Kako zainteresovati tinejdžera za čitanje i koje knjige ga zaista uvode u svet knjiga

Kada tinejdžer ne voli da čita, problem najčešće nije u njemu, već u tome što mu knjige nisu predstavljene na način koji mu je blizak. U tom uzrastu čitanje prestaje da bude obaveza i postaje pitanje ukusa, identiteta i trenutnog interesovanja. Zato je izbor knjige ključan.

Jedan od najboljih ulaza u čitanje su duhovite knjige koje su bliske svakodnevnom životu. Tajni dnevnik Adrijana Mola je odličan primer jer kroz humor i iskrene misli glavnog lika pokazuje sve nesigurnosti odrastanja, na način koji je tinejdžerima često i smešan i prepoznatljiv.

Za domaću književnost, serijali poput Hajduk u Beogradu i nastavci o Hajduku donose priče o prijateljstvu, školi i odrastanju u našem okruženju, što mnogim tinejdžerima deluje bliže i razumljivije od stranih svetova.

Možda vas zanima

„Bolje mi reci nego da kriješ“: Rečenica koju roditelji kažu, ali teško zaista prihvate

Šta deca zaista uče iz popularnih bajki: Više od princeza i zmajeva

Ovaj tata je pokazao šta navike znače za bebe: „Ponosan sam, sam je to uradio“

Za one koji već imaju razvijeniju pažnju i žele dublje teme, Lovac u žitu može biti snažan izbor jer se bavi osećajem usamljenosti, buntom i traženjem smisla, temama koje su česte u adolescenciji.

Naravno, tu su i popularni serijali koji uvode u čitanje kroz uzbudljive svetove, koji razvijaju naviku čitanja kroz jaku radnju i emocije.

Hari Poter kroz sedam delova prati priču o odrastanju, ispričanu uz magiju; Igre gladi preispituju naše viđenje lakih zabavnih formata poput rijalitija i distopijskih društva; a Gospodar prstenova razvija maštu uz priču o herojstvu i pobedi dobra nad zlom.

Za tinejdžere kojima je klasičan tekst naporan, grafičke novele mogu biti odličan početak. Kombinacija slike i teksta olakšava razumevanje i drži pažnju, pa postepeno uvodi u duže i kompleksnije knjige.

Najvažnije je da se ne insistira na „pravim“ knjigama, već na onima koje dete zaista može da završi i doživi. Kada pronađe priču koja ga zadrži, čitanje prestaje da bude zadatak i postaje lični prostor u koji se vraća.