„Otac može da bude i kolac“: Vedrana Rudan je celog života nosila rane iz detinjstva – „Mlatio je mene, majku i sestru“

Vedrana Rudan preminula je u 77. godini, posle duge i teške bolesti. Iza književnice koja je decenijama bez zadrške govorila o najtežim životnim temama ostale su knjige, kolumne i intervjui, ali i potresna svedočenja o sopstvenom detinjstvu. O odnosu sa ocem govorila je više puta, otkrivajući da čovek koji je trebalo da bude njena sigurnost za nju nije bio oslonac, već izvor straha.

Vedrana Rudan retko je ulepšavala stvarnost, pa ni kada je govorila o sebi. Iza britkog jezika, humora i provokativnih stavova krila se i priča devojčice koja je, prema sopstvenim rečima, odrastala u porodici u kojoj je bilo nasilja.

O svom ocu govorila je otvoreno i bez potrebe da prošlost predstavi lepšom nego što ju je pamtila.

Možda vas zanima

„Jedan dan šamar, drugi buket“: Vedrana Rudan spas iz nasilnog braka našla u novoj ljubavi sa mlađim advokatom

Vedrana Rudan pisala o ćerki koja živi u strahu: „Ima fakultet, radi od jutra do sutra, dete jedva vidi“

Kuća od 361 kvadrata za 78.000 evra, ima dva stana: Za jednu porodicu cena može biti i manja uz pomoć države

Njena životna priča zato otvara bolno pitanje koje se tiče mnogo više porodica nego što se o tome javno govori: šta se događa sa detetom kada roditelj, umesto njegove najveće zaštite, postane osoba koje se ono najviše plaši?

„Mlatio je mene, majku i sestru“

Govoreći o svom odrastanju, Rudan je opisivala oca kao nasilnog čoveka.

• Mlatio je mene, majku i sestru – govorila je Rudan, prenoseći iskustva iz svog porodičnog doma.

O detinjstvu obeleženom nasiljem govorila je i u emisiji „TV lica kao sav normalan svet“. RTS je njenu životnu priču opisao kao odrastanje uz nasilničko ponašanje oca, ali i pokušaje da zaštiti porodicu.

Za dete bi otac trebalo da predstavlja sigurnost, čoveka kojem može da potrči kada se uplaši. U životu Vedrane Rudan, prema onome što je sama pričala, bilo je drugačije.

Sukob sa ocem koji nikada nije zaboravila

Jedan događaj iz mladosti posebno joj je ostao urezan u sećanje.

Rudan je pričala da je tokom jednog sukoba sa ocem završila bačena na stakleni ormar. Ostala je krvava i prekrivena staklom, dok je njena majka, kako je opisivala, sve posmatrala u strahu.

Tada mu je uzvratila.

Kasnije je priznala koliko su emocije u tom trenutku bile snažne i da je želela da ga ubije. Posle tog događaja otišla je iz roditeljskog doma sa namerom da se više ne vrati.

Takvo iskustvo teško se može svesti na priču o „strogom ocu“ ili drugačijim vremenima i metodama vaspitanja. Ono što je Rudan opisivala bilo je nasilje koje je, prema njenim rečima, ostavilo posledice mnogo duže od samih fizičkih povreda.

Kada je umro, nije mogla da zaplače

Jedno od možda najbolnijih svedočenja o njihovom odnosu dala je govoreći o smrti svog oca.

Kada je preminuo, Rudan je, kako je pričala, pokušavala da zaplače.

Od ćerke se očekuje tuga za ocem, ali ona tu emociju nije mogla jednostavno da pronađe. Uspela je da pusti nekoliko suza, a onda su joj se vratila sećanja na ono što je tokom odrastanja doživela.

Njene reči mogu da zvuče surovo kada se izdvoje iz ostatka životne priče. Međutim, iza njih je bilo iskustvo žene koja je tvrdila da se kao dete plašila upravo čoveka od kojeg je trebalo da dobije zaštitu.

Rane iz detinjstva ponela je sa sobom

Rudan nije skrivala ni da je teško detinjstvo uticalo na način na koji je kasnije posmatrala ljude.

• Detinjstvo mi je bilo teško, ali mi je dalo snagu da prezirem ljude dok se ne dogodi suprotno – govorila je.

Pričala je o nepoverenju prema ljudima i potrebi da kod njih prvo vidi loše, dok joj ne dokažu da je pogrešila.

To možda najbolje pokazuje da se posledice onoga što dete doživljava kod kuće ne završavaju njegovim punoletstvom.

Dete može da napusti kuću u kojoj je odraslo, ali iskustva iz te kuće ponekad nosi sa sobom još decenijama.

Sličan obrazac pojavio se i kasnije u njenom životu

Posebno je bolno što je Rudan kasnije govorila i o nasilju u svom prvom braku.

U razgovoru za RTS otvoreno je pričala o tome da su je u detinjstvu tukli roditelji, ali i da je nasilje kasnije doživela od prvog supruga.

U predstavljanju drugog velikog razgovora sa njom, RTS je ukazao upravo na vezu između njenog odrastanja i kasnijeg nesvesnog ponavljanja sličnog porodičnog modela.

Njena priča tako dobija još jednu tešku dimenziju. Obrasci koje dete upozna u najranijim godinama mogu da utiču na njegove kasnije odnose, čak i kada svesno želi potpuno drugačiji život.

To, naravno, ne znači da će svako dete koje je preživelo nasilje jednog dana živeti u nasilnom partnerskom odnosu. Ali iskustva iz detinjstva mogu duboko da oblikuju način na koji osoba razume bliskost, sigurnost, poverenje i granice.

Nije svaki otac detetu heroj

Često se kaže da je otac ćerki prvi heroj, zaštitnik i muškarac uz kojeg prvi put upoznaje osećaj sigurnosti.

Ali nisu sva detinjstva takva.

Postoje i deca za koju zvuk roditeljskih koraka ne znači sigurnost već strah. Deca koja posmatraju nasilje između roditelja ili ga i sama doživljavaju.

Priča Vedrane Rudan zato podseća na nešto što se ponekad izgubi iza idealizovanih predstava porodice – detetu nije dovoljno samo da ima oca i majku. Važno je kakav odnos roditelji grade sa njim i kakav dom stvaraju.

Otac može biti najveći oslonac detetu, čovek čijih će se zagrljaja sećati čitavog života. Ali, kako sugeriše naslov ove priče, otac može da bude i „kolac“ – rana koju dete nosi dugo nakon što detinjstvo prođe.

Vedrana je odrasla, ali devojčica u njoj nije zaboravila

Vedrana Rudan je izgradila karijeru, napisala brojne knjige, postala jedna od najprepoznatljivijih književnica i kolumnistkinja u regionu, postala majka i baka.

Ali kada je govorila o svom ocu, vraćala se u vreme kada je bila dete.

Posle njene smrti, u 77. godini nakon duge i teške bolesti, ostale su i te priče – možda manje poznate od njenih provokativnih kolumni, ali važne za razumevanje žene koja ih je pisala.

Jer dete može da odraste, ode iz roditeljske kuće i napravi sopstveni život. Ali ono što su mu roditelji pružili – ljubav i sigurnost, ili strah i nasilje – može da ponese mnogo dalje nego što oni mogu da zamisle.

Pet zlatnih pravila Vedrane Rudan po kojima ćemo je pamtiti zauvek pročitajte u POSEBNOJ VESTI.

Inače, Rudan je o majčinstvu je govorila bez ulepšavanja. Iza provokativnih reči o deci krila se priča o ogromnoj ljubavi, strahu i brizi koja nije prestajala ni kada su odrasla. Opširnije o tome čitajte OVDE.

Vedrana Rudan javno je govorila o borbi sa rakom žučnih kanala, malignitetom za koji ne postoji rutinski skrining. Njena priča može biti važan podsetnik ženama i majkama da, između brige o deci i porodici, ne zaborave svoje zdravlje i preventivne preglede.