Gorela sam od temperature, a on me je ostavio sa detetom od tri godine bez hrane i lekova: Rekao mi je: “ Idem kod majke dok se ne središ“

Bila je subota. Imala sam temperaturu 39,4. Kašalj mi je kidao pluća. Trogodišnji sin plače u drugoj sobi. A Uroš… Moj muž, sa kojim sam delila poslednjih osam godina života, stajao je ispred mene. Nije pokušao da umiri našeg sina, niti je pomislio da meni pomogao. Samo je rekao: „Idem kod majke na par dana dok se ne središ“ – počela je Tijana svoju priču.

Ona i Uroš nisu imali bračnih problema. Nisu se svađali, nisu imali finansijskih problema… Ovo je priča koji je Tijana podelila na mrežama i koja je izazvala lavinu komentara. Ono što je možda još gore, jeste podatak da su se mnoge mame preopznale u ovoj priči, te da su navele da su i one imale slično iskustvo. Da su ih partneri napuštali kada su saznali da su obolele od najtežih bolesti. Bilo je i onih koje su pisale o muževima koji su ih napustili kada su izgubile bebe…

Ali, vratimo se još malo na Tijanu i Uroša.

Možda vas zanima

Živela sam u zatvoru, trpela sam teror: Marina je ostavila bogatog muža, bez dinara je otišla iz kuće. Spas je pronašla u manastiru Rakovica

„Imam rak u četvrtom stadijumu, ali neću reći svojoj deci“: Ispovest majke slama srce, jedan strah je proganja

Dva stranca u krevetu: Kad treba priđem mužu mi je kao da idem u tamnicu

U frižideru malo mleka i jaja. U sobi dete gladno

Pre nego što je tiho zatvorio vrata stana za sobom, evo šta je Uroš uradio:

– Uzeo je nešto malo garderobe, spakao je to u torbu za trening. Izašao je nečujno, ni zatvaranje vrata se nije čulo. U kući nisam imala ništa, u fružideru je bilo malo mleka i nekoliko jaja. Dete jo bilo gladno.  Nije smatrao za shodno ni da ode do prodavnice da bar kupi hranu. Ne za mene, Za našeg sina.

Majka kao svaka majka, u deliću sekunde zaboravila je na svoju temepraturu. Smogla je poslednji atom snage, spakovala je dete i otišla po namirnice.

– Dete je moralo da jede, moralo je da se presvuče. Još je on mali, samo tri godine ima. Sebi sam uzela samo lekove, nisam ih imala, Nekako smo se snašli. Dete se umirilo. Uveče, kada sam ga uspavala, sela sam da razmilsim o svemu. Tu Uroševu stranu nikada nisam videla, za osam godina zajedničkog života, bio je pažljiv, bio je dobar otac, ne znam šta se desilo. I ne znam kako nisam videla nijedan signal. To pitanje me je ubijalo u pojam – priča Tijana.

Četiri nedelje nije pitao za dete

Naredni dan je možda bio još teži. Kao da je tek tada, posle prvog šoka i iznenandnog Uroševog odlaska shvatila šta se desilo. I da će taj dan morati sama da izgura.

– Nije zvao, nije posalo poruku. Nije pitao kako mu je dete, ni kako sam ja – dodae Tijana.

Prošlo je više od četiri nedlje. Tijana se oporavila. Ide na posao, sina vodi u vrtić. Uroš se još uvek nije javio.

– Umesto njega, dve-tri poruke mi je poslala njegova majka. I to dok sam bila na poslu. Pita za unuka, kako je. I ništa više. Mojima još ništa nisam rekla, ne znam ni šta bih im rekla ni šta će se desiti – navela je Tijana.

Ne vraćaj mu se. Ni slučajno

Ispod njene priče ostavljeni su brojni komentari. Većina korisnika društvenih mreža njenog muža optužuje za kukavičluk. Bilo je žena koje su pisale o sličnim situacijama koje su njih zadesile.

– Najteži deo nije bila moja bolest, niti briga o deci. Najteže mi je pao taj zvuk njegovih koraka u hodniku. Tada sam shvatila da u najgorem trenutku mog života ja nemam muža, već teret koji je pobegao čim je postalo teško – napisala je jedna od korisnica društvenih mreža.

Većina komentara imala je istu poruku:

– Nemoj slučajno da ga primiš nazad kada se setiti da nema ko da mu kuva. Čovek koji te ostavi bolesnu, pokazaće ti isto to i kada ostariš, kada se pojavi veći problem ili kriza. Pusti ga neka ide, lakše je biti samohrana majka nego imati muža koji je zapravo parazit.

Šta se desilo? Psiholozi imaju odgovor

Zašto muškarci, koji se kunu u vernost i ljubav, u sekundi nestanu onog trenutka kada se pojavi neki problem? Psiholozi objašnjavaju da postoje tri osnosvna objašnjena za ovakvo ponašanje:

1. Sindrom večnog dečaka i strah od realnosti: Mnogi muškarci nisu vaspitani da nose teret. Oni brak doživljavaju kao produžetak momačkog života u kojem sve mora da funkcioniše glatko, zabavno i bez prepreka. Kada se žena razboli, ruši se njihova iluzija o „savršenom, bezbrižnom svetu“ i oni panično beže.

2. Emocionalni invaliditet i narcizam: U zdravlju, oni vole benefite koje im žena pruža: kuća, briga, pažnja. Ali kada se uloge obrnu i kada žena zatraži negu i razumevanje, njihov egoizam stupa na scenu. Oni ne vide njenu bol, već samo sopstvenu nelagodu.

3. Iluzija izbora: Psihoterapeuti naglašavaju da je ovo najveći mogući test karaktera. Bolest ne ruši brak. Ona samo ogoljava činjenicu da brak nikada nije ni postojao na čvrstim temeljima.

Poruka koja boli, ali leči

Tijnina priča ima težak početak, ali nosi i neverovatnu lekciju o snazi. Ona je uspela da prevaziže šok, da prehrani dete, da stoji na svojim nogama.

– Shvatila sam da mi Uroš nikada nije bio oslonac. Bio je tu samo dok je bilo lepo, sunčano i lako. A kada je pala kiša, poneo je kišobran samo za sebe. To jako boli, ali i leči. Nema iluzija, samo jasna slika. Moj sin i ja ćemo uspeti – poručila je Tijana u jednom od ogovoru na kometar koji je dobila.

Da li poznajete nekoga ko je prošao kroz sličnu izdaju i da li mislite da se ovakve stvari ikada mogu oprostiti? Pišite nam u komentarima.