“Nemam više snage”: Očajna mama devojčice (9) zamolila za pomoć, roditelji pomislili na isto

Jedna mama iz Srbije izazvala je ogromnu pažnju na Fejsbuku nakon što je anonimno opisala probleme koje godinama ima sa devetogodišnjom ćerkom i priznala da je potpuno iscrpljena.

Njena objava pokrenula je lavinu komentara roditelja koji su u ponašanju devojčice prepoznali slične simptome kod svoje dece, a mnogi su joj savetovali da što pre potraži stručno mišljenje.

“Ukratko, očajna sam.”

Možda vas zanima

“U školi je mirno, a kod kuće haos”: Psiholozi objašnjavaju zašto se neka deca “raspadnu” čim uđu u stan

Šest imena naših baka koja se ponovo vraćaju u modu: Roditelji u Srbiji ih sve češće daju deci

Nekada je ovo ime nosila jedna od najvažnijih Srpkinja, a danas ga skoro niko ne daje deci: Ima moćno značenje

Tako počinje ispovest majke koja kaže da problemi traju praktično od ranog detinjstva.

“Od druge godine je haos”

Kako je napisala, ćerka je još kao mala imala jake tantrume, a kasnije su počeli da se pojavljuju novi problemi.

“Od malena ništa ne jede, smeta joj tekstura hrane, odeće, etikete, šavovi…”

Mama navodi i:

• grickanje noktiju,
  stalno odlaganje obaveza,
  svađe,
  preosetljivost,
  burne reakcije kada nešto nije po njenom,
  opsesiju telefonom i internetom.

Posebno ju je zabrinulo što dete, kako kaže, čas deluje kao mala beba, a čas kao odrasla osoba.

“U jednom trenutku se mazi i govori kako me voli, već u sledećem kaže: ‘Najgora si.’”

Roditelji odmah pomenuli visokosenzitivnu decu

Jedan komentar posebno je privukao pažnju roditelja.

“Ovo sa etiketama, teksturom hrane, šavovima i ostalo je odlika visokosenzitivne dece.”

Mnogi su pisali da takva deca:

• intenzivnije doživljavaju zvukove i dodire,
  burnije reaguju na stres,
  teže podnose promene,
  često deluju emocionalno “preplavljeno”.

Roditelji su naglasili da to ne mora automatski značiti autizam ili ozbiljan poremećaj.

“To nije proizvoljno. Zaista postoji veliki broj dece koja imaju takav skup osobina.”

Mnogi su posumnjali i na ADHD

Majka je u objavi napisala da je i sama čitala o ADHD-u jer devojčica:

• ne može da se fokusira,
  stalno priča,
  deluje impulsivno,
  često pada i deluje “kao muva bez glave”.

U komentarima su joj mnogi savetovali da dete odvede na detaljnu procenu stručnjaka.

“Ne gubite vreme. Odvedite dete u Institut za mentalno zdravlje da procene da li je ADHD ili nešto drugo.”

Roditelji su naglašavali da je važno razlikovati:

• razvojne faze,
  emocionalne probleme,
  senzornu osetljivost,
  ADHD,
  probleme sa samoregulacijom.

“Psiholog ne postavlja dijagnozu”

Jedna mama preporučila je pregled kod stručnjaka koji se bave dečjom neurologijom i razvojnim poremećajima.

“Oni procene šta je problem i onda vas upute dalje ukoliko je potrebna psihoterapija.”

Mnogi su pisali da roditelji često predugo čekaju jer veruju da je sve “samo faza”.

Roditelji savetovali rutinu i jasna pravila

Pored stručne pomoći, mnogi su savetovali majci da uvede još jasniju dnevnu rutinu.

“Njima najviše odgovara rutina – da svaki dan zna šta se radi i kada.”

Predlagali su:

• raspored obaveza,
  ograničeno vreme za ekran,
  kratke i jasne zadatke,
  posledice koje se dosledno sprovode.

Jedna mama napisala je da je kod njihove dece upravo rutina napravila najveću razliku.

“Nemam više snage”

Rečenica iz objave posebno je pogodila roditelje.

“Nemam više snage.”

Mnogi su joj odgovorili da upravo taj osećaj poznaje veliki broj roditelja.

“Ta rečenica mi je jako poznata u odrastanju dece.”

Roditelji su u komentarima pisali da današnja deca odrastaju pod ogromnim pritiskom sadržaja, interneta i stalne stimulacije, zbog čega mnogi imaju probleme sa emocijama, pažnjom i regulacijom ponašanja.

“Najvažnije je što je pomoć potražila na vreme”

U komentarima se ponavljala još jedna poruka:
da je najvažnije što je majka odlučila da problem ne ignoriše.

Mnogi roditelji poručili su joj da potražiti pomoć ne znači da je dete “problematično”, već da porodica pokušava da razume šta dete zapravo prolazi.