Zašto je važno da deca čitaju klasike? Knjige koje odrastaju zajedno sa njima

U svetu u kojem se svakodnevno pojavljuju nove slikovnice, romani i digitalni sadržaji, roditelji se često pitaju da li klasična dela dečje književnosti i dalje imaju mesto na polici. Odgovor je – apsolutno da. Klasici nisu važni zato što su stari, već zato što su njihove priče uspele da nadžive generacije i ostanu podjednako zanimljive i poučne.

Veliki pisci dečje književnosti stvarali su priče koje govore o prijateljstvu, hrabrosti, odgovornosti, poštenju, ljubavi i prihvatanju različitosti. Iako su nastale pre mnogo godina, poruke koje nose i danas su razumljive deci. Upravo zbog toga klasici predstavljaju odličan temelj za razvijanje ljubavi prema čitanju.

Jedna od najvećih vrednosti ovih knjiga jeste bogat jezik. Deca kroz klasike upoznaju nove reči, razvijaju sposobnost razumevanja složenijih rečenica i postepeno obogaćuju svoj rečnik. To kasnije pozitivno utiče na školski uspeh, izražavanje i razumevanje pročitanog.

Možda vas zanima

Šta deca mogu da nauče iz priče o Petru Panu?

Zašto je „Meri Popins“ i dalje važna za decu: Priča o mašti i detinjstvu za sva vremena

Zašto „Hajdi“ i danas ima posebno mesto u dečjoj književnosti

Klasične knjige podstiču i razvoj mašte. Za razliku od brzih video sadržaja, čitanje zahteva da dete samo zamisli likove, mesta i događaje. Na taj način razvijaju se kreativnost, koncentracija i sposobnost dužeg zadržavanja pažnje, što je danas posebno važno.

Još jedan razlog zbog kojeg klasici imaju posebnu vrednost jeste činjenica da otvaraju prostor za razgovor između roditelja i dece. Mnoge od ovih knjiga čitali su i mama, tata, bake i deke, pa zajedničko čitanje postaje prilika da se podele uspomene, utisci i životne lekcije.

Naravno, izbor knjige treba prilagoditi uzrastu. Dete koje tek uči da voli knjige neće uživati u istom naslovu kao osnovac ili tinejdžer. Zato je važno da klasici dolaze u pravom trenutku.

Za decu uzrasta od 3 do 6 godina dobar izbor su knjige sa jednostavnim pričama, jasnim porukama i mnogo ilustracija. Preporučuju se:

• Ježeva kućica Branko Ćopić
• Ružno pače Hans Kristijan Andersen
• Carevo novo odelo Hans Kristijan Andersen
• Tri praseta i druge klasične bajke
• Vini Pu A. A. Miln

Za decu od 7 do 10 godina, kada već samostalno čitaju, mogu se preporučiti nešto duže i složenije priče:

• Pipi Duga Čarapa Astrid Lindgren
• Čudnovate zgode šegrta Hlapića Ivana Brlić-Mažuranić
• Doživljaji Toma Sojera Mark Tven
• Pinokio Karlo Kolodi
• Hajdi Johana Špiri

Za uzrast od 11 do 14 godina, klasici postaju prilika za razmišljanje o svetu i ljudskim odnosima:

• Mali princ Antoan de Sent Egziperi
• Robinzon Kruso Danijel Defo
• Knjiga o džungli Radjard Kipling
• Beli Očnjak Džek London
• Tajanstveno ostrvo Žil Vern

Stariji osnovci i tinejdžeri mogu da uživaju u delima koja otvaraju ozbiljnije teme i razvijaju kritičko razmišljanje:

• 20.000 milja pod morem Žil Vern
• Ostrvo s blagom Robert Luis Stivenson
• Zov divljine Džek London
• Božićna priča Čarls Dikens
• Don Kihot (prilagođeno izdanje) Migel de Servantes

Važno je imati na umu da dete ne mora da zavoli svaki klasik. Neke knjige će ga oduševiti, druge možda neće ostaviti poseban utisak, i to je sasvim normalno. Cilj nije da se pročita što više poznatih naslova, već da dete kroz kvalitetnu književnost razvije naviku čitanja i otkrije koliko knjige mogu biti uzbudljive.

Roditelji mogu dodatno da podstaknu interesovanje tako što će razgovarati o pročitanim pričama, pitati dete koji mu je lik bio omiljen, šta bi ono uradilo na mestu glavnog junaka ili kako zamišlja nastavak priče. Na taj način knjiga postaje mnogo više od školske lektire jer postaje povod za razgovor, razmišljanje i zajednički provedeno vreme.

Klasici dečje književnosti opstali su kroz generacije jer govore o univerzalnim vrednostima koje nikada ne zastarevaju. Bez obzira na to koliko se svet menja, dobre priče i dalje imaju moć da oblikuju karakter, razvijaju empatiju i podstaknu decu da zavole čitanje, a to je dar koji ostaje za ceo život.