Smrt devojčice od strujnog udara potresla je roditelje: Evo kako da decu naučite opasnosti bez zastrašivanja

Nakon vesti o smrti desetogodišnje devojčice usled strujnog udara, mnogi roditelji ponovo su se suočili sa teškim pitanjem – kako razgovarati sa decom o opasnostima, a da ih pritom ne preplaše i ne stvore trajan strah.

Psiholozi objašnjavaju da je potpuno prirodno želeti da dete zaštitimo tako što ćemo ga upozoriti na sve što može biti opasno. Ipak, način na koji to radimo pravi ogromnu razliku između zdrave opreznosti i stvaranja anksioznosti kod deteta.

Deci ne treba skrivati opasnosti, ali ni plašiti ih

Stručnjaci ističu da deca treba da znaju da struja, vatra, saobraćaj i određeni uređaji mogu biti opasni, ali da razgovor ne sme da se pretvori u zastrašivanje.

Možda vas zanima

“Dovoljna je sekunda da dete strada” Električar upozorio na 7 grešaka koje roditelji svakodnevno prave u kući

Stradala devojčica od strujnog udara: Stručnjaci upozoravaju na ove opasnosti u kući!

Ovo staro srpsko ime roditelji ponovo masovno daju dečacima: Nosili su ga junaci, vojvode i sinovi kraljeva

Rečenice poput:

“Umrećeš ako to pipneš”,
“Možeš da nastradaš svakog trenutka”,
“Ne prilazi tome nikada” – kod mlađe dece mogu izazvati intenzivan strah, nesigurnost ili opsesivnu zabrinutost.

Mnogo je bolje govoriti mirno, jednostavno i konkretno.

Na primer:

“Struja može ozbiljno da povredi telo, zato utičnice i kablove diraju samo odrasli.”

Najvažnije je da dete razume pravilo, a ne da paniči

Psiholozi objašnjavaju da je cilj da dete razvije osećaj opreza i razumevanja, a ne strah od svakodnevnog života.

Zato se preporučuje:

• kratko i jasno objašnjenje,
  ponavljanje pravila kroz svakodnevne situacije,
  pokazivanje bezbednog ponašanja ličnim primerom.

Deca mnogo više uče iz onoga što vide nego iz dugih predavanja.

Ako roditelj koristi telefon mokrim rukama ili ostavlja kablove po podu, dete će takvo ponašanje doživeti kao normalno.

Tragedije koje vide na televiziji mogu ih dodatno uplašiti

Kada se dogodi nesreća koja puni medije, mnoga deca mogu postati uznemirena, čak i ako deluje da “ne slušaju”.

Psiholozi savetuju roditeljima da:

• ne pričaju dramatično pred decom,
  ograniče izloženost uznemirujućim snimcima i vestima,
  odgovaraju samo na ono što dete pita,
  ne daju previše detalja.

Ako dete pita šta se dogodilo, dovoljno je kratko objasniti da se desila teška nesreća i da zato postoje pravila koja nas štite.

Kako dete naučiti opasnosti bez traume?

Stručnjaci smatraju da deca najbolje usvajaju pravila kroz svakodnevnu rutinu i mirnu komunikaciju.

Umesto zastrašivanja, mnogo više pomaže:

pokazivanje šta sme, a šta ne sme,
objašnjenje zašto nešto nije bezbedno,
pohvala kada dete poštuje pravila.

Na taj način dete razvija osećaj odgovornosti, ali bez stalnog osećaja straha.

Roditeljski strah se lako prenosi na dete

Nakon ovakvih tragedija mnogi roditelji postanu preplašeni i počnu preterano da kontrolišu dete ili da stalno upozoravaju na opasnosti.

Psiholozi upozoravaju da deca veoma lako prepoznaju paniku kod odraslih i često je usvajaju.

Zato je važno da roditelj ostane smiren i fokusiran na prevenciju, a ne na katastrofične scenarije.

Jer cilj nije da dete živi u strahu, već da nauči kako da bude bezbedno.

Kako smo ranije pisali, stručnjaci upozoravaju na ove opasnosti u kući.