„Ali ja ne tražim ništa…“ Reči šestogodišnjaka iz Cazina rasplakale su region

Ponekad je dovoljna samo jedna dečja rečenica da podseti odrasle koliko su životne okolnosti nekih porodica teške.

U mestu Puškari kod Cazina živi 39-godišnja Zinajda Šekić sa svoja dva sina. Njihova priča privukla je pažnju javnosti nakon što je emitovana u humanitarnoj emisiji, a posebno su mnoge dirnule reči njenog šestogodišnjeg dečaka.

Porodica živi u tuđoj kući i svakodnevno se suočava sa finansijskim problemima. Iako su mališani imali samo jednu želju – da dobiju bicikl – ono što je usledilo ostavilo je mnoge bez reči.

Možda vas zanima

Ako je vaše dete generacija „alfa“ (2010-2025) ne možete ga vaspitavati onako kako su vaspitavali nas

„Od porođaja smo bili intimni samo nekoliko puta“ Mama se požalila, druge je dodatno pujdaju: Uzmi mu telefon!

Zašto bebe vole tapkanje dok tonu u san? Babica Radmila dala jednostavno objašnjenje koje će razumeti svaki roditelj

Pitanje koje je otkrilo tešku istinu

Zinajdina majka ispričala je da je prilikom jedne posete ćerki postavila naizgled obično pitanje:

– Jesi li kupila brašno?

Odgovor koji je dobila bio je kratak i bolan.

– Nisam, nemam.

U toj jednostavnoj rečenici, kako je navela, stala je sva težina svakodnevice sa kojom se porodica suočava.

Kada nema ni za osnovne životne namirnice, svako naredno pitanje postaje mnogo teže. Kako obezbediti ono što je potrebno za život? Od koga pozajmiti? I kako jednog dana vratiti dug?

„Ali ja ne tražim ništa“

Dok su odrasli govorili o problemima, jedan trenutak posebno je pogodio gledaoce.

Šestogodišnji dečak, slušajući razgovor o željama i potrebama porodice, izgovorio je rečenicu koja je mnogima naterala suze na oči:

– Ali ja ne tražim ništa.

U vremenu kada mnoga deca maštaju o skupim igračkama, telefonima i drugim stvarima, njegove reči pokazale su koliko brzo mališani mogu da odrastu kada odrastaju u teškim okolnostima.

Želja koja je ipak ispunjena

Dečaci su, kako se navodi, najviše želeli bicikl, a ta želja im je na kraju i ostvarena zahvaljujući ljudima dobre volje.

Ipak, njihova priča ostala je simbol mnogo većeg problema sa kojim se suočavaju brojne porodice širom regiona – borbe za osnovne životne uslove i dostojanstven život.

Upravo zato su reči šestogodišnjaka odjeknule mnogo dalje od Cazina i podsetile mnoge da iza statistike i brojki stoje stvarni ljudi, stvarna deca i njihove svakodnevne borbe.