Za mirna jutra bez nervoze i rasprave: Evo šta da radite ako se dete teško budi za školu ili vrtić

Jutarnje buđenje za školu ili vrtić za mnoge roditelje ume da bude pravi izazov. Dok dete još pospano pokušava da nastavi da spava, roditelj gleda na sat i ponavlja: „Ustajemo, zakasnićemo!“ Nekoliko minuta kasnije kreće nervoza, oblačenje na brzinu, rasprava oko doručka i izlazak iz kuće u poslednjem trenutku. Ipak, jutarnja nervoza može i da se izbegne. Način na koji budimo dete, ali i ono što radimo prethodne večeri, mogu značajno da utiču na to kako će izgledati početak dana.

Najvažnije je da dete dovoljno spava

Ako se dete svakog jutra veoma teško budi, prvo treba razmisliti o tome da li uopšte dovoljno spava. Potrebe za snom razlikuju se u zavisnosti od uzrasta, ali deci je generalno potrebno više sna nego odraslima. Ako dete kasno odlazi u krevet, a rano mora da ustane, jutarnja pospanost i razdražljivost nisu iznenađenje. Zato je bolje pokušati da se vreme odlaska na spavanje postepeno pomeri ranije nego očekivati da dete ujutru „jednostavno ustane“. Važno je i da vreme odlaska na spavanje i buđenja bude približno isto svakog dana, uključujući i vikende. Velike razlike između radnih dana i vikenda mogu dodatno otežati povratak na uobičajen ritam.

Nemojte dete buditi naglo

Jedan od najlakših načina da jutro počne nervozno jeste naglo buđenje. Umesto glasnog dozivanja iz druge sobe, paljenja jakog svetla ili odmah sklanjanja pokrivača, pokušajte da detetu date nekoliko minuta da se postepeno razbudi. Priđite mu, otvorite zavesu ili roletnu i govorite mirnim glasom. Možete ga nežno pomaziti po ramenu i najaviti da je vreme za ustajanje. Za mlađu decu može pomoći jednostavan jutarnji ritual: „Dobro jutro, još malo se mazimo, pa ustajemo.“ Cilj nije da dete odmah skoči iz kreveta, već da pređe iz sna u budno stanje bez dodatnog stresa.

Možda vas zanima

Škola je počela: Posebna pažnja je na podršci za decu sa smetnjama u razvoju

„Svi u razredu imaju, samo ja nemam“: Kako roditelji treba da reaguju kada dete počne da se poredi sa vršnjacima

Dete ne doručkuje pre škole? Evo kako to može da utiče na pažnju, pamćenje i ocene

Svetlost može pomoći da se razbude

Jutarnja dnevna svetlost jedan je od prirodnih signala koji telu govore da je vreme za buđenje. Zato, čim se dete probudi, otvorite zavese ili roletne i pustite dnevnu svetlost u sobu. Ako je napolju još mrak, posebno tokom zimskih meseci, može pomoći postepeno uključivanje svetla umesto naglog paljenja veoma jake lampe. Nakon ustajanja korisno je da dete malo prošeta po stanu, opere lice i počne sa uobičajenim jutarnjim aktivnostima. Lagano kretanje može pomoći da se pospanost postepeno smanji.

Ne počinjite jutro kritikama

„Opet kasniš“, „Koliko puta da ti kažem da ustaneš?“ i „Uvek moramo da se svađamo!“ možda roditelju deluju kao razumljiva reakcija kada dete neće da ustane, ali takav početak dana uglavnom samo povećava tenziju. Dete koje je tek ustalo može biti zbunjeno, pospano i razdražljivo. Umesto kritike, bolje je davati kratka i jasna uputstva. Na primer: „Sada ustajemo. Oblačimo se, pa doručkujemo.“ Kod mlađe dece može pomoći i izbor između dve mogućnosti: „Hoćeš prvo da obučeš majicu ili pantalone?“ Na taj način dete dobija osećaj da učestvuje u jutarnjoj rutini, umesto da ima utisak da mu se sve naređuje.

Pripremite što više stvari uveče

Jutro nije najbolje vreme za traženje čarapa, spremanje ranca i odlučivanje šta će dete obući. Ako je moguće, deo pripreme završite prethodne večeri. Odeća može biti spremna na stolici, ranac spakovan, obuća ostavljena pored vrata, a užina pripremljena unapred. Što je manje odluka potrebno doneti ujutru, manje je prostora za žurbu i rasprave. Kod mlađe dece možete zajedno napraviti jednostavnu rutinu: ustajanje, toalet, oblačenje, doručak, pranje zuba i polazak. Kada se redosled ponavlja svakog dana, dete vremenom počinje samo da zna šta sledi.

Doručak ne treba da bude nova borba

Neka deca odmah nakon buđenja nisu gladna. Ako dete teško doručkuje rano ujutru, nema potrebe da svaki dan počinjete raspravom oko hrane. Važnije je da dete ima dovoljno vremena za jutarnju rutinu i da tokom dana dobije odgovarajuće obroke i užine. Ako doručak jeste deo porodične rutine, neka bude jednostavan i unapred pripremljen. Umesto komplikovanog obroka koji zahteva mnogo vremena, praktičnije je ponuditi nekoliko uobičajenih namirnica koje dete prihvata.

Alarm može postati deo igre

Starijoj deci može pomoći da sama učestvuju u podešavanju alarma. Možete zajedno izabrati prijatan zvuk ili napraviti sistem u kojem alarm označava početak jutarnje rutine. Kod mlađe dece buđenje može biti pretvoreno u malu igru. Na primer, roditelj može reći da je vreme da „probude ruke“, zatim noge, pa da sednu u krevetu i na kraju ustanu. Ovakav pristup neće odgovarati svakom detetu, ali nekima može pomoći da se lakše pokrenu bez osećaja pritiska.

Ne dozvolite da telefon bude prvo što dete vidi

Ako dete odmah nakon buđenja uzme telefon ili tablet, lako može da se desi da se vreme za ustajanje dodatno produži. Mnogo je jednostavnije postaviti pravilo da se ekran koristi tek nakon jutarnjih obaveza, ako ga dete uopšte koristi pre škole ili vrtića. Tako se smanjuje mogućnost da nekoliko minuta gledanja crtaća preraste u raspravu od pola sata.

Ako je dete stalno teško razbuditi, obratite pažnju

Povremena jutarnja pospanost je normalna, posebno ako je dete prethodne večeri kasnije leglo ili je imalo naporan dan. Međutim, ako se dete gotovo svakog dana veoma teško budi, tokom dana je izrazito pospano, teško održava pažnju ili postoje drugi simptomi koji vas zabrinjavaju, dobro je razgovarati sa pedijatrom. Ponekad problem nije u tome što dete „neće da ustane“, već u tome što ne spava dovoljno dobro ili postoji drugi razlog zbog kojeg se ne odmara kako treba.

Mirnije jutro počinje prethodne večeri

Najvažnije je da roditelji ne očekuju da će jedan trik preko noći rešiti problem. Dovoljno sna, približno ujednačen raspored, priprema stvari uveče, jutarnja svetlost, blago razbuđivanje i jasna rutina mogu vremenom napraviti veliku razliku. I možda najvažnije – dete ne mora svako jutro da bude nasmejano i puno energije čim otvori oči. Nekima je jednostavno potrebno više vremena da se razbude. Umesto jutarnje borbe, cilj treba da bude rutina u kojoj dete zna šta ga čeka, roditelj ima dovoljno vremena, a dan počinje što mirnije.