Internet nameće nerealne standarde lepote: Psiholog Milica Begović o uticaju društvenih mreža na fizički izgled dece

Iako im često nije moguće zabraniti izlaganje pomenutim uticajima, roditelji se pitaju šta mogu da urade kako bi što bolje zaštitili svoju decu prilikom surfovanja internetom. Pitaju se kako da razgovaraju sa njima? Kako da prepoznaju signale za uzbunu i reaguju na pravi način?

Osetivši rastuću zabrinutost roditelja, obratili smo se Milici Begović, edukantu geštalt psihoterapije pod supervizijom i psihologu u udruženju ,,Uvek sa decom“, koja je pružila vredne savete i informisala nas o opasnostima koje vrebaju na internetu.

Fizički izgled

Možda vas zanima

Digitalno nasilje kroz humor: Kada se dete smeje s njima, da se ne bi smejali njemu

Tik tok trendovi i njihova previsoka cena: Psiholog Ljiljana Filipović savetuje kako da razum pobedi želju za lajkovima

Šta je to digitalna empatija? Psiholog objašnjava kako da razvijemo saosećajnost i i koje su posledice ako je nema

Intenzitet uticaja interneta na percepciju fizičkog izgleda kod dece je tema o kojoj se nedovoljno razgovara, te smo upitali Milicu da nam objasni na koji tačno način virtuelni svet utiče na njihov izgled, na šta je ona rekla:

-Društvene mreže snažno utiču na ravnotežu između potrebe deteta da bude autentično i potrebe da pripada grupi. Sa jedne strane, one pružaju priliku deci da vide različite načine izražavanja i razvijaju prihvatanje različitosti, što može pozitivno uticati na samopouzdanje i osećaj sopstvene vrednosti. Sa druge strane, mreže često nameću uske i nerealne standarde lepote, što stvara pritisak da se dete prilagodi spoljnim očekivanjima, ponekad na štetu svoje autentičnosti. Takav pritisak može dovesti do smanjenog zadovoljstva sopstvenim izgledom, sniženog samopouzdanja ili unutrašnjih konflikata. Upravo je zato važna podrška odraslih koja detetu omogućava da ostane u kontaktu sa sobom, da istražuje sopstvenu autentičnost i razvija zdrav, realističan odnos prema svom telu i izgledu.

Uzrast

Kako deca često u ranom uzrastu imaju pristup mobilnim telefonima i drugim uređajima, zanimalo nas je kada deca postaju svesna svog izgleda i kada počinju da ga porede sa osobama koje prate na internetu.

,, Kada deca dođu u predpubertet i pubertet (otprilike od 11. godine pa nadalje), potreba za poređenjem postaje izraženija jer tada intenzivnije tragaju za identitetom i svojim mestom u grupi. Upravo tada društvene mreže postaju prostor u kom poređenje dobija novu dimenziju. Poređenje se više ne odnosi samo na odeljenje ili igralište, već i na virtuelni svet u kome standarde često postavljaju influenseri ili brojke poput pratilaca i lajkova. Tako broj pratilaca i lajkova lako postaje merilo vrednosti, a slika ili objava standard za to kako „treba“ izgledati ili se ponašati,“ rekla je Begovićeva.

Ona je dodala da je trenutak kada dete otvori profil na mrežama obično i trenutak kada kreće upoređivanje, ali ono dobija poseban značaj tek kada se prirodna razvojna potreba za poređenjem (u pubertetu) spoji sa digitalnim svetom koji je stalno podstiče.

Gubitak jasne slike o fizičkom izgledu

Prekomerna upotreba interneta u većini slučajeva dovodi do stvaranja iskrivljene slike o tome kako osoba treba da izgleda, a na to ponajviše utiče more filtera koje influenseri koriste, kao i raznorazni estetski zahvati koji su sve dostupniji u modernom svetu. Naša sagovnornica detaljnije objasnila ovaj problem rekavši:

-Deca se orijentišu u odnosu na ono što vide. Ako se deci daje iluzija da je prirodno izgledati na određen način, većina dece će se u nekom trenutku uporediti sa tim standardom.

Poređenje sa standardom može da uguši kreativnost i autentičnost, a istovremeno može izazvati i negativne emocije ukoliko dete taj standard proceni kao nedostižan.

-U tom slučaju, samopouzdanje deteta može naglo da padne, osećaj lične vrednosti takođe, a u ekstremnim slučajevima može čak doći i do razvoja poremećaja ishrane ukoliko je standard vezan i za telesnu težinu,“ objasnila je.

Milica ističe da je važno da deca budu izložena i prirodnim, autentičnim prikazima tela i lica, jer onda i oni postaju referentna tačka u odnosu na koju dete može da razvija zdraviji odnos prema sebi kao i osećaj zadovoljstva sopstvenim izgledom.

