Roditelji deci više ništa neće smeti, a tek ćuška… Psihološkinja za Mame pobila sve teze stručnjaka ovom teorijom

Poslednjih dana javnost u Srbiji bukvalno je preplavljena informacijama o izmenama Porodičnog zakona, koje su izazvale veliku polemiku među roditeljima. U medijima i na društvenim mrežama sve češće se mogu pročitati tvrdnje da roditelji više „neće smeti ništa“ – od toga da detetu zabrane izlazak, do toga da će svaka „ćuška“ ili kazna moći da bude prijavljena institucijama.

Posebnu pažnju izazvale su informacije da će deca imati veća prava i mogućnost da se samostalno obrate školama i centrima za socijalni rad, pa čak i da prijavljuju roditelje ukoliko smatraju da su im prava ugrožena. Upravo zbog toga, u delu javnosti stvoren je utisak da se odnos između roditelja i dece drastično menja, pa se sve češće postavlja pitanje – ko će koga ubuduće vaspitavati.

Sa druge strane, nadležno ministarstvo više puta je reagovalo i naglasilo da su mnoge informacije pogrešno interpretirane, ističući da cilj izmena nije kažnjavanje roditelja niti „ukidanje njihovog autoriteta“, već jača zaštita dece i usklađivanje sa međunarodnim standardima. Jedna od ključnih novina jeste isticanje eksplicitnosti zabrana fizičkog kažnjavanja, odnosno svih oblika postupanja koji mogu da povrede dostojanstvo deteta, a što postoji u Zakou već 21 godinu i naše društvo već funkcioniše u skladu sa tim.

Možda vas zanima

“Da li da imam treće dete?” Mama pitala, žene već pišu iskustva: Ja sam se rastajala sa životom…

Roditelji mogu odgovarati zbog ovoga: Šta zakon kaže kada dete napravi problem

Zašto dete traži pažnju baš kada ste zauzeti: Frojdovo objašnjenje koje pogađa roditelje

Ipak, uprkos zvaničnim objašnjenjima, strah i dileme među roditeljima ne jenjavaju – posebno zbog načina na koji se ove izmene tumače u javnosti, gde se sve češće provlači ideja da dete dobija „preveliku moć“, pa čak i mogućnost manipulacije sistemom.

Upravo o tome – kako se zapravo menja pogled na dete i gde je granica između zaštite i preteranog tumačenja prava – govorila je i naša sagovornica, psihološkinja Snežana Repac.

Dok se mnogi stručnjaci “hvataju” upravo za to da “deca mogu da prijave roditelje“ za skraćen izlazak, ćušku, Repac kaže da se samo prijavljivanje roditelja od strane dece kosi sa normalnim ponašanjem dece.

– Dete prijavljuje roditelje u mizernom procentu. To ne ide jedno s drugim – psiha deteta nije uopšte saobrazna sa procedurom i procesom prijavljivanja. Jer ono čega se dete najviše plaši – to je da izgubi ljubav roditelja. To se kosi sa njegovim interesom – obrazlaže ona i dodaje da se prijavljivanja dešavaju, ali u jako malom broju, samo kada deca trpe teško nasilje.

Naša sagovornica ističe da joj se ne dopada kontekst u koji se stavljaju deca, kao ni jaz koji se pravi između dece kao izvora neke pretnje i roditelja koji pošto-poto hoće da održe svoj autoritet.

– Deca se u pojedinim medijima sada stavljaju u kontekst manipulanata, kao da im je sada data ta opcija. Deca već 20 godina mogu da prijave roditelje, i nije bilo primera da se o tome pisalo u medijima. Ono što je istina, kao što sam mogla da vidim iz 20 godina rada sa decom, je taj da deca od 10 godina ili manje, nemaju ni svest o nasilju i prijavi. Ova izmena zakona sada može da se tumači tako da je data mogućnost da deca iz disfunkcionalnih porodica, prijave ako trpe neko veliko nasilje. To je smisao toga, kao svaki SOS telefon da se pomogne ugroženoj deci. Ne znam šta je tu loše, i zašto je dato kao prizvuk toj pomoći da će biti manipulacija. Imamo SOS linije za suicid, za žene žrtve nasilja, zašto to ne bi imala i deca.

Naša sagovornica još jednom napominje da slično ponašanje nije u duhu dečjeg funkcionisanja.

Navodi, očekivano je, i bilo je slučajeva da su roditelji ti koji manipulišu ovim zakonom.

– I ako je bilo situacija da dete prijavi roditelja, to se uradi ako je nagovoreno. Desi se da roditelj koristi tu situaciju, podmeće dete da prijavljuje neko nasilje na račun drugog roditelja. Ali socijalne službe potom to odmah ustanove i određuje se dalji rad sa tom porodicom – kaže naša sagovornica.

Dodaje, svakako je cilj nadležnih upravo praćenje disfunkcionalnih porodica koje nisu vidljive sistemu, kao i rad sa njima – sve za dobrobit dece. Poenta je da se kroz korektivni nadzor, što je predlog izmene Zakona, kao i razgovor sa porodicom u najboljem interesu deteta i roditelja. Takva saradnja mnogo pomaže.

– Koliko mi je poznato, i što se tiče aplikacije „Čuvam te“, više zovu roditelji nego deca. Nije stvar toga da si deca kriva i da ih treba fizički kažnjavati da bi se održao autoritet, nego se radi o tome kakav je porodični sklad kod nas – zaključuje Repac.