Ostavio sina kada je imao samo 8 godina i otišao da pešači oko sveta: Posle 28 godina čeka ga najteži susret

Britanac Karl Bušbi (57) proveo je gotovo tri decenije pešačeći oko sveta. Tokom neverovatnog putovanja dugog oko 58.000 kilometara prolazio je kroz opasne džungle, nepregledne pustinje i zaleđena mora, suočavao se sa ekstremnim vremenskim uslovima i brojnim preprekama.

Ipak, nakon svega što je preživeo, najteži deo njegovog putovanja možda tek dolazi.

Kada je 1998. godine krenuo u svoju avanturu, kod kuće je ostavio osmogodišnjeg sina Adama. Danas Adam ima 36 godina, i sam je otac, a njegov roditelj se posle 28 godina konačno približava domu.

Možda vas zanima

Vlažne maramice za novorođenče: Da li su bezbedne i čime je najbolje brisati bebu?

„Mislim da me mama ne voli“: Dečak (4) zaplakao pred kamerama, a ono što je otkrio o roditeljima slomilo je srca gledalaca

Muž mi se 20 godina podsmeva i govori da sam seljanka: Jedno veče me ponizio pred svima, a našem sinu je prekipelo i sasuo mu je sve u lice

Bušbi, bivši britanski padobranac, nalazi se na oko 400 kilometara od završetka svoje čuvene „Golijat ekspedicije“, koju je započeo na krajnjem jugu Južne Amerike.

Dok se priprema za povratak porodici, svestan je da godine razdvojenosti ne mogu jednostavno da nestanu.

„Biće to težak susret, među nama je nastao jaz“

Govoreći za New York Post o predstojećem susretu sa sinom, Bušbi nije skrivao da očekuje emotivan i težak trenutak.

„Biće to težak susret. Radujem se ponovnom povezivanju sa svima. Među nama je nastao jaz, moraćemo da ga premostimo i krenemo dalje“, rekao je u telefonskom razgovoru iz Londona.

Njegov sin Adam, koji živi u Belfastu, izjavio je za Yorkshire Post da mu očev povratak deluje gotovo nestvarno.

Posle toliko godina, čovek koji je otišao kada je Adam bio dete sada se vraća u njegov život, ali u potpuno drugačijim okolnostima. Adam je u međuvremenu odrastao i postao otac.

Posle 28 godina ponovo je kročio na britansko tlo

Veliki trenutak na Bušbijevom putovanju dogodio se 5. oktobra, kada je izašao iz mora na plaži Šekspir, južno od Dovera.

Da bi stigao do britanske obale, morao je da savlada Lamanš.

Tokom tri dana proveo je ukupno 20 sati plivajući, a kada je konačno izašao iz vode, na obali su ga sačekali otac i braća.

Bio je to njegov prvi korak na britanskom tlu od 1998. godine, kada je na čelu Sjedinjenih Američkih Država bio Bil Klinton.

Informaciju o svom poduhvatu držao je u tajnosti sve dok nije bezbedno stigao na obalu.

Pre prelaska dobio je neophodne dozvole francuskih i britanskih vlasti, kao i obalskih straža obe zemlje.

Zanimljivo je da je ovaj poduhvat izveo čovek koji je svojevremeno priznao da pliva „poput mačke ubačene u kadu“.

Bušbi je prvobitno želeo da prođe servisnim tunelom ispod Lamanša, ali mu operater nije odobrio prolazak. Zbog toga je morao da pronađe drugo rešenje i odlučio se za plivanje.

„Dobar je osećaj ponovo biti na britanskom tlu posle svih ovih godina. Nije bilo lako, ali u tome i jeste stvar“, izjavio je.

Posle teškog razvoda odlučio je da krene na put oko sveta

Pre nego što je započeo ekspediciju, Karl Bušbi proveo je 12 godina u Trećem bataljonu britanskog padobranskog puka.

Vojsku je napustio krajem 1997. godine, a nakon teškog razvoda osetio je potrebu da sebi i drugima dokaže koliko može da izdrži.

„Morao sam da se dokažem svojim kolegama padobrancima“, rekao je ranije za časopis Backpacker.

Pre polaska postavio je sebi dva stroga pravila.

Prvo je bilo da neće koristiti prevozna sredstva kako bi napredovao na svom putovanju, a drugo da se neće vratiti kući dok do nje ne stigne pešice.

Svoju ekspediciju započeo je 1. novembra 1998. godine u čileanskom gradu Punta Arenas, navodno sa manje od 1.000 dolara u džepu.

Tada nije mogao da zna da će njegov poduhvat trajati gotovo tri decenije.

Prešao je Južnu Ameriku, opasne močvare i zaleđeni Beringov prolaz

Bušbi je tokom putovanja prepešačio celu Južnu Ameriku, a zatim se probio kroz opasni Darijenski prolaz, područje između Kolumbije i Paname poznato po izuzetno teškim uslovima.

Nastavio je kroz Srednju Ameriku i dalje prema severu, sve do Aljaske.

Jedan od najvećih poduhvata ostvario je 2006. godine, kada je postao jedan od prvih ljudi koji su pešice prešli zaleđeni Beringov prolaz.

Tokom tog prelaska morao je da skače sa jedne ledene sante na drugu, ali i da vesla preko delova otvorene vode kako bi stigao do Sibira.

Iako je uspevao da savlada ekstremne prirodne prepreke, administrativni problemi pokazali su se kao ozbiljan izazov.