Signali za uzbunu

Naša sagovornica je objasnila da je naročito važno pratiti promene u ponašanju kod dece.

-Neke od njih deo su prirodnog istraživanja identiteta i odrastanja, dok druge mogu ukazivati na nezadovoljstvo koje dete u sebi oseća. Kada se promena desi naglo, kada dete deluje povučeno, izbegava razgovor ili pokazuje neočekivano veliko interesovanje za izgled, to može biti trenutak da roditelj zastane i obrati pažnju – rekla je Milica.

U takvim situacijama ključno je kako se detetu pristupa. Umesto da roditelji zauzmu stav „zabrane“ ili „sumnje“, bolje je da pokažu interesovanje i otvorenost.

-Kroz pitanja poput „Ko ti je bio uzor za ovu promenu?“ ili „Kako se ti osećaš povodom toga?“ dete dobija poruku da je prostor bezbedan i da roditelji žele da razumeju, a ne da kontrolišu. Na taj način otvara se mogućnost da dete podeli inspiraciju za promenu, što će roditeljima ukazati na to da li je promena nastala „prirodno“ ili pod prisilom eksternih faktora,“ dodala je Milica, a potom ukazala na dodatne signale na koje roditelji treba da obrate pažnju.

Dodatni signali koji mogu ukazivati na teškoće jesu:

• nagli pad samopouzdanja
• izbegavanje ogledala ili fotografisanja
• pojačana tajnovitost u vezi sa ishranom
• povlačenje iz društva i aktivnosti koje su detetu ranije pričinjavale zadovoljstvo

Roditelji, pratite decu

Premda su roditelji lica koja treba da zaštite i pomognu, deca se neće uvek njima obratiti kada imaju problem. Ipak, važno je da roditelji budu upućeni u živote svoje dece.

-Prva i najvažnija stvar je obraćanje pažnje. Da bi roditelji mogli da procene kako se njihovo dete zaista oseća, potrebno je da ga dobro poznaju. Roditelji koji provode vreme sa svojim detetom i poznaju njegove reakcije kada je ljuto, tužno ili srećno, lakše će primetiti promene u ponašanju i raspoloženju,“ rekla je naša sagovornica.

Pored toga, važno je da roditelji deci pokažu, kroz sopstveni primer, kako da vole i prihvate svoje telo.

To podrazumeva, kaže naša sagovornica, da roditelji prihvataju svoj fizički izgled, da imaju realan i nenametljiv odnos prema svom telu, i da objasne detetu da su današnji medijski standardi lepote često preuveličani i nerealni. Pokazivanje prirodnih karakteristika, poput bora i strija može pomoći detetu da razume fizički izgled van konteksta „savršenosti“,“objasnila je.

Pokažite zainteresovanost

Takođe je važno i pričati sa detetom i pokazivati zaintererovanost za njegova interesovanja.

-Na primer, ako dete voli određeni muzički žanr i počne da se oblači u skladu sa tim, roditelji koji poznaju kontekst neće se odmah zabrinuti. S druge strane, nagla promena ukusa ili ponašanja može biti signal da se nešto novo dešava u životu deteta i da je potrebno tome posvetiti dodatnu pažnju. Sve ovo zahteva da roditelji budu upoznati sa „ukusom“ svog deteta i da aktivno učestvuju u njegovom oblikovanju, pružajući podršku i služeći kao pozitivan i realan uzor – istakla je Milica.

Stručna pomoć

Roditelji su neretko u ovim situacijama osećaju nespremno jer ne znaju kako da pomognu svojoj deci. Tada se javlja pitanje: ,,Kada potražiti stručnu pomoć?“

-Jedan od znakova da je vreme za stručnu podršku jeste upravo trenutak kada se zapitate da li je potrebno da se obratite stručnjaku. To se najčešće događa kada roditelji osete da „udaraju u zid“, kada ne uspevaju da ostvare dobru komunikaciju sa detetom, kada se pojavljuje nesklad u emocijama ili kada ne znaju kako da odgovore na ono što dete proživljava – objasnila je Milica.

Takođe je dodala da traženje stručne pomoći ne znači da je dete problematično ili da roditelj nema dobar odnos sa detetom jer deca nekada prosto ne žele sa roditeljima sve da podele, što je u redu.

Savet

Ekspertkinja je dala savet roditeljima koji su spremni da svojoj deci pruže dodatnu pomoć:

-Važno je da detetu date osećaj da i ono ima udela u odluci vezanoj za odlazak kod stručnjaka. Probajte da zajedno sa detetom izaberete psihologa i da zajedno odaberete termin koji odgovara i vama i detetu (čak i ako je dete malo, jer mu to daje osećaj kontrole i sudelovanja u procesu) –  rekla je naša sagovornica.

Milica je zaključila da je na kraju dana važno da dete ima prostora da izrazi svoju autentičnost i da pri tome doživi da je tako autentično prihvaćeno i voljeno.