“U školi je mirno, a kod kuće haos”: Psiholozi objašnjavaju zašto se neka deca “raspadnu” čim uđu u stan

Mnogi roditelji doživeli su istu situaciju: nastavnici kažu da je dete u školi mirno, poslušno i divno, a onda kod kuće nastaju nervoza, plač, vikanje, tantrumi, razdražljivost, potpuni emocionalni slom.

Psiholozi objašnjavaju da ovo ponašanje zapravo ima ime i da je veoma često kod dece školskog uzrasta.

Fenomen se naziva “restraint collapse” — stanje u kojem dete “pukne” tek kada se vrati na mesto gde se oseća bezbedno.

Možda vas zanima

“Nemam više snage”: Očajna mama devojčice (9) zamolila za pomoć, roditelji pomislili na isto

Šest imena naših baka koja se ponovo vraćaju u modu: Roditelji u Srbiji ih sve češće daju deci

Nekada je ovo ime nosila jedna od najvažnijih Srpkinja, a danas ga skoro niko ne daje deci: Ima moćno značenje

Šta je zapravo “restraint collapse”?

Stručnjaci objašnjavaju da mnoga deca tokom škole ili vrtića satima pokušavaju da:

• kontrolišu emocije,
  budu mirna,
  prate pravila,
  sede,
  fokusiraju se,
  potiskuju stres i frustracije.

Kada konačno dođu kući i osete sigurnost, telo i mozak više ne mogu da održavaju isti nivo kontrole.

Zbog toga dolazi do:

• eksplozija emocija,
  plača bez razloga,
  histerije,
  svađe,
  odbijanja saradnje,
  emocionalnog “pražnjenja”.

“Dete se ne ponaša tako jer vas ne poštuje”

Psiholozi naglašavaju da roditelji često pogrešno misle da dete “čuva najbolje ponašanje za druge”.

Ali stručnjaci objašnjavaju da je upravo suprotno: dete se emocionalno raspada tamo gde se oseća najsigurnije.

“Deca često oslobađaju stres tek kada dođu kod osobe uz koju se osećaju bezbedno.”

Zašto se ovo danas češće dešava?

Stručnjaci navode da su deca danas pod ogromnim brojem stimulacija:

• škola,
  buka,
  društvene mreže,
  pritisak vršnjaka,
  aktivnosti,
  manjak sna,
  previše ekrana.

Kod neke dece nervni sistem mnogo teže podnosi konstantnu stimulaciju i potrebu za kontrolom ponašanja.

Posebno je često kod dece koja su:
visokosenzitivna,
introvertna,
anksiozna,
perfekcionisti,
neurodivergentna,
pod velikim pritiskom da budu “dobra”.

Psiholozi navode da se fenomen često viđa i kod dece sa:

• ADHD-om,
  senzornom preosetljivošću,
  problemima sa emocionalnom regulacijom.

Kako roditelji mogu pomoći?

Stručnjaci savetuju da roditelji ne kažnjavaju dete odmah zbog emocionalnog sloma nakon škole.

Umesto toga preporučuju:

• period odmora po dolasku kući,
  manje pitanja odmah posle škole,
  rutinu,
  dovoljno sna,
  manje ekrana,
  mirno okruženje,
  emocionalnu podršku.

Neka deca, kako objašnjavaju psiholozi, jednostavno prvo moraju da “isprazne” sav stres koji su tokom dana držala pod kontrolom.

Naučna istraživanja o stresu i emocionalnoj regulaciji kod dece

Stručnjaci fenomen povezuju sa istraživanjima o:

• dečjem stresu,
  samoregulaciji,
  emocionalnom opterećenju,
  preopterećenju nervnog sistema.

Studije pokazuju da dugotrajna potreba za samokontrolom kod dece može dovesti do emocionalnog zamora i jačih reakcija kada stres konačno popusti.

Jedan od naučnih radova objavljenih u PubMed bazi govori o vezi između samoregulacije, stresa i emocionalnih reakcija kod dece školskog uzrasta.

“To nije razmaženost”

Psiholozi posebno naglašavaju da ovakve reakcije ne znače automatski da je dete bezobrazno,  razmaženo, niti loše vaspitano.

U mnogim slučajevima to je znak da je dete emocionalno preopterećeno i da mu treba pomoć da nauči kako da reguliše stres i emocije.

Izvor studije:
National Library of Medicine / PubMed – istraživanja o stresu, emocionalnoj regulaciji i samokontroli kod dece:
PubMed – Emotional Self-Regulation in Children