Mati Zlata igra fudbal sa decom, a onda ih uči lekciji važnijoj od pobede: „Ne moraš biti kriv da bi rekao oprosti“

Mati Zlata Pantelić vreme sa decom provodi i u igri – igraju fudbal i „između dve vatre“, a upravo situacije koje nastanu tokom igre koristi da ih nauči važnoj životnoj lekciji. Kada se posvađaju ili udare, podstiče ih da kažu „oprosti“ i zagrle se, čak i kada jedno dete smatra da nije krivo. Njena poruka roditeljima je jednostavna: izvinjenje ne mora uvek da bude samo priznanje krivice, već može da bude korak ka pomirenju.

Deca će se igrati, smejati, takmičiti, ali će se ponekad i posvađati. Neko će nekoga slučajno gurnuti, neko će biti uveren da je udaren namerno, a ono jednostavno „oprosti“ u tom trenutku može da izgleda kao najteža reč na svetu.

Upravo takve svakodnevne situacije Mati Zlata Pantelić koristi kako bi deci prenela lekciju koju smatra važnom i za njihov kasniji život.

Možda vas zanima

Samohrana mama radi za minimalac i sezonski bere borovnice: Ivana joj dala savet koji je pokrenuo važnu temu

U Srbiji ima više od 1,9 miliona porodica: Evo kojih je najviše, a kojih najmanje

Sa 14 godina stideo se onoga što je otac uradio na pumpi: 30 godina kasnije shvatio je kakvu mu je lekciju dao

Ona sa mališanima ne razgovara samo o tome kako bi trebalo da se ponašaju. Sa njima se igra, a posebno voli fudbal.

„Najviše fudbala igramo“

Kako objašnjava Mati Zlata, i najmlađi već u vrtiću umeju da se posvađaju, a ponekad dođe i do koškanja. Zato trenutke iz igre koristi da ih uči kako da sukob završe pomirenjem.

@dok.andjeli.spavaju

Mati Zlata Pantelić: Ne moraš biti kriv da bi rekao „oprosti“ #dokandjelispavaju

♬ original sound – Dok anđeli spavaju – Dok anđeli spavaju

– Tako, popravljaju se deca. Znate, i u vrtiću oni svašta znaju, i da se posvađaju, i da se malo potuku i tako… Pa onda ja kroz igru, kad se igramo, ja onda sa njima igram fudbal, volim između dve vatre, ali najviše fudbala igramo, sad kroz tu igru oni se posvađaju, potuku, udare se vamo-tamo… Onda ja njih dovedem pa kažem hajde da se oprostite.

Ali tada dolazi ono što će prepoznati gotovo svaki roditelj.

Dete je uvereno da je druga strana kriva.

• Onda krene: „Ne, ne, on je mene namerno udario“. Nema veze, i ti da kažeš oprosti i da se zagrlite.

„Kako ja da kažem oprosti kad nisam kriv?“

Upravo tada jedno dečje pitanje otvara mnogo širu temu.

 – Dete pita: „Pa kako ja da kažem oprosti kad nisam kriv?“.

Mati Zlata smatra da izgovaranje te reči ne mora da znači da dete preuzima na sebe krivicu za nešto što nije uradilo. Ona pokušava da ih nauči da smirenost i spremnost na pomirenje mogu da budu snažnije od insistiranja na tome ko je pobedio u raspravi.

 – Kažem, nema veze i ti ćeš da poraziš ako onaj tamo neće da prizna, onog koji ga nagovara da neće da prizna da je pogrešio, ti ćeš njega poraziti svojim smirenjem. I onda se oni zagrle, pomire.

U tome se krije i njena jednostavna poruka – ne moraš uvek da budeš kriv da bi napravio prvi korak ka pomirenju.

U početku im nije bilo lako da izgovore jednu reč

Odraslima „oprosti“ možda zvuči kao sasvim jednostavna reč, ali dete koje smatra da mu je učinjena nepravda može da je doživi potpuno drugačije.

Mati Zlata kaže da mališanima u početku nije bilo lako.

 – Nije njima u početku bilo tako lako da kažu oprosti.

Međutim, kada se naviknu da posle svađe razgovaraju, izgovore tu reč i zagrle se, pomirenje postaje nešto što uče odmalena.

I upravo tu lekciju ona ne ograničava samo na odnose među decom.

Lekcija koju bi, kaže, trebalo da primenjuju i odrasli

Prema njenim rečima, „oprosti“ je važno i u porodici, između supružnika i u odnosima sa drugim ljudima.

 – Ali kad se naviknemo da kažemo tu reč „oprosti“ i u porodici i sa suprugom i međusobno, onda da znate od te reči demoni beže. Ne reč izvini, nego, oprosti…

Njena poruka tako počinje na fudbalskom terenu među decom, ali se završava pitanjem koje se tiče i odraslih: koliko puta nam je važnije da dokažemo da smo u pravu nego da sačuvamo odnos sa osobom koja nam je važna?

Važna je i druga strana ove lekcije

Učenje deteta da se izvini i pomiri ne znači da treba da prihvati krivicu za nešto što nije uradilo, niti da ćuti kada ga neko povređuje. Dete treba da zna da postavi granicu, kaže šta mu smeta i obrati se odrasloj osobi kada mu je potrebna pomoć.

Ali može da nauči i da sukob ne mora uvek da ima pobednika i poraženog.

Ponekad „oprosti“ znači priznati sopstvenu grešku. Ponekad je potrebno oprostiti drugome. A ponekad je najvažnija lekcija upravo spremnost da se spusti lopta, razgovara i napravi prvi korak ka pomirenju.

Upravo tome Mati Zlata pokušava da nauči decu dok zajedno trče za fudbalskom loptom – veštini koja će im možda biti potrebna mnogo duže nego bilo koja igra koju su tog dana igrali.