Deca se najčešće utapaju u tišini: Jezivo upozorenje lekara koje svako treba da pročita

Nekoliko tragedija koje su ovog leta potresle region ponovo je pokazalo koliko se nesreće u vodi mogu dogoditi brzo i bez upozorenja. Početkom jula jedno malo dete izgubilo je život nakon pada u bazen ispred porodične kuće, a samo nekoliko dana kasnije drugo dete se utopilo nakon što je tokom igre upalo u iskop ispunjen vodom.

Slična tragedija dogodila se i u Italiji, gde se utopila četvorogodišnja devojčica iz Austrije. Sve ove nesreće imaju jednu zajedničku poruku – deca se najčešće ne utapaju uz viku, dozivanje u pomoć ili mahanje rukama. Utapanje se uglavnom odvija potpuno tiho, čak i kada su roditelji udaljeni svega nekoliko metara.

Posledice mogu biti trajne

Na Odeljenje intenzivne nege Klinike Donaustadt u Beču svake godine primi se između pet i sedam dece nakon nesreća u vodi. Prema rečima pedijatra i intenziviste dr Tomasa Vagnera, svaki peti takav slučaj završi se smrtnim ishodom, dok mnoga deca koja prežive ostanu sa trajnim posledicama.

Možda vas zanima

Dirljive molitve majki pred ikonom Svete Ksenije Petrogradske: „Blagoslovi moju decu i pokaži im pravi put“

Detetu je upao pesak u oko? Dečji oftalmolog upozorava na grešku koju skoro svi roditelji naprave

Mafini sa piletinom i sirom: Zdrav doručak koji deca obožavaju, gotovi za 25 minuta

 – Mala deca zbog razvoja motorike često ne mogu da podignu glavu iz vode kada počnu da tonu. To može da se dogodi čak i u vodi dubokoj svega nekoliko centimetara, na primer u dečjem bazenu – upozorava dr Vagner.

Već tri minuta bez kiseonika mogu ozbiljno da oštete mozak

Lekari upozoravaju da posledice utapanja mogu biti veoma teške. Već posle oko tri minuta bez dovoljne količine kiseonika može doći do ozbiljnog oštećenja mozga.

 – Kada mozak ostane bez kiseonika, više ne može normalno da funkcioniše. Tokom lečenja pokušavamo da sprečimo dalje pogoršanje oštećenja – objašnjava Vagner.

Privatni bazeni predstavljaju najveći rizik

Prema njegovim rečima, dvostruko više nesreća događa se u privatnim bazenima i vrtnim jezercima nego na javnim kupalištima.

Zbog toga preporučuje:

 – da bazen bude ograđen,

– da ima bravu koju dete ne može samo da otvori,

– da se merdevine i tobogani uklone kada se bazen ne koristi.

Samo prekrivanje bazena ceradom nije dovoljno da spreči tragediju.

Jedna osoba mora da bude zadužena za nadzor

Dr Vagner ističe da se odrasli ne smeju oslanjati na to da će čuti dete ako nešto pođe po zlu.

Dovoljan je trenutak nepažnje, odlazak do toaleta ili pogled u mobilni telefon da dođe do nesreće.

 – Mora jasno da se odredi jedna osoba koja će biti zadužena isključivo za nadzor dece u vodi – naglašava on.

Posebno upozorava roditelje da, ukoliko dete iznenada nestane iz vidokruga, najpre pogledaju u vodu.

 – Mnogi roditelji prvo pretražuju kuću, zbog čega se utapanje u privatnom okruženju često primeti prekasno – kaže Vagner.

Plivačka pomagala nisu dovoljna zaštita

Nedostatak nadzora i nepoznavanje plivanja među glavnim su uzrocima utapanja dece.

Lekar savetuje da se mališani što ranije navikavaju na vodu i da osnovne plivačke veštine mogu da počnu da usvajaju već oko treće godine života. Ipak, upozorava da ni dete koje zna da pliva nije potpuno bezbedno.

U nepoznatim situacijama, zbog straha, talasa ili panike, može da zaboravi ono što je naučilo. Rukavići, šlaufevi i druga pomagala mogu da pruže dodatnu sigurnost, ali nikada ne smeju da zamene budan nadzor odrasle osobe.

Šta uraditi ako dete potone?

Ako dete potone pod vodu, potrebno je odmah pozvati Hitnu pomoć.

Ukoliko ne diše, treba bez odlaganja započeti veštačko disanje.

 – Najvažnije je što pre obezbediti vazduh u plućima deteta ako ne diše – poručuje dr Vagner.

Zbog toga svim roditeljima preporučuje da pohađaju kurs prve pomoći, jer upravo brza i pravilna reakcija može spasiti život deteta.

Originalni izvor

Tekst je zasnovan na saopštenju Klinike Donaustadt (Wiener Gesundheitsverbund), u kojem govori pedijatar i intenzivista dr Tomas Vagner.

O tome da, kada se dete davi, sekunde odlučuju razgovarali smo sa Ivanom Srdanovim, plivačkim trenerom. On nam je otkrio šta roditelji moraju da urade odmah.