Deca mogu pojesti više jaja nego što mislite: Doktorka Stanišić nam je rešila misteriju svih roditelja

Uskrs je nezamisliv bez jaja, ali upravo tada roditelji najčešće postavljaju isto pitanje – koliko ih je zapravo bezbedno za decu? Strah od holesterola, prejedanja i potencijalnih problema često stvara dilemu, ali stručnjaci imaju jasan odgovor.

Kada je reč o ishrani dece, jaja se često nalaze na udaru različitih mišljenja – od toga da su izuzetno zdrava, do toga da ih treba ograničiti. Međutim, stručnjaci ističu da je istina znatno jednostavnija.

Kako nam objašnjava prof. dr Svetlana Stanišić, jaja su jedna od najvrednijih namirnica koje možemo uključiti u dečju ishranu:

Možda vas zanima

Selimović je jednom rečenicom objasnio odnos oca i sina: Istina koju shvatimo prekasno

Ako ste rodili dete na OVAJ datum – velike su šanse da bude uspešno: Taj aprilski dan ubedljivo vodi

Ne baca se tek tako: Šta se radi sa prošlogodišnjim čuvarkućom nakon Uskrsa

– U moru superhrane koja se svakodnevno promoviše, jaja su ostala tiha konstanta, kao dostupna, jednostavna, a izuzetno kompleksna namirnica. Uz to, jaja su jedan od najbogatijih prirodnih izvora holina, nutrijenta koji ima ključnu ulogu u razvoju dečjeg mozga. Holin učestvuje u izgradnji struktura odgovornih za pamćenje i učenje, pa ne čudi što istraživanja pokazuju da deca koja ga unose u dovoljnim količinama imaju bolju koncentraciju i kognitivni razvoj. U praktičnom smislu, dva jajeta dnevno detetu obezbeđuju gotovo celokupnu potrebnu količinu ovog važnog nutrijenta.

Pored toga, jaja imaju i dodatne benefite koji se tiču vida i funkcije mozga.

– Međutim, nutritivna vrednost jaja tu se ne završava. Žumance sadrži lutein, pigment poznat po ulozi u zaštiti vida, naročito od štetnog uticaja plave svetlosti sa ekrana. Lutein se takođe akumulira u delovima mozga povezanim sa brzim procesiranjem informacija. Drugim rečima, ono što štiti oči, istovremeno podržava i mentalnu agilnost.

Tokom praznika, kada deca pojedu više jaja nego inače, roditelji često brinu da li je to problem.

– Kada su u pitanju praznici i tradicionalno povećan unos jaja, roditelji često pokazuju zabrinutost, najčešće zbog holesterola. Ipak, kod dece je situacija bitno drugačija nego kod odraslih. U fazi intenzivnog rasta, dečji organizam koristi holesterol kao gradivni element za ćelijske membrane i sintezu hormona. Zato nema potrebe za strahom ako dete tokom praznika pojede i više jaja nego inače, čak i nekoliko komada u toku dana ne predstavlja problem kod zdrave dece. Naprotiv, može se reći da deca, u okviru uravnotežene ishrane, mogu jesti jaja bez rigidnih ograničenja, jer njihov organizam efikasno koristi sve njihove nutritivne prednosti.

Ipak, postoje i praktične stvari na koje treba obratiti pažnju, naročito kada su u pitanju farbana jaja.

– Pored nutritivnih benefita, postoje i praktični aspekti koje ne treba zanemariti. Ljuska jajeta je porozna, što znači da boja može prodrti do belanceta. Ukoliko primetite da je boja ušla ispod ljuske, najjednostavnije rešenje je da se taj deo ukloni pre unosa, tanko odsecanje površinskog sloja je sasvim dovoljno. Na taj način se izbegava unos potencijalno nepoželjnih supstanci, bez bacanja celog jajeta.

Na kraju, najvažnije je voditi računa o bezbednosti hrane.

– Konačno, možda najvažniji savet odnosi se na bezbednost. Kuvana jaja su mikrobiološki osetljiva namirnica. Ukoliko stoje na sobnoj temperaturi duže od dva sata, rizik od razmnožavanja bakterija značajno raste. Zato jaja koja su služila kao dekoracija ili su dugo stajala na stolu ne bi trebalo jesti. Mnogo je sigurnije držati ih u frižideru i vaditi neposredno pre obroka.

Zaključak je jednostavan – jaja su izuzetno korisna za decu, čak i tokom praznika kada se jedu u većim količinama, ali uz malo pažnje kada je reč o čuvanju i pripremi. U vremenu kada se često traganje za idealnom hranom pretvara u komplikovan proces, jaja ostaju jednostavan, ali izuzetno moćan saveznik dečjeg razvoja – zaključuje naša sagovornica.