Da li dete „nasleđuje“ mamine strahove: Šta kaže nauka o prenošenju fobija

Mnoge majke primećuju da njihovo dete razvija iste strahove koje i same imaju, od pasa, mraka ili visine. Da li su fobije zaista nasledne ili ih deca uče posmatrajući roditelje? Nauka daje složen odgovor: postoji uticaj genetike, ali još veći svakodnevnog ponašanja i okruženja.

Na pitanje da li se fobije prenose direktno sa majke na dete, kratak odgovor je – ne na jednostavan način. Ne postoji „gen za strah od pauka“ ili „gen za visinu“. Međutim, istraživanja pokazuju da deca mogu naslediti sklonost ka anksioznosti, što znači da su osetljivija na razvoj različitih strahova tokom života.

Drugim rečima, ne nasleđuje se konkretna fobija, već „teren“ na kojem ona lakše nastaje. Ako majka ima izražene strahove ili anksioznost, postoji veća verovatnoća da će i dete imati sličan emocionalni obrazac, ali to nije pravilo, niti je neizbežno.

Mnogo važniji faktor je učenje kroz posmatranje. Deca veoma rano „čitaju“ reakcije roditelja. Ako mama panično reaguje na psa, dete uči da je pas opasnost čak i bez lošeg ličnog iskustva. Ovo se zove modelovanje ponašanja i jedan je od najjačih mehanizama kroz koji se strahovi prenose.

Postoji i nešto što stručnjaci nazivaju „emocionalni prenos“. Deca su posebno osetljiva na ton glasa, izraz lica i govor tela. Čak i kada roditelj ne izgovori da se nečega plaši, dete može da oseti napetost i razvije sličnu reakciju.

Dobra vest je da ovaj proces funkcioniše i u suprotnom smeru. Kada roditelj pokazuje smirenost i racionalan pristup, dete uči da situacije nisu opasne i lakše prevazilazi strahove. To znači da čak i ako postoji genetska predispozicija, okruženje može značajno da utiče na to da li će se fobija zaista razviti.

Važno je naglasiti i da pojedinačni strahovi u detinjstvu nisu uvek problem. Strah od mraka, odvajanja ili nepoznatih ljudi može biti deo normalnog razvoja. Problem nastaje kada strah postane intenzivan, dugotrajan i počne da ograničava svakodnevni život deteta.

Zaključak je da fobije nisu nešto što se jednostavno „prenosi“ sa majke na dete. One su rezultat kombinacije genetske osetljivosti i naučenih obrazaca ponašanja. To znači da roditelji imaju veliku moć, ne da potpuno spreče strahove, već da nauče dete kako da se sa njima nosi.