Riba u trudnoći – koliko je zdrava, a kada može biti opasna? Za Mame objašnjava dr Svetlana Stanišić

Riba u trudnoći – šta treba da znaju buduće mame

Riba se često preporučuje kao jedna od najzdravijih namirnica u trudnoći, ali istovremeno izaziva i nedoumice kod trudnica – da li je bezbedna i koje vrste birati. O ovoj važnoj temi razgovarali smo sa Svetlana Stanišić, koja detaljno objašnjava kako da se iskoriste benefiti ribe, a izbegnu potencijalni rizici.

„Riba predstavlja izuzetno vrednu namirnicu u ishrani tokom trudnoće, pre svega zbog visokog sadržaja dugolančanih omega-3 masnih kiselina, koje imaju ključnu ulogu u razvoju centralnog nervnog sistema fetusa. Međutim, njen unos nosi i potencijalni rizik usled istovremenog unosa neurotoksičnih jedinjenja, pre svega metil žive.

Elementarna živa dospeva u vodene ekosisteme gde je mikroorganizmi transformišu u metil živu, organski oblik koji se efikasno vezuje za aminokiselinu cistein. Ovaj kompleks oponaša strukturu esencijalnih aminokiselina i, delujući poput Trojanskog konja, lako prolazi kroz krvno-moždanu barijeru, kao i kroz placentu. Poluvreme eliminacije metil žive iz organizma iznosi približno 70 do 80 dana, što ukazuje na njen potencijal za kumulaciju i postepeno dostizanje povišenih koncentracija u organizmu.“

Možda vas zanima

Da li trudnice mogu preko granice, zbog e-bolovanja? Opet pršti rasprava na mrežama, Srbija se podelila

Da li možete da osetite začeće? Doktori otkrili šta je mit, a šta istina

„Bolje da smo se naspavali i spremili za ovo“ Urnebesni komentari Srba na pitanje budućih roditelja

Koju ribu birati u trudnoći

„Prema preporukama relevantnih regulatornih tela za bezbednost hrane, riba i morski plodovi klasifikuju se u tri kategorije u zavisnosti od odnosa korisnih nutrijenata i sadržaja žive.

Prvu kategoriju čine vrste sa najpovoljnijim odnosom omega-3 masnih kiselina i niskim sadržajem žive, kao što su sardine, inćuni, losos, divlji ili iz uzgoja, pastrmka, oslić i škampi. Ove vrste se smatraju bezbednim za unos tokom trudnoće u količini do dve porcije nedeljno.

Drugu kategoriju čine vrste sa umerenim sadržajem žive, poput šarana, soