Udar groma kod dece može biti smrtonosan: Dr Radmila Šehić za Mame.rs objašnjava kako da reagujete u prvim sekundama

Nevreme, grmljavina i iznenadne oluje tokom proleća i leta mogu biti veoma opasni, posebno za decu koja borave napolju. Iako mnogi misle da je udar groma retka pojava, lekari upozoravaju da posledice mogu biti kobne ukoliko se pomoć ne pruži odmah. Specijalista interne medicine dr Radmila Šehić objasnila nam je šta se dešava u organizmu deteta prilikom udara groma i koji su prvi koraci spasavanja života.

Zašto su udari groma češći tokom proleća i leta

„S obzirom da bliži se letnja doba, velika su isparavanja nagle promene temperatura, čas toplo, čas veliko isparavanje, pa oblačno, mnogo kiša i zato su pražnjenja učestala, odnosno prisutstvo groma. U gradskim sredinama i nije takav problem, jer je dosta kuća koje su sa gromobranom, odnosno zaštićene, ali u ruralnim sredinama, na otvorenom, grom pravi problem.“

Doktorka upozorava da direktan udar groma najčešće ima fatalne posledice.

Možda vas zanima

„Deca mogu imati i do 8 infekcija godišnje“ Doktorka Šehić za Mame o rinovirusu – ovo nikako ne radite

„Osoba koja je zatečena i koja doživi udar groma, na žalost, u velikom procentu slučajeva ne preživi udar groma, ne preživi. Udar groma je zapravo kao udar strujom – tada prestaje rad srca, istog momenta, dakle srčani zastoj. Ukoliko se odmah ne ukaže pomoć na licu mesta, ta osoba nema šanse da ostane u životu.“

Zašto su deca posebno ugrožena

Kod dece je rizik dodatno povećan zbog sastava organizma.

„Telo deteta je uglavnom voda, to se zna, a voda je veliki provodnik, i ako dete doživi udar gromom, odnosno udar groma ili struje, što je isto, odmah može da se odpočne sa reanimacijom. Retko kad je i gde je dete samo negde, pa da ga udari grom, uglavnom je u prisutstvu u odraslih, i oni su ti koji odmah mogu da otpočnu reanimaciju.“

Posebno je važno znati da pomaganje detetu nije opasno za osobu koja pruža pomoć.

„Važno je da se zna da telo deteta ne zadržava struju, te Samim tim ne ugrožava onoga kao ukazuje pomoć, to je velika prednost. Osoba koja pomaže detetu može da mu spasi život.“

Kako izgleda reanimacija deteta nakon udara groma

Dr Šehić detaljno objašnjava prve korake koji mogu spasiti život do dolaska Hitne pomoći.

„Najvažnije je proveriti da li su slobodni diseni putevi – da li dete nije nešto progutalo ili udahnulo. To se lako proverava. Potom, oslušnuti dete par sekundi da li se uopšte čuje disanje I da li se pokreće grudni kost, što je važno. Par sekundi, ne duže. I početi reanimaciju.“

Kod dece se reanimacija razlikuje od postupka kod odraslih.

„Reanimacija se ne kreće kao kod odraslih, sa kompresijom grudnog koša. već sa udasima. Dakle, ubacuje se vazduh detetu na nos i usta. Ako je dete manje od godinu dana onda usta odrasnih, kad se dete postavi u položaj, da je blago zabačena glava, da može vazduh da struji, ustima svojim zahvati i nos i usta deteta. I tako insuflira ili ubacuje bukvalno 15 puta vazduh u dečje disanje putove.“

Za stariju decu postupak je drugačiji.

„A ako je starije dete od godinu dana onda se zapuše nozdrvice, zatvore se nos na krilca rukom. A drugom rukom se otvore usta, odnosno donja vilica deteta i uduvava se vazduh kroz usta deteta. Isto tako 15 puta, 15 udaha. I tek onda ide kompresija grudnog koša.“

Doktorka naglašava da kompresije kod dece moraju biti pažljive.

„Ali ne, kao kod odraslijih, da se pritiska jako. Nego kod manje dece, vrlo male dece, do godinu dana, sa dva prsta, se pritiska grudni koš na samoj sredini grudnog koša. A kod odraslije dece, šakom.“

„Ovi se postupci ponavljaju. Potrebno je da se uradi pet takvih ciklusa, da kažemo, i što pre pozvati hitnu pomoć, koja će obaviti onaj profesionalni deo posla.“

Reanimacija je jedini način da se pomogne

„Reanimacija je jedini način da se pomogne“

Posledice udara groma kod dece

Čak i kada dete preživi udar groma, posledice mogu biti ozbiljne i dugotrajne.

„Kod udara groma, dese se opekotine i povrede po kože. Ono dete koje ne doživi srčani zastoj tokom udara groma imaće opekotine i povrede po kože koje su značajne.“

„To je crvenilo, najviše liči na mrežu po koži, ili kao da se razgrana drvo. To su jako bolne opekotine koje moraju da se tretiraju, čak i ulazno mesto groma sprži na tom mestu kožu.“

Doktorka upozorava i na moguće posledice po sluh, vid i nervni sistem.

„Bitno je nakon reanimacije da se Osoba što pre dovede u stabilno stanje.“

„Treće, može nastati oštećenje sluha zbog praska, čak i da nema udara groma, može da pukne bubna opna obostrano ili jednostrano, da dete privremeno ogluvi. Kasnije bubna opna obnovi.“

„Može doći I do oštečenja vida zbog praska, koje od privremenog oštećenja vida može dovesti i do trajnog slepila, zavisno od težine oštećenja očnog nerva, inače oka kao dela mozga.“

„Mogu da postoje i neurološki problem – može doći tokom tog udara do gubitka svesti, potresa mozga. A kasnije, privremene paralize. Može biti i trajnija, ali privremena. Paraliza je najčešća nekog dela tela.“

„Osoba koja ima ove povrede, to su osobe koje ne dožive baš direktni udar groma, koji u 99,9% slučaja smrtonosan. Ako se desi udar groma samo periferno, onda se mogu imati ovi problemi, i oni se tretiraju dugotrajno klinički.“

Kako da se zaštitite tokom grmljavine

Na kraju, dr Šehić savetuje šta je najvažnije uraditi tokom nevremena.

„U vreme kada su ta praskanja, pražnjenja, jel tako, atmosferska, naći zaklon u zatvorenom prostoru. I ne prilaziti izvorima gde je voda, česna u zatvorenom prostoru, ne otvarati telefon, ništa što bi privuklo taj elektricitet. Ako je moguće ne stajati na prozoru, nego malo u sredini.“

„Izbegavati otvorene prostore, gde je blizu voda, gde su blizu kablovi, nekakvi, ili neko usamljeno drvo izbeći. Sve to je jako važno.“

„Ako je grupa u pitanju, najbolje je da se razmakne, raziđu jedni od drugih, i čučnuti, ili prileći u niske biljike. Ne kažu džabe – neće grom u koprive. Ako su osobe razmaknute, grom neće napraviti sve. Ako jedan na nesreću strada, ovi drugi neće biti pogođeni.“

„Ako je čovek na putu ili to u kolima, zaštićen je, ali je važno da izbegava da u kolima bilo šta uključuje, kao i u kući isto. Tu je u svakom slučaju zaštićeniji nego na otvorenom.“

„Važno je pre polaska prvo se obavestiti o vremenskim prilikama. Grom iz vedra neba uglavnom je raritet.“

„Svakako, ne plašiti se i ne provesti proleće ni leto u jednom ćošku i drhtati, nego se obavestiti i znati kako nekome da se pomogne u ovakvim momentima.“