Ovo su prvi znaci autizma! SZO: Mogu da se uoče već u ranom detinjstvu

Mnogi roditelji se makar jednom zapitaju da li se njihovo dete razvija očekivanim tempom. Najčešće nedoumice odnose se na govor, kontakt očima, odazivanje na ime i interesovanje za druge ljude. Upravo zbog toga teme poput autizma, kašnjenja govora i razvoja deteta spadaju među najpretraživanije na roditeljskim portalima.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), poremećaj iz spektra autizma (PSA) predstavlja grupu stanja povezanih sa razvojem mozga koja utiču na komunikaciju, socijalne interakcije i ponašanje. Stručnjaci naglašavaju da se prvi znaci mogu primetiti još u ranom detinjstvu, mada se kod neke dece dijagnoza postavlja tek kasnije.

Dete se ne odaziva na ime

Jedan od znakova koji roditelji najčešće primećuju jeste izostanak reakcije kada pozovu dete.

Možda vas zanima

Mama pitala autističnog sina šta želi za rođendan: Njegov odgovor ju je rasplakao

„Roditelji misle autizam, zapravo je ekranizam“ Defektološkinja za Mame o novoj zavisnosti kod dece

„Igrate se životima svoje dece“: Mama pokrenula lavinu zbog MMR vakcine, komentari podelili roditelje

Iako bebe i mala deca ponekad mogu biti zaokupljena igrom ili drugim aktivnostima, stručnjaci savetuju da pažnju treba obratiti ako dete uporno ne reaguje na svoje ime, posebno nakon navršenih 12 meseci.

Kašnjenje govora ne znači automatski autizam

Mnoga deca progovore kasnije od vršnjaka, a razlozi mogu biti različiti.

Međutim, ukoliko dete sa dve godine ne koristi jednostavne reči ili ne pokušava da komunicira gestovima, pogledom i pokazivanjem, preporučuje se razgovor sa pedijatrom ili stručnjakom za razvoj dece.

Važno je naglasiti da svako kašnjenje govora ne znači da dete ima autizam. Ipak, govor predstavlja jedan od važnih pokazatelja razvoja koji ne treba zanemariti.

Kontakt očima i interesovanje za druge ljude

Roditelji često opisuju da dete „živi u svom svetu“ ili da ne pokazuje interesovanje za igru sa drugom decom.

Stručnjaci navode da pažnju treba obratiti ukoliko dete retko uspostavlja kontakt očima, ne deli interesovanja sa roditeljima, ne pokazuje predmete koje smatra zanimljivim ili ne pokušava da privuče pažnju odraslih.

Ponavljajući obrasci ponašanja

Kod neke dece mogu se javiti ponavljajući pokreti poput mahanja rukama, ljuljanja tela ili izrazita vezanost za rutine.

Takođe, pojedina deca mogu burno reagovati na promene u svakodnevnim aktivnostima ili pokazivati neobičnu osetljivost na zvukove, svetlost, dodir ili određene mirise.

Rana procena je važna

Svetska zdravstvena organizacija ističe da rano prepoznavanje razvojnih teškoća omogućava pravovremenu podršku detetu i porodici.

Što se ranije prepoznaju eventualne poteškoće, veće su mogućnosti da dete razvije komunikacione, socijalne i druge veštine koje će mu pomoći u svakodnevnom životu.

Kada se javiti stručnjaku?

Roditelji bi trebalo da razgovaraju sa pedijatrom ukoliko primete da:

• dete ne reaguje na ime;
• ne uspostavlja kontakt očima;
• ne koristi gestove poput pokazivanja;
• ne pokušava da komunicira sa okolinom;
• kasni u razvoju govora;
• pokazuje izražene ponavljajuće obrasce ponašanja.

Stručnjaci naglašavaju da rana procena ne znači automatski postavljanje dijagnoze, već predstavlja priliku da se utvrdi kako dete napreduje i da li mu je potrebna dodatna podrška.

Šta kaže SZO?

Svetska zdravstvena organizacija navodi da autizam nije bolest koja se može „izlečiti“, ali da odgovarajuća podrška i intervencije mogu značajno unaprediti kvalitet života osoba iz spektra autizma i njihovih porodica.

Takođe, SZO ističe da naučni dokazi ne potvrđuju povezanost vakcina sa autizmom, uprkos čestim dezinformacijama koje se šire na internetu.

SZO