strane, predstavnici industrije upozoravaju na rizike ovakve politike.

„Svakome su potrebne osnovne digitalne veštine da bi ušao na tržište rada“, kaže Dženi Džepesen, koja podseća da će čak 90 odsto poslova uskoro zahtevati digitalne kompetencije.

Ona upozorava i da bi smanjenje digitalnog obrazovanja moglo da oslabi inovacije i ugrozi poziciju Švedske kao jedne od vodećih tehnoloških ekonomija u Evropi.

Pitanje upotrebe veštačke inteligencije dodatno komplikuje raspravu. Dok vlada planira da se AI uvodi u srednjim školama, pojedini stručnjaci smatraju da bi sa tim trebalo početi ranije kako bi se izbegao „digitalni jaz“.

Međutim, vlasti ostaju pri stavu da osnovne veštine moraju imati prioritet.

„Ono što je potrebno jeste omogućiti deci prilike koje im nejednakost oduzima, a to možete da učinite ako im obezbedite odgovarajuće obrazovanje“, poručuje Forsel.

I među učenicima mišljenja su podeljena.

„Internet je na neki način obuzeo mlađe generacije i primetio sam da lakše gube pažnju“, kaže Aleksis (18).

Dok neki podržavaju ograničavanje tehnologije, drugi smatraju da je ona neophodna.

„Usredsredimo se više na kompjutere. Ako želimo da budemo realni, čitav svet koristi kompjutere“, kaže 19-godišnja Džasmin.

Rasprava o budućnosti obrazovanja u Švedskoj tako ostaje otvorena – između povratka osnovama i potrebe za digitalnim veštinama u modernom svetu.