Babica Nada je porađala ženu čija je majka umrla kad je nju rađala! Njene reči nikad neće zaboraviti

U vreme kada nije bilo mobilnih telefona, automobila, niti dostupne Hitne pomoći, porođaji su se u mnogim krajevima odvijali kod kuće. Kada bi trudnicu u Zeti uhvatili trudovi, postojalo je samo jedno ime koje su svi izgovarali – Nada Vujović.

Ova babica je više od tri decenije obilazila sela, putovala po makadamskim putevima danju i noću i pomagala ženama da na svet donesu svoju decu. Danas ima 89 godina, ali se svakog porođaja seća kao da je bio juče.

Kada bi počeo porođaj, svi su znali po koga treba da krenu

U vreme kada nije bilo telefona, porodice su morale lično da odu po babicu. Nada je na pozive odgovarala bez razmišljanja, bez obzira na doba dana ili vremenske uslove.

Možda vas zanima

Dečak nestao iz kreveta tokom spavanja: Mama se sledila, a sekund posle… evo gde ga je našla

Beba plače čim je stavite u krevetac? Pedagog objasnila šta raditi: Ne slušajte babe i tetke

„Iskašljavala sam talog krvi, nisam mogla da dišem“ Devojka sa cističnom fibrozom objavila video o porođaju

 – Na biciklu sam imala svetlo. I muž koji je došao za mene, i on je imao tako isto svetlo. Tako smo išli po tim makadamima. Nije se pitalo koja je kilometraža, nego daj da što pre spasimo ženu – ispričala je Nada Vujović za RTCG.

Njena misija nije bila samo da pomogne pri porođaju. Smatrala je da je jednako važno da zaštiti majku i u danima nakon dolaska bebe na svet.

Nije čuvala samo porodilje, već i njihove porodice učila kako da se ponašaju

Nada kaže da posao babice nije završavao trenutkom rođenja deteta. Nakon porođaja obilazila je žene, pratila njihov oporavak i često morala da utiče na članove porodice.

 – Nije samo poroditi bebu i primiti majku, nego morate održavati majku. Morate. Ja sam morala pre da udobrovoljim porodicu, da bi oni bili dobri snahi. Jer obično su treći, četvrti dan dizali žene u njivu. A kad sam došla, nisam dozvoljavala to. Ako mislite da dolazim i da vam očuvam snahu i bebu, onda radite ono što kažem – priseća se Nada.

Porođaji pod lampom i uz svetlost sveće

Neke bebe donosila je na svet uz svetlost petrolejske lampe, neke uz običnu sveću. I danas se seća gotovo svakog detalja.

Posebno pamti običaj koji je nekada bio prisutan u pojedinim sredinama da se pucnjem proslavi rođenje dečaka.

 – Oni imaju taj običaj odmah da puca kad je muško. E, nema pucanja. Kad žena bude dobro, pucajte koliko možete. Tako sam naređivala. I onda opet sutradan idem da je vidim kako je. Ako je potrebno, opet i popodne – kaže Nada.

Rečenica porodilje koju nikada nije zaboravila

Tokom dugogodišnjeg rada bilo je mnogo trenutaka koje pamti, ali jedan joj je posebno ostao urezan u sećanje.

Reč je o ženi čija je majka preminula na porođaju dok ju je rađala.

 – Kada se porođaj završio, kaže ona meni: „Babice, mislila sam da ću za majkom poći“. Suze su mi same pošle, rekoh joj nećeš, sine – ispričala je Nada.

Posao bez radnog vremena

U Zetu je došla iz Splita šezdesetih godina prošlog veka. Tu se udala i ostala da živi. Njen posao nije poznavao radno vreme.

Kad god bi neko zakucao na vrata, odlazila je da pomogne.

 – To je bilo ono vreme kad se nije moglo, kad se moralo porađati doma, po baštinama i u kolima, i svuda sam i porađala. Ali uglavnom, uvek je bilo dobro, ništa fatalno nije bilo. Tako da, morali ste, ne samo vršiti svoju dužnost, nego morali ste biti i prosvetitelj – naglašava Vujović.

I danas je mnogi zovu za savet

Iako je odavno u penziji, Nada Vujović nije zaboravljena. Generacije koje je donosila na svet danas imaju svoju decu i unuke, a mnogi joj se i dalje obraćaju za savet ili toplu reč.

Porođaji se danas obavljaju u porodilištima i uz savremenu medicinsku opremu, ali priče o babici koja je po mraku vozila bicikl makadamskim putevima kako bi pomogla porodiljama i dalje se prepričavaju širom Zete.