Nema izuzetaka, svako može biti i žrtva: Šta je digitalno nasilje i kako ga sprečiti? 

Nasilje putem interneta može da se ispoljava na više drugačijih načina, a oblici digitalnog nasilja koji su najrasprostranjeniji su pretnje, uznemiravanje, ucenjivanje, zloupotrebljavanje tuđih ličnih podataka i/ili fotografija, sajberbuling, pravljenje i korišćenje lažnih profila, seksualno zlostavljanje putem interneta, dečja pornografija, govor mržnje, različite prevare putem interneta…

Nasilje na internetu može da se ispoljava na drugačije načine, a oblici koji se najčešće sreću jesu:

• postavljanje uznemirujućih, uvredljivih ili pretećih poruka, slika ili video-snimaka na tuđe profile ili slanje tih materijala SMSom, instant porukama, imejlom, ostavljanje na četu,
• snimanje i distribucija slika, poruka i materijala seksualnog sadržaja,
• uznemiravanje telefonskim pozivima,
• lažno predstavljanje, korišćenje tuđeg identiteta, kreiranje profila na društvenim mrežama na tuđe ime,
• nedozvoljeno saopštavanje tuđih privatnih informacija, objavljivanje lažnih optužbi ili glasina o drugoj osobi na profilima društvenih mreža, blogovima itd,
• promena ili krađa lozinki,
• slanje virusa,
• ismevanje u onlajn pričaonicama i na internet forumima, neprimereno komentarisanje tuđih slika, poruka na profilima, blogovima,
• ignorisanje, isključivanje (npr. iz grupa na socijalnim mrežama), podsticanje mržnje (po različitim osnovama) i dr,

Digitalno nasilje može da se vrši direktno ili indirektno (uz pomoć posrednika). Moguće je uplitanje i drugih osoba, čak i bez njihovog znanja (npr. korišćenje imena ili adrese bez dozvole).

Možda vas zanima

Digitalno nasilje kroz humor: Kada se dete smeje s njima, da se ne bi smejali njemu

Tik tok trendovi i njihova previsoka cena: Psiholog Ljiljana Filipović savetuje kako da razum pobedi želju za lajkovima

Šta je to digitalna empatija? Psiholog objašnjava kako da razvijemo saosećajnost i i koje su posledice ako je nema

 Ko su najčešće žrtve i nasilnici?

Najčešće žrtve su deca između 10 i 17 godina. Devojčice su češće žrtve, dok dečaci češće priznaju da su nasilnici. Nasilnici mogu da budu:

• vršnjaci,
• poznanici iz škole,
• čak i nepoznate osobe koje se predstavljaju lažno.

Posledice digitalnog nasilja 

Digitalno nasilje može da naruši detetovo poverenje u sebe i svet oko sebe. Učestalo izlaganje negativnim porukama i vređanjima može da izazove:

• anksioznost i depresiju,
• nesanicu, glavobolje, bolove u stomaku,
• gubitak interesovanja za stvari koje je dete ranije volelo,
• povlačenje u sebe i nisko samopouzdanje.

Kako prijaviti digitalno nasilje?

• Ako se digitalno nasilje dešava na društvenim mrežama, moguće je prijaviti samoj društvenoj mreži i blokirati nasilnika.
• Ukoliko se digitalno nasilje dešava unutar školskog okruženja, obratiti se učitelju ili razrednom starešini. Oni imaju utvrđene procedure po kojima postupaju u takvim slučajevima.
• Digitalno nasilje je moguće prijaviti nadležnim državnim organima.