„Imam 34 i još mislim da imam vremena“: Do koje godine je zapravo kasno za prvo dete?

Kada je pravo vreme za decu i da li postoji granica posle koje je „kasno“ postati roditelj? Ovo pitanje sve češće se pokreće na društvenim mrežama, a odgovori su potpuno različiti. Dok neki veruju da za roditeljstvo nikada nije kasno, drugi smatraju da biologija ipak postavlja jasne granice. Jedna objava posebno je pokrenula lavinu komentara i otvorila temu o kojoj mnogi razmišljaju, ali retko govore naglas.

Jedna korisnica društvenih mreža pokrenula je zanimljivu diskusiju pitanjem da li postoji gornja granica za rađanje dece i kada je, po mišljenju ljudi, zapravo „prekasno“ za roditeljstvo.

Imate li gornju granicu za godine kada je riječ o rađanju djece?
byu/Historical-Shine1717 inaskcroatia

Možda vas zanima

Od začeća do rođenja u 90 sekundi: Video koji je oduševio milione

Prednosti i mane kasnog materinstva: Šta treba da znate pre nego što donesete odluku

Šta je Rijana uradila u trudnoći šokiralo je svet: Ovo niko nije očekivao

Kako je napisala, ima 34 godine i oseća da još uvek ima vremena, iako je svesna da biologija ne ide u prilog ženama kako godine prolaze. Navodi i da su joj poslednje godine prošle veoma brzo, zbog čega kao neku ličnu granicu vidi četrdesetu.

Dodaje i lično iskustvo – njeni roditelji su imali više od 40 godina kada je ona bila mlada, zbog čega danas drugačije gleda na roditeljstvo u kasnijim godinama. Upravo to ju je navelo da razmišlja da posle 40. godine možda više ne bi pokušavala da ima dete.

Ova objava izazvala je brojne reakcije i komentare:

– Mislim da nema pravila i da sve zavisi od osećaja. Devojka koja je išla sa mnom na fakultet prvo je rodila sa 25 godina, a drugo sa 32, jer se tako život namestio. S druge strane, kumina ćerka je prvo dete dobila sa 42 godine. Kaže da pre četrdesete nije planirala decu i da joj se sada sve savršeno uklopilo – jedan je od komentara na ovu objavu.

I dosta je sličnih:

– Da. Životni putevi su različiti i statistika često ne znači ništa u pojedinačnim sudbinama. Kaže se da jabuka ne pada daleko od stabla, ali uvek postoje i drugačiji primeri. Na primer, sa mnom je u srednju školu išla devojka koja je zatrudnela sa 16 godina i odlučila da zadrži dete, a i njena majka ju je dobila veoma mlada. S druge strane, jedna moja dalja rođaka prvo dete je dobila u inostranstvu, sa mužem koji je osam godina mlađi, iz druge države i kulture, i to sa 43 godine. Kaže da joj je to bio najbolji trenutak u životu.

Neki su bili oštri i surovo realni:

– Za ove koji pričaju ko je prestar i kakav će život dete imati – juče sam čula da mi je komšinica umrla u 34. godini od raka. Ima dete od dve i po godine. Takve stvari nikoga ne zaobilaze i nikad ne možeš da znaš da li ćeš doživeti da ti dete krene u srednju školu ili ne. Nekome je suđeno da živi do 95, a nekome do 34.

A neki su podelili i svoja teška iskustva.

– Ja sam čekala i čekala i čekala, dok mi u 41. godini pet doktora nije reklo da jedinu šansu za trudnoću i bebu imam ako koristim tuđu jajnu ćeliju.

Na kraju, iako medicina jasno govori o određenim granicama i rizicima, odgovor na pitanje kada je „najbolje“ vreme za dete nije isti za sve. Ne postoji univerzalna brojka koja važi za svaku ženu ili par. Neki se osećaju spremno u dvadesetim, drugi tek u tridesetim ili četrdesetim godinama.

Stručnjaci se sve više slažu u jednom – najvažnije je da roditeljstvo dođe u trenutku kada se osoba oseća spremno, kako fizički, tako i emocionalno i životno. Stabilnost, podrška i želja da se detetu posveti pažnja često su važniji od samih godina.

Zato, umesto da se vodimo pritiscima okoline ili tuđim iskustvima, možda je najvažnije slušati sebe. Jer pravo vreme za dete nije isto za sve – to je onaj trenutak kada ste vi spremni da mu pružite ljubav, sigurnost i pažnju koju zaslužuje.