„Ne želim decu“: Zašto ova rečenica i dalje izaziva toliko burne reakcije u Srbiji

Postoje rečenice koje izgovorite i razgovor se nastavi kao da se ništa nije dogodilo. A onda postoji ona: „Ja ne želim decu.“ Dovoljno je izgovoriti je za porodičnim stolom, na poslu ili u društvu i gotovo uvek će se naći neko ko će podići obrvu. „Predomislićeš se“, „samo nisi upoznala pravog“, „videćeš kada ti proradi majčinski instinkt“, „ko će da te gleda kada ostariš“ – odgovori su koje mnoge žene čuju kada otvoreno kažu da ne planiraju da postanu majke. Ako to kaže muškarac, reakcija okoline može biti drugačija. Kada istu rečenicu izgovori žena, neretko sledi mnogo detaljnije preispitivanje njenog života i razloga za takvu odluku. Upravo je jedna slična rasprava ovog leta pokrenuta na Redditu, kada je devojka iz Srbije napisala da ne misli da želi decu i zapitala se da li postoje muškarci u dvadesetim koji razmišljaju na isti način. Priznala je i da je zabrinjava mogućnost da jednog dana popusti pod pritiskom okoline i postane majka zato što se to od nje očekuje. Komentari su otišli u različitim pravcima, ali je rasprava ponovo otvorila pitanje koje se često postavlja kao da postoji samo jedan „ispravan“ životni put.

„Predomislićeš se“ rečenica koju mnoge žene slušaju godinama

Pritisak da se postane roditelj može dolaziti iz porodice, društva, partnerskog odnosa, ali i iz predstava o tome kako bi život trebalo da izgleda. Kod žena se u takve razgovore često uključuje i priča o „biološkom satu“, zbog čega odluka o roditeljstvu može postati predmet tuđih komentara mnogo pre nego što osoba sama želi da je donese. A zapravo postoje različite životne želje. Neko želi troje dece. Neko želi jedno. Neko još nije siguran. Neko želi da bude roditelj jednog dana, ali ne sada. A neko sebe jednostavno nikada nije video u toj ulozi. Sve su to različite životne okolnosti i odluke. Roditeljstvo je pritom odluka sa dugoročnim posledicama. Zato je razumljivo i pitanje da li je poštenije otvoreno priznati da ne želite dete nego ga dobiti samo zato što smatrate da se to od vas očekuje.

Mladi u Srbiji ipak uglavnom žele decu

Kada se govori o padu nataliteta, lako se stvara utisak da mladi ljudi više ne žele porodicu. Međutim, novi podaci UNFPA pokazuju znatno složeniju sliku. Prema istraživanju objavljenom 2026. godine, u Srbiji više od 78 odsto žena i muškaraca želi dvoje ili troje dece. Prosečan željeni broj dece iznosi 2,6 među ženama i 2,9 među muškarcima. Posebno je zanimljiva situacija kod ljudi između 35. i 39. godine. Više od petine žena u toj starosnoj grupi nema decu, ali je čak 95 odsto njih navelo da želi decu. To pokazuje da manji broj rođenih ne može jednostavno da se objasni tvrdnjom da ljudi „više ne žele decu“. Između želje za porodicom i njenog ostvarivanja mogu se naći različite prepreke – od stambenog pitanja i finansijske sigurnosti do posla, partnerskog odnosa i uslova u kojima bi se dete odgajalo. UNFPA upravo ukazuje na jaz između željenog i ostvarenog broja dece, odnosno na situaciju u kojoj ljudi svoje porodične planove ne uspevaju uvek da ostvare.

Možda vas zanima

Rođena je gluva i 14 godina živela u tišini: A onda je prvi put čula zvuk – taj trenutak njena porodica neće zaboraviti

Mama došla po sina posle prvog dana u vrtić: Ono što je videla gledajući ga krišom dovelo ju je do suza

„Slava Bogu na mojim blizancima Staši i Bošku“: Silvija Nedeljković emotivna nakon rođenja ćerkice i sina

U Srbiji je tokom 2025. rođeno 59.483 dece

Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u Srbiji tokom 2025. godine rođeno 59.483 dece, što je za 1.362 manje nego 2024. godine. Ukupna stopa fertiliteta iznosila je 1,62 deteta po ženi, dok je prosečna starost majke pri rođenju prvog deteta bila 29,1 godinu. Ipak, ni ove brojke ne mogu da pokažu koliko ljudi svesno ne želi decu, koliko ih odlaže roditeljstvo i koliko njih želi decu, ali ih iz različitih razloga još nema. To su potpuno različite životne priče koje se često svode na jednu statistiku. Zato nije opravdano pogledati ženu od 35 godina koja nema decu i pretpostaviti da znate razlog. Možda godinama želi dete. Možda nema partnera sa kojim želi porodicu. Možda trenutno nije spremna. Možda je roditeljstvo odložila zbog drugih životnih okolnosti. A možda ga jednostavno – ne želi.

Zašto nas tuđa odluka toliko pogađa?

Možda je najzanimljivije pitanje upravo to: zašto se odluka osobe koju jedva poznajemo toliko često doživljava kao nešto o čemu imamo pravo da raspravljamo? Istraživanja pokazuju da ljudi koji svesno biraju život bez dece mogu biti predmet negativnih stereotipa. Studija objavljena 2026. godine pronašla je negativnu pristrasnost prema osobama koje su odlučile da nemaju decu, a žene koje ne žele decu bile su ocenjene kao manje „tople“ u odnosu na muškarce koji donose istu odluku. Autori rezultate povezuju sa kršenjem društvenih očekivanja vezanih za roditeljstvo. To ne znači da će svaka osoba bez dece doživeti diskriminaciju niti da svi ljudi isto reaguju. Ali pokazuje da društvene predstave o tome kako bi odrasla osoba trebalo da živi mogu uticati na način na koji posmatramo tuđe izbore. Zato rečenica „želim troje dece“ uglavnom ne zahteva objašnjenje. „Ne želim decu“ mnogo češće pokreće potpitanje – „Zašto?“

Nije ovo rat između roditelja i onih koji ne žele decu

Čovek koji želi decu nije zbog toga manje slobodan ili ambiciozan. Žena koja želi veliku porodicu ne mora biti osoba koja slepo prati tradiciju. Ali isto tako, osoba koja ne želi da postane roditelj nije automatski sebična, hladna ili nezrela. Roditeljstvo može biti jedno od najvažnijih i najlepših iskustava za ljude koji ga žele, ali istovremeno nosi veliku odgovornost i zahteva vreme, podršku i određene uslove. Zato možda nije potrebno da svaka odluka o roditeljstvu postane predmet javnog glasanja. Neko će želeti decu. Neko neće. Neko će promeniti mišljenje, a neko neće. Važno je da se odluka o tako velikoj životnoj ulozi ne donosi samo zato što je porodica, partner, društvo ili okolina smatraju obaveznom. Možda bi zato umesto pitanja „Kako možeš da ne želiš decu?“ bilo korisnije zastati i pitati: „Zašto očekujem da neko drugi donese jednu od najvećih odluka u svom životu na isti način kao ja?“