Doktor Milivojević upozorava: Ove povrede dece na bazenu viđa svakog leta, i nisu iz vode

Za većinu dece bazen je jedno od omiljenih mesta tokom leta. Skakanje u vodu, ronjenje, jurnjava sa drugarima i sate provedene u igri roditelji uglavnom povezuju sa bezbrižnim raspustom. Ipak, upravo na bazenima svake godine dolazi do velikog broja povreda koje su često mogle da budu sprečene.

O tome koje su najčešće nezgode i na šta roditelji treba posebno da obrate pažnju za Mame.rs govori klinički asistent dr sci. med. Saša Milivojević, dečji hirurg i urolog Univerzitetske dečje klinike Tiršova i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Najveća opasnost nije u vodi – već pored nje

Kada roditelji pomisle na bazen, najčešće ih brine mogućnost utapanja. Međutim, veliki broj povreda zapravo nastaje van vode.

Možda vas zanima

Ova mama deci preko leta uvodi stroga pravila: Mnogi roditelji kažu da bi uradili isto

Novo upozorenje inspekcije: Alarm zbog popularne igračke

Pravila za prevoz dece: Kada je autosedište obavezno u Srbiji i Evropi

– Mokra površina oko bazena pretvara se u idealan teren za klizanje. Jedan trenutak nepažnje dovoljan je da dete izgubi ravnotežu, udari glavom o pločice, povredi ruku ili nogu ili zadobije posekotine i ogrebotine.

Kako objašnjava naš sagovornik, mnoge ozbiljne povrede dešavaju se upravo tokom trčanja oko bazena, a ne tokom samog plivanja.

Skok na pogrešno mesto može skupo da košta

Skakanje u vodu jedan je od omiljenih letnjih izazova za decu, ali upravo tada dolazi do nekih od najopasnijih povreda.

„Problem nastaje kada dete ne proceni dubinu bazena ili ne vidi drugu osobu ispred sebe.“

Posledice mogu biti veoma ozbiljne.

 – Tada može doći do povreda glave, povreda lica, preloma zuba, povreda vrata i povreda kičme.

Iako su teške povrede ređe, upravo one ostavljaju najteže posledice. Zbog toga stručnjaci upozoravaju da deca nikada ne skaču na glavu u plitku ili nepoznatu vodu.

Mokre pločice kriju veliki rizik

Roditelji su uglavnom fokusirani na ono što se događa u bazenu, dok prostor oko njega često ostaje van njihove pažnje.

– Klizanje na mokrim pločicama može dovesti do uganuća skočnog zgloba, povreda kolena, preloma podlaktice i udaraca u glavu.

Deca pri padu instinktivno pružaju ruke kako bi se zaštitila, pa su upravo povrede šake, ručnog zgloba i podlaktice među najčešćim razlozima za odlazak lekaru nakon nezgode na bazenu.

Posekotine nisu uvek bezazlene

Naprsle pločice, oštećene ivice bazena, metalni delovi opreme ili grube površine mogu dovesti do posekotina koje na prvi pogled deluju bezazleno.

– Voda, vlaga i stalna aktivnost mogu otežati njihovo zarastanje i povećati rizik od infekcije.

Posebnu pažnju zahtevaju:

• dublje posekotine,
  rane koje ne prestaju da krvare,
  povrede sa vidljivim razdvajanjem ivica kože,
  rane u kojima je ostala nečistoća.

Sudari tokom igre nisu retkost

Tokom letnjih gužvi na bazenima deca često ne obraćaju pažnju na okolinu, pa dolazi do sudara koji se dešavaju u deliću sekunde.

– Glava o glavu. Koleno u lice. Lakat u nos.

Najčešće posledice su krvavljenje iz nosa, modrice, otoci, povrede usana i polomljeni ili okrnjeni zubi.

Iako većina ovih povreda ne ostavlja ozbiljne posledice, ponekad je ipak neophodan pregled lekara ili stomatologa.

Rizik koji roditelji često zanemare

Postoji još jedna opasnost na koju roditelji retko obraćaju pažnju.

– Deca koja satima provode u vodi postaju umorna mnogo brže nego što pokazuju. Umor usporava reakcije, smanjuje koncentraciju i povećava verovatnoću nezgoda.

Upravo zbog toga se veliki broj povreda dešava pred kraj dana, kada dete više nema istu koordinaciju i koncentraciju kao na početku igre.

Kako smanjiti rizik od povreda?

Iako nijedan bazen ne može biti potpuno bez rizika, nekoliko jednostavnih pravila može značajno da smanji mogućnost nezgoda.

– Ne trčati po mokrim površinama, ne skakati u nepoznatu ili plitku vodu, koristiti bazen primeren uzrastu deteta, nositi obuću sa neklizajućim đonom oko bazena, praviti pauze tokom dugotrajnog boravka u vodi i obezbediti stalni nadzor odraslih.

Naš sagovornik posebno naglašava da prisustvo spasioca nikada ne može da zameni pažnju roditelja.

Nekoliko sekundi pažnje može sprečiti odlazak u hitnu službu

Većina mališana sa bazena će poneti samo lepe uspomene, smeh i letnje avanture. Ipak, svake godine veliki broj dece završi u ambulantama zbog povreda koje su mogle da budu sprečene.

– Najveći broj nezgoda ne nastaje zbog nepredvidivih okolnosti, već zbog nekoliko ponavljajućih grešaka – trčanja po mokrim pločicama, nepromišljenih skokova i nedostatka nadzora.

Za kraj, jedna jednostavna poruka za roditelje: kada je dete na bazenu, najvažniji nisu ni dušeci, ni igračke za vodu, ni plivačke veštine. Najvažniji su oprez, jasna pravila i nekoliko sekundi pažnje koje mogu sprečiti povredu i sačuvati letnji dan od odlaska u hitnu pomoć.