Škola je počela: Posebna pažnja je na podršci za decu sa smetnjama u razvoju

Nova školska godina već je počela i stotine hiljada đaka vratile su se u učionice širom Srbije. Međutim, za pojedinu decu polazak u školu podrazumeva mnogo više od novog ranca, udžbenika i rasporeda časova. Učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom mogu biti potrebni lični pratioci, prilagođeni udžbenici, individualni obrazovni planovi ili druga dodatna podrška, a sistem predviđa niz mera kako bi i njima obrazovanje bilo dostupno.

Zvono je označilo početak još jedne školske godine. Hodnici su ponovo puni đaka, otvorene su sveske, podeljeni rasporedi i počele prve lekcije.

Ali nisu sva deca 1. septembra krenula u školu pod jednakim okolnostima.

Možda vas zanima

Za mirna jutra bez nervoze i rasprave: Evo šta da radite ako se dete teško budi za školu ili vrtić

Smrt studenta iz Sarajeva pokrenula lavinu ispovesti studenata – neki su priznali koliko su bili blizu ivice

Naučnici napravili najveću mapu autizma do sada: Otkrili više od 1.800 veza, čak 87 odsto nauka ranije nije poznavala

Za dete koje koristi kolica, dete sa autizmom ili drugom smetnjom u razvoju, polazak u školu može da zahteva dodatnu organizaciju i podršku kako bi moglo ravnopravno da učestvuje u nastavi i svakodnevnom školskom životu.

Zbog toga sistem inkluzivnog obrazovanja u Srbiji predviđa različite mehanizme podrške učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom – od individualizacije nastave i prilagođenih udžbenika do ličnog pratioca i pomoći koja se obezbeđuje u saradnji škole, roditelja i lokalne samouprave.

Lični pratilac može da bude ogromna pomoć detetu

Jedna od posebno značajnih usluga jeste lični pratilac deteta.

Ova usluga namenjena je detetu sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju kojem je potrebna praktična podrška kako bi moglo da se uključi u redovno školovanje i aktivnosti u zajednici.

Prema informacijama Ministarstva prosvete, lični pratilac može da pruža pomoć detetu u oblastima kao što su kretanje, održavanje lične higijene, hranjenje, oblačenje i komunikacija sa drugima, u skladu sa individualnim potrebama deteta.

Podrška može da traje tokom redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole.

Važnu ulogu ovde imaju upravo lokalne samouprave, jer se usluga ličnog pratioca finansira iz budžeta jedinica lokalne samouprave.

Lokalna samouprava deo je sistema podrške

Kada je detetu potrebna dodatna podrška, u proces se uključuje i Interresorna komisija, koju obrazuje lokalna samouprava.

U njenom radu povezuju se različiti sistemi – obrazovanje, zdravstvo i socijalna zaštita – kako bi se procenilo šta je konkretnom detetu potrebno.

Cilj je da se podrška ne određuje samo na osnovu dijagnoze ili invaliditeta, već prema stvarnim potrebama deteta za svakodnevno funkcionisanje, obrazovanje i uključivanje u zajednicu.

To može biti posebno važno za porodice dece sa autizmom, dece koja koriste kolica, dece sa senzornim, intelektualnim ili drugim smetnjama, jer njihove potrebe nisu iste.

Besplatni udžbenici za oko 96.000 učenika

Država je i za školsku 2026/27. godinu nastavila program besplatnih udžbenika.

Ministarstvo prosvete obezbedilo je ukupno 919.156 udžbeničkih jedinica za oko 96.000 učenika osnovnih škola, za šta je izdvojeno nešto više od 1,02 milijarde dinara.

Među kategorijama koje ostvaruju pravo na besplatne udžbenike nalaze se i učenici koji se obrazuju prema individualnom obrazovnom planu, kao i učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom kojima su potrebni prilagođeni udžbenici.

Nekom detetu običan udžbenik nije dovoljan

Jednak pristup obrazovanju ne znači nužno da svako dete dobije potpuno istu knjigu.

Za učenike kojima je to potrebno postoje prilagođeni udžbenici.

Oni mogu biti izrađeni na Brajevom pismu, sa uvećanim fontom ili u elektronskom i drugim formatima koji omogućavaju korišćenje odgovarajuće asistivne tehnologije.

Za školsku 2026/27. godinu objavljen je poseban katalog prilagođenih udžbenika, a Ministarstvo prosvete navodi da se ovakvi udžbenici obezbeđuju od 2017. godine.

To praktično znači da prepreka detetu ne bi trebalo da bude činjenica da ne može da koristi standardno štampan školski udžbenik.

Nastava može da se prilagodi konkretnom detetu

Važan deo inkluzivnog obrazovanja predstavljaju i individualni obrazovni planovi – IOP.

Suština ovakvog pristupa jeste da se detetu kome je potrebna dodatna obrazovna podrška nastava, način rada ili ciljevi mogu prilagoditi njegovim mogućnostima i potrebama, u skladu sa propisima.

Dakle, inkluzija ne bi trebalo da znači samo da dete fizički sedi u istoj učionici sa svojim vršnjacima.

Cilj je da može da učestvuje, uči, napreduje i bude deo odeljenja.

Postoji i podrška pedagoških asistenata

Sistem predviđa i mogućnost angažovanja pedagoških asistenata za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Njihova uloga razlikuje se od uloge ličnog pratioca. Dok lični pratilac pruža praktičnu podršku konkretnom detetu u svakodnevnom funkcionisanju, pedagoški asistent predstavlja podršku u obrazovnom procesu, učenicima i zaposlenima u ustanovi, u skladu sa propisanim uslovima.

Upravo je važno razlikovati ove dve vrste pomoći, jer roditelji često nailaze na oba termina.

Besplatan prevoz i druge mere

Sistem inkluzivnog obrazovanja obuhvata i druge mehanizme podrške, među kojima mogu biti besplatan prevoz, smeštaj i ishrana, prilagođavanje završnog ispita, stipendije, individualizacija nastave i druge mere, u zavisnosti od potreba učenika i uslova propisanih za ostvarivanje pojedinačnih prava.

Zato odgovornost da dete dobije šansu ne pripada samo učitelju ili nastavniku.

U sistemu podrške učestvuju škola, porodica, lokalna samouprava, zdravstveni i sistem socijalne zaštite, kao i država kroz propise i programe koji omogućavaju dodatnu podršku.

Škola je počela – cilj nije samo da dete uđe u učionicu

Prvih dana septembra najčešće gledamo fotografije nasmejanih prvaka sa novim rancima, bukvarima i roditeljima koji ih ispraćaju do školskih vrata.

Ali iza tih vrata nalaze se i deca kojoj je za jedan školski dan potrebno mnogo više podrške.

Nekome je potreban pratilac da bi bezbedno stigao do učionice. Nekome knjiga koju može da pročita. Nekome drugačiji način objašnjavanja gradiva. Nekome pomoć u komunikaciji ili kretanju.

Zbog toga uspeh inkluzivnog obrazovanja nije samo u tome da dete bude upisano u školu.

Pravi cilj je da u toj školi može da uči, napreduje, druži se sa vršnjacima i dobije priliku da razvije svoje potencijale.

Jer školska godina jeste počela za sve – a škola bi trebalo da bude mesto u kojem svako dete ima svoje mesto.