Kada detetu čitati Bibliju i kako mu je objasniti: Vodič za roditelje

Odgovor je jednostavniji nego što možda deluje: ne postoji jedan „pravi“ uzrast. Biblija se detetu može približavati postepeno, kroz priče, razgovor i pitanja koja odgovaraju njegovom uzrastu. Važno je da prvi susret sa Biblijom ne bude lekcija koju dete mora da nauči, već zajedničko vreme sa roditeljem i prilika za razgovor o ljubavi, dobroti, praštanju, hrabrosti i izborima koje pravimo.

Bibliju detetu možemo približavati već od najranijeg uzrasta, baš kao što je važno da mu od malih nogu čitamo i druge priče, jer zajedničko čitanje ne doprinosi samo razvoju govora i mašte, već gradi i osećaj bliskosti i sigurnosti između deteta i roditelja.

Kada početi sa čitanjem Biblije?

Sa najmlađom decom ne morate odmah čitati Bibliju od početka do kraja. Za decu predškolskog uzrasta mnogo su prikladnije dečje Biblije, koje poznate biblijske događaje predstavljaju kratko, jednostavnim jezikom i uz ilustracije. Već malom detetu možete pričati o stvaranju sveta, Nojevoj barci, Davidu i Golijatu, rođenju Isusa Hrista ili pričama o dobroti i pomaganju drugima.

Možda vas zanima

Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja: Veliki praznik koji se obeležava strogim postom

Sabor srpskih svetitelja: Praznik koji čuva sećanje na svetitelje našeg naroda

Danas je Prepodobni Pimen Veliki: Svetitelj koji je učio da je ćutanje ponekad najveća mudrost

U ovom uzrastu najvažnije je da dete razume osnovnu poruku priče. Nije potrebno da pamti imena, godine ili detalje. Na primer, nakon priče o dobrom Samarićaninu možete jednostavno pitati: „Šta misliš, zašto je čovek pomogao nekome koga nije poznavao?“ Takvo pitanje može otvoriti mnogo važniji razgovor od pukog prepričavanja priče.

Kako Bibliju približiti detetu predškolskog uzrasta?

Deca ovog uzrasta svet prvenstveno razumeju kroz slike, emocije i konkretne primere. Zato Bibliju nemojte pretvarati u test znanja. Čitajte kratko, jednu priču odjednom. Pogledajte ilustracije i dozvolite detetu da postavlja pitanja, čak i kada su ona neočekivana.

Ako dete pita: „Zašto je Bog napravio svet?“, ne morate imati komplikovan odgovor. Možete reći: „Hrišćani veruju da je Bog stvorio svet iz ljubavi i da je želeo da ljudi i sva stvorenja budu deo tog sveta.“ Ako pita nešto na šta ni sami ne znate odgovor, sasvim je u redu reći: „Ne znam, hajde da zajedno razmislimo.“

Od školskog uzrasta može se ići dublje

Kada dete poraste, možete postepeno uvoditi i ozbiljnije biblijske tekstove. Dete školskog uzrasta već može da razgovara o tome zašto je neki lik postupio na određeni način, šta je mogao drugačije da uradi i kakve posledice njegovi izbori imaju.

Tada možete napraviti razliku između pitanja: „Šta se dogodilo?“ i mnogo zanimljivijeg: „Šta iz ove priče možemo da naučimo?“ Upravo kroz takve razgovore dete počinje da razume da Biblija nije samo zbirka priča iz prošlosti, već tekst koji ljudi čitaju i tumače u različitim životnim situacijama.

Šta sa pričama koje su teške ili strašne?

Biblija sadrži i priče o nasilju, ratu, smrti, patnji i nepravdi. Zato nije neophodno da se svaki deo Biblije čita detetu istim redom i u svakom uzrastu. Ako je dete malo, birajte priče koje može emocionalno da obradi. Kada naiđete na težak deo, nemojte ga nepotrebno dramatizovati. Objasnite ga jednostavno i iskreno, u meri u kojoj dete može da razume.

Na primer: „Ovo je tužan deo priče. Ljudi su tada napravili nešto što nije bilo dobro. Hajde da vidimo šta su mogli da urade drugačije.“ Na taj način dete uči da razlikuje dobro od lošeg, ali i da razume da svet nije uvek jednostavan.

Ne plašite dete Bogom

Jedna od najvažnijih stvari jeste način na koji govorimo o Bogu. Ako se Biblija detetu predstavlja prvenstveno kroz kaznu, strah i pretnju, dete može da razvije sliku vere koja se zasniva na strahu.

Umesto toga, razgovor može biti usmeren na ljubav, praštanje, odgovornost, milosrđe i mogućnost da čovek prizna grešku i promeni se. Kada dete pogreši, priče iz Biblije mogu biti prilika da razgovarate o njegovom postupku, a ne da kažete: „Bog će te kazniti.“ Mnogo korisnije pitanje je: „Šta misliš, kako možemo da popravimo ono što se dogodilo?“

Biblija nije samo priča za decu

Kako dete odrasta, važno je da shvati da Biblija nije knjiga namenjena samo najmlađima. Roditelj može da pokaže sopstvenim primerom da i odrasli čitaju, razmišljaju i postavljaju pitanja. Možete imati mali porodični ritual – nekoliko minuta čitanja pred spavanje, nedeljom ujutru ili tokom nekog praznika. Nije potrebno da to traje dugo. Ponekad će biti dovoljno svega nekoliko minuta i jedna kratka priča. Važnije je da dete poveže čitanje sa mirom, bliskošću i razgovorom sa roditeljem, nego da „pređe“ određeni broj stranica.

Ne morate imati odgovor na svako dečje pitanje

Deca mogu postaviti veoma teška pitanja:

• „Gde je Bog?“
• „Zašto se loše stvari dešavaju dobrim ljudima?“
• „Zašto je neko morao da umre?“
• „Da li Bog čuje kada se molim?“

Takva pitanja nisu znak da dete „ne veruje“. Naprotiv, ona mogu biti prirodan deo njegovog pokušaja da razume svet. Ne morate odmah ponuditi konačan odgovor. Ponekad je dovoljno reći: „To je teško pitanje. Ni odrasli nemaju odgovor na sve. Hajde da razgovaramo o tome šta ti misliš.“ Na taj način detetu pokazujete da je dozvoljeno pitati, sumnjati, razmišljati i tražiti odgovore.

Kako da znate da ste izabrali dobar pristup?

Ako dete posle čitanja želi da postavi pitanje, da ispriča šta je razumelo ili da poveže priču sa nečim što mu se dogodilo tokom dana, na dobrom ste putu. Ne postoji potreba da dete posle svake priče izvuče „pouku“. Ponekad će mu se dopasti lik, nekada će ga neka priča rastužiti, a nekada će jednostavno želeti da je čuje ponovo.

Cilj nije da dete što ranije nauči Bibliju napamet, već da kroz nju postepeno upoznaje vrednosti poput ljubavi, praštanja, saosećanja, hrabrosti i odgovornosti. A možda je najlepši način da mu Bibliju približite upravo vašim primerom: načinom na koji govorite o drugima, kako praštate, kako pomažete i kako se ponašate kada pogrešite. Jer deca mnogo toga što im govorimo zaborave, ali ono što svakodnevno vide u nama često pamte zauvek.