Da li beba u stomaku zaista oseća kada je mama tužna, srećna ili uplašena? Evo šta se zapravo dešava

„Kada mama plače, plače i beba“, „kada se mama smeje, smeje se i beba“, „ako je mama uznemirena, uznemirena je i beba“ – ovakve tvrdnje često se mogu videti uz snimke beba sa 4D ultrazvuka.

Snimci su upečatljivi, posebno kada se čini da se beba smeška, mršti ili pravi grimasu baš u trenutku kada majka doživljava neku emociju.

Ali može li beba u materici zaista da oseća mamine emocije?

Možda vas zanima

Tri vantelesne nisu uspele, a onda je stigla poruka koju je čekala: „Četvrta VTO je uspela, konačno sam trudna“

Nova nada za parove koji se bore za potomstvo: Država uvodi važnu analizu embriona, više neće morati da se šalje u inostranstvo

Posle tri neuspele vantelesne oplodnje Sandra je ostala trudna prirodnim putem: „Ovo je metoda koja je meni mnogo pomogla“

Odgovor je malo složeniji od onoga što sugerišu viralni snimci.

Beba ne „čita“ mamine emocije kao odrasla osoba

Beba u materici ne razume da je mama tužna, srećna, zabrinuta ili uzbuđena na način na koji te emocije razume rođeno dete ili odrasla osoba.

Ipak, majčine emocije mogu biti praćene fiziološkim promenama u njenom organizmu.

Kada je trudnica uznemirena ili pod stresom, menjaju se aktivnost nervnog sistema, rad srca i nivoi određenih hormona. Upravo preko promena u majčinom organizmu fetus može biti izložen drugačijem fiziološkom okruženju.

Zbog toga naučnici godinama istražuju vezu između emocionalnog stanja trudnice i aktivnosti fetusa.

Istraživači su pratili kako se bebe ponašaju dok majke gledaju različite snimke

U pojedinim istraživanjima trudnicama su prikazivani filmski sadržaji koji izazivaju prijatne ili neprijatne emocije, dok su istraživači ultrazvukom pratili pokrete fetusa.

Primećene su razlike u pojedinim obrascima fetalnog ponašanja u zavisnosti od emocionalnog stanja majke.

Postoje i istraživanja koja su ispitivala vezu između majčine anksioznosti i fetalne aktivnosti.

To, međutim, ne znači da fetus oseća identičnu emociju koju u tom trenutku oseća majka.

Drugim rečima, ako mama plače, ne možemo na osnovu ultrazvuka zaključiti da je i beba tužna i da „plače sa njom“.

A šta je sa bebama koje se „smeju“ na 4D ultrazvuku?

Posebno su zanimljivi snimci na kojima fetus izgleda kao da se smeška, mršti, zeva ili pravi različite izraze lica.

Savremeni ultrazvuk zaista omogućava da se takvi pokreti veoma lepo vide.

Tokom razvoja fetusa pojavljuju se različiti pokreti lica – otvaranje usta, zevanje, pokreti usana, mrštenje, zatvaranje očiju i izrazi koji odraslima mogu izgledati poput osmeha.

Ali tu je važna razlika.

Izraz koji izgleda kao osmeh nije dokaz da je beba u tom trenutku srećna, baš kao što grimasa ne mora da znači da je tužna ili uznemirena. Pokreti lica deo su razvoja nervnog i motoričkog sistema fetusa.

Zato viralne tvrdnje poput „mama se smeje – beba se smeje“ treba uzeti sa rezervom.

Dugotrajan stres nije isto što i jedan loš dan

Postoji još jedna stvar koju bi trudnice trebalo da znaju, posebno zato što ovakvi snimci mogu nepotrebno da izazovu osećaj krivice.

Povremena tuga, nervoza, ljutnja ili stres sastavni su deo života i ne znače da je majka naudila svojoj bebi.

Trudnica ne mora devet meseci da bude srećna i spokojna da bi njena beba bila dobro.

U medicinskim istraživanjima mnogo je značajnije pitanje dugotrajnog i intenzivnog stresa tokom trudnoće nego pojedinačni trenutak kada se žena rasplakala, naljutila ili zabrinula.

Ako su anksioznost, tuga ili stres jaki, dugo traju ili ometaju svakodnevni život, razgovor sa lekarom može biti važan i zbog same trudnice.

Mama i beba jesu povezane – ali ne onako kako prikazuju viralni snimci

Dakle, u tvrdnji da emocionalno stanje majke može biti povezano sa promenama u ponašanju fetusa postoji naučno zanimljiva osnova.

Ali reći da „beba oseća sve što oseća mama“ bilo bi previše pojednostavljeno.

Beba ne mora da bude tužna zato što je mama zaplakala, niti možemo zaključiti da se smeje zato što je mama srećna.

Ono što znamo jeste da su majka i beba tokom trudnoće biološki veoma povezane i da fetus reaguje na promene u okruženju u kojem se razvija.

A za buduće mame možda je najvažnija upravo ova poruka: ne morate da se plašite sopstvenih emocija. I tuga, i strah, i nervoza, i radost normalan su deo trudnoće i života.

Izvor: Instagram/Hebamme Anna Varzic