Devojčicu su godinama vređali zbog lica: Objavila je jedan snimak, a onda je njena priča obišla svet

Sara Atvel iz Kanade od detinjstva je trpela uvrede i ponižavanja zbog tumora na licu. Vršnjaci su je nazivali pogrdnim imenima, a bilo je dana kada je želela da izgleda drugačije. Sa 16 godina odlučila je da više ne ćuti. Snimila je video u kojem je otkrila kroz šta prolazi, ne sluteći da će njena priča privući ogromnu pažnju i dovesti do preokreta u njenom životu.

Sara Atvel iz kanadske pokrajine Nova Škotska imala je samo osam meseci kada joj je dijagnostikovana neurofibromatoza, genetsko oboljenje koje može da izazove razvoj tumora duž nerava.

Kod Sare se razvio veliki tumor na desnoj strani lica. Kako je rasla, promena je postajala sve izraženija, a njeno detinjstvo obeležili su brojni lekarski pregledi, operacije i neprijatna iskustva sa ljudima koji nisu razumeli njeno stanje.

Možda vas zanima

Bliži se Sveta Petka: Šta roditelji treba da znaju o običajima i verovanjima koja se vezuju za decu i porodicu

Deca koja znaju da poštuju druge često odrastaju uz ovih 6 rečenica: Roditelji ih izgovaraju svakog dana, a jedna je posebno važna

Bake i deke imaju posebnu ulogu u odrastanju deteta: Ono što im oni pružaju ne može da se kupi novcem

Ipak, kako je kasnije ispričala, najteže joj nisu padali medicinski zahvati, već ponašanje vršnjaka.

„Govorili su mi da sam ružna i gurali me“

Problemi su počeli još u osnovnoj školi.

Deca su je zadirkivala zbog izgleda, nazivala pogrdnim imenima i govorila da ima bolest kojom bi mogla da zarazi druge.

„Bila sam u trećem razredu kada su počeli da me nazivaju ružnom, da me vređaju zbog lica i guraju. Govorili su da imam neku bolest. Uglavnom bih se samo udaljila i nisam mnogo govorila“, ispričala je Sara za ABC News 2013. godine.

Nerazumevanje nije dolazilo samo od dece.

Jednom prilikom prodavačica u radnji odbila je da uzme novac iz Sarine ruke jer je pogrešno verovala da je njeno oboljenje zarazno.

Njena majka Tara kasnije je objasnila da Sara kao mala nije ni primećivala da izgleda drugačije.

Međutim, reakcije okoline postepeno su uticale na njeno samopouzdanje.

Sa 16 godina snimila je video koji je sve promenio

Posle godina ćutanja Sara je odlučila da javno progovori o vršnjačkom nasilju.

Kada je imala 16 godina, snimila je video u kojem je, držeći ispisane poruke, opisala kako izgleda njen svakodnevni život.

Objasnila je da je često tužna, iako se pred drugima trudi da se smeje, kao i da joj posebno teško padaju uvrede ljudi koji je ne poznaju.

Jedna od njenih poruka glasila je:

„Imam tumor, to je sve. Volela bih da ljudi razumeju da sa mnom ništa nije pogrešno.“

Priznala je i da ponekad poželi da izgleda drugačije, nadajući se da bi tada prestalo zadirkivanje.

Na kraju snimka ostavila je poruku koja je dirnula mnoge:

„Možda će jednog dana nasilje prestati, ali do tada ću biti jaka.“

Video je privukao veliku pažnju na internetu, a za Sarinu priču zainteresovali su se i televizijski producenti.

Njena majka nije znala koliko pati

Sara je dugo pokušavala da sakrije koliko je povređuju tuđe reči.

Njena majka Tara priznala je da nije bila svesna razmera nasilja koje je ćerka trpela sve dok nije pogledala snimak.

Porodica je godinama tražila medicinsko rešenje, ali je operacija bila veoma složena zbog položaja i veličine tumora.

Sara je već imala više zahvata, a lekari su morali pažljivo da procene rizike daljeg lečenja.

Nakon što je njena priča postala poznata, njenu borbu pratila je televizijska ekipa, a put do operacije prikazan je u dokumentarcu „The Girl With Half a Face“.

Posle operacije pokazala je novi osmeh

Kanadski plastični hirurg Stiven Moris prihvatio je da operiše Saru.

Tokom složenog zahvata uklonjen je veliki deo tumora, a lekari su radili i na rekonstrukciji njenog lica.

Operacija je donela vidljivu promenu, ali nije značila da je lečenje potpuno završeno. Postojala je mogućnost dodatnih zahvata, kao i rizik da se tumor ponovo razvije.

Sara je, ipak, bila zadovoljna postignutim rezultatom.

„Prilično je neverovatno. Mislim da je najveći deo tumora uklonjen, osim malog dela oko očiju“, rekla je nakon operacije.

Njena priča prikazana je u dokumentarcu koji je premijerno emitovan u decembru 2013. godine.

„Želim da ljudi znaju da sam normalna osoba“

Iako je promena izgleda bila važan deo Sarine priče, ona je želela da pošalje mnogo snažniju poruku.

„Želim da ljudi znaju da sam normalna osoba. Ljudsko sam biće. Samo zato što izgledam drugačije ne znači da sam vanzemaljac ili čudovište“, poručila je u razgovoru za Inside Edition.

Sara je govorila i da bi volela da jednog dana radi sa decom.

Posebno joj je bilo važno da njeno iskustvo pomogne onima koji prolaze kroz slične situacije.

„Ako neko dete koje trpi nasilje vidi moju priču i pomisli da može da razgovara sa nekim i zauzme se za sebe, onda sam pomogla“, objasnila je.

Lekcija za roditelje koju ne treba zaboraviti

Sarina priča pokazuje koliko duboke posledice mogu da ostave uvrede koje odraslima ponekad deluju kao bezazleno dečje zadirkivanje.

Vršnjačko nasilje ne mora uvek da bude fizičko. Podsmevanje izgledu, izolovanje iz društva, pogrdni nadimci i svakodnevno ponižavanje mogu ozbiljno da utiču na samopouzdanje i emocionalno stanje deteta.

Posebno je važno da roditelji obrate pažnju ako dete izbegava školu, povlači se u sebe, često je tužno ili prestaje da govori o svojim prijateljima.

Detetu koje trpi nasilje potrebni su podrška i zaštita odraslih, a ne savet da samo ignoriše uvrede.

Sara je svoju priču podelila sa svetom kako bi pokazala da drugačiji izgled nikome ne daje pravo da drugu osobu ponižava.

I upravo je to poruka koju bi svako dete trebalo da čuje.

ABC News