Godinama je imao poteškoće sa vizama za Rusiju, a 2013. godine Moskva mu je zabranila ulazak u zemlju na pet godina.

Zbog toga je morao da menja planiranu rutu.

Put ga je zatim vodio kroz Mongoliju i Kinu, a kasnije je nedeljama plivao preko Kaspijskog jezera kako bi stigao do Bakua, glavnog grada Azerbejdžana.

U Evropu je stigao prošle godine, a do juna ove godine nalazio se u Belgiji, odakle ga je čekala poslednja velika prepreka na putu do rodnog Hala.

Koji deo putovanja mu je bio najteži?

Na pitanje koji su mu trenuci tokom gotovo 28 godina bili najteži, Bušbi nije mnogo razmišljao.

„Bilo je mnogo teških trenutaka, ali izdvojio bih Darijenski prolaz i Aljasku“, rekao je za New York Post.

Ipak, među najlepšim uspomenama izdvojio je putovanje kroz Južnu Ameriku.

Posebno su mu ostali u sećanju Kolumbija, Čile i pustinja Atakama.

Kada je upitan da izdvoji jedan najvažniji trenutak celokupne ekspedicije, priznao je da je to gotovo nemoguće.

„Ne bih mogao da izdvojim samo jedan. Spisak je dugačak“, rekao je.

Među iskustvima koja nikada neće zaboraviti naveo je izvlačenje iz opasnih močvara Paname, bezbedan dolazak u Rusiju, iscrpljujući izlazak na obalu kod Bakua i konačno iskrcavanje na plaži kod Dovera.

Tvrdi da je i posle 58.000 kilometara u dobroj formi

Iako je gotovo tri decenije proveo u pokretu, Bušbi kaže da se fizički oseća dobro.

Smatra da mu je upravo spor i ravnomeran tempo kretanja pomogao da očuva kondiciju.

„To me je održalo u formi“, objasnio je.

Dodao je da povremeno oseća bolove, ali smatra da se slično oseća većina fizički aktivnih ljudi njegovih godina.

Na pitanje da li bi, kada bi mogao da vrati vreme, nešto promenio, odgovorio je bez dvoumljenja:

„Uspeo sam, tako da ne bih menjao apsolutno ništa.“

Majka ga je za 28 godina videla samo tri puta

Dok je Karl obilazio svet, njegova porodica u Velikoj Britaniji nastavila je da živi bez njega.

Njegova majka Angela, koja živi u Halu, sina je videla samo tri puta otkako je otišao.

Ipak, svih tih godina pažljivo je pratila njegov poduhvat.

U porodičnoj kući u naselju Saton Park čuvala je albume sa fotografijama i beleškama o njegovom putovanju.

Upravo u toj kući Karl je prvi put porodici predstavio svoj plan da pešice obiđe svet.

Od dana kada je krenuo, 1998. godine, više nije kročio u nju.

„Karl je oduvek bio tvrdoglav“, rekla je njegova majka za BBC.

Njegov povratak prati i poznati filmski reditelj

Neobična životna priča britanskog avanturiste postaće i tema dugometražnog dokumentarnog filma.

Poznati reditelj Verner Hercog dočekao ga je u Doveru, a režira dokumentarac pod nazivom „Walk of Life“.

Film producira kompanija Westward Productions, koju su osnovali Džordan Tapis i Bo Vilimon, poznat kao autor serije „Kuća od karata“.

U produkciji učestvuju i kompanije Skellig Rock i The Roots.

Westward Productions finansijski podržava Bušbijev poduhvat poslednjih 16 godina i tokom tog perioda arhivirala je sve njegove snimke.

Tako će gotovo tri decenije putovanja, opasnosti i susreta sa ljudima širom sveta biti sačuvane i na filmu.

Posle skoro tri decenije vraća se kući, ali ne zna šta ga čeka

Prema planu, Bušbi bi trebalo da stigne pred majčinu kuću krajem oktobra ili početkom novembra.

Posle 28 godina neprekidnog putovanja, završetak ekspedicije za njega predstavlja ne samo ostvarenje životnog cilja već i početak potpuno novog poglavlja.

Priznaje da još ne zna kako će izgledati njegov život kada se putovanje završi.

„Osećanja su pomešana“, rekao je.

„Moramo da pronađemo novu misiju, novu strast i da se posvetimo poslu. Verujem da je to rešenje.“

Planira da se u budućnosti bavi radom na dokumentarnom filmu i javnim govorima.

Ipak, posle svega što je prošao, kaže da najvažnija lekcija koju je naučio nema veze samo sa fizičkom izdržljivošću.

Tokom gotovo tri decenije mnogi nepoznati ljudi davali su mu hranu, nudili smeštaj, pomagali mu da pronađe put i pružali podršku kada mu je bila najpotrebnija.

„Ljudi su neverovatni, bez obzira na to šta mislimo o stanju u svetu“, rekao je Bušbi.

„U čovečanstvo vredi verovati.“

Najduže putovanje završava se tamo gde ga čeka porodica

Karl Bušbi je tokom 28 godina uspeo da pređe neke od najopasnijih predela planete, ali sada ga čeka susret za koji ne postoji mapa niti unapred pripremljen plan.

Njegov sin, koji je imao samo osam godina kada je otac otišao, danas je odrastao čovek i roditelj.

I dok je Bušbi ostvario san koji je zacrtao pre gotovo tri decenije, ostaje pitanje kako će izgledati ponovno povezivanje sa porodicom i može li se nadoknaditi vreme provedeno daleko od najbližih.