Otac je izgubio sve, a onda je malu Šakiru odveo na jedno mesto: Ono što je tamo videla odredilo joj je život

Danas je Šakira jedna od najpoznatijih žena na svetu, ali iza njenog ogromnog uspeha krije se detinjstvo koje nije uvek bilo bezbrižno.

Rođena je 2. februara 1977. godine u kolumbijskom gradu Barankilji kao ćerka Vilijama Mebaraka Čadida i Nidije Ripolj Torado. Jedino je zajedničko dete svojih roditelja, dok je sa očeve strane imala stariju polubraću i polusestre.

Porodica je odigrala ogromnu ulogu u njenom životu, a jedan događaj iz detinjstva Šakira je godinama kasnije opisivala kao prekretnicu.

Možda vas zanima

Roditelji pet devojčica pred svetinjom: Tri njihove ćerke imaju cerebralnu paralizu, a vera im daje snagu u najtežoj borbi

Roditelji, stiže važna vest pred 1. septembar: U klupe seda 62.500 prvaka, a 96.000 đaka dobija besplatne udžbenike

Đacima 81.000 dinara: Prijave kreću 1. septembra, evo ko može da dobije stipendiju

Otac je izgubio posao, a stvari iz kuće počele su da nestaju

Šakira je imala oko osam godina kada je njen otac doživeo ozbiljne finansijske probleme.

U periodu dok je sa majkom boravila u Los Anđelesu, otac je ostao u Kolumbiji. Kada su se vratile, devojčica je primetila da njihov dom više nije isti.

Neke stvari koje su ranije posedovali jednostavno su nestale.

Šakira je kasnije ispričala da su među njima bili automobili, televizor u boji i deo nameštaja. Njen otac je, kako je objasnila, prolazio kroz finansijsku krizu i morao je da proda imovinu kako bi izmirio dugove.

Za dete od osam godina takva promena nije bila jednostavna za razumevanje.

Bila je uznemirena zbog svega što se dogodilo, ali njeni roditelji odlučili su da joj održe životnu lekciju koju neće zaboraviti.

Roditelji su je odveli da vidi decu koja nemaju gotovo ništa

Umesto dugog objašnjavanja zbog čega porodica više ne može da živi kao ranije, roditelji su je odveli da vidi decu koja su živela u siromaštvu.

Šakira je videla decu bez odgovarajuće odeće i obuće, gladnu i izloženu životu na ulici.

Prizor je za osmogodišnju devojčicu bio potresan.

Godinama kasnije objasnila je da je tada počela drugačije da posmatra sopstveni život. Shvatila je da ono što je njena porodica izgubila nije moglo da se poredi sa onim što neka druga deca nikada nisu ni imala.

Kao devojčica sebi je dala dva obećanja

Upravo tada, prema njenim kasnijim prisećanjima, u njoj se rodila ogromna želja da uspe.

Postavila je sebi dva cilja.

Želela je da jednog dana popravi finansijsku situaciju svoje porodice, ali i da učini nešto za decu poput one koju je tog dana videla.

Šakira je kasnije govorila da je postala veoma ambiciozna i usmerena na uspeh, između ostalog, zato što je želela da majku učini srećnom i oca ponosnim.

Ono što je počelo kao jedna teška porodična epizoda tako je postalo deo njene motivacije.

Od oca je nasledila ljubav prema pisanju

Posebnu vezu Šakira je imala sa ocem.

Vilijam Mebarak voleo je književnost i pisanje, a ćerka ga je još kao veoma mala posmatrala dok je radio za pisaćom mašinom.

Šakira je počela da piše još kao dete, mnogo pre nego što je mogla da pretpostavi da će njene pesme jednog dana slušati milioni ljudi širom sveta.

Svoju prvu pesmu napisala je sa samo nekoliko godina, dok je već kao tinejdžerka objavila prvi album.

Roditelji su, posebno u tim ranim godinama, imali važnu ulogu u podsticanju njenog talenta i ambicija.

Ono što je videla kao dete nije zaboravila kada je postala slavna

Najzanimljiviji deo ove priče možda je ono što se dogodilo kasnije.

Šakira nije zaboravila decu koju je gledala kao osmogodišnja devojčica.

Sa samo **18 godina osnovala je fondaciju Pies Descalzos („Bose noge“) **, posvećenu obrazovanju i pomoći deci iz siromašnih sredina u Kolumbiji. Fondacija je tokom godina razvijala škole i obrazovne programe za hiljade dece.

Simbolika njenog humanitarnog rada teško može da se odvoji od iskustva iz detinjstva – upravo je susret sa decom koja nisu imala ni osnovne uslove za život ostao jedno od iskustava o kojima je govorila kada je objašnjavala zbog čega joj je obrazovanje siromašne dece toliko važno.

Lekcija roditelja koju je nosila kroz život

Priča o Šakirinom detinjstvu pokazuje koliko jedan roditeljski postupak može da ostane duboko urezan u detetovo sećanje.

Njeni roditelji nisu mogli da spreče finansijsku krizu kroz koju je porodica prolazila. Ali su pokušali da ćerki pokažu da gubitak materijalnih stvari ne znači da je izgubila sve.

Devojčica koja se pitala gde su nestale stvari iz njenog doma tog dana je videla kako izgledaju životi dece koja imaju mnogo manje.

Decenijama kasnije, kada je već mogla sebi da priušti gotovo sve što poželi, nije zaboravila ono što je videla sa osam godina.

Šakirinu ljubavnu priču, i priču o tome kako ju je razvod slomio, čitajte u POSEBNOJ VESTI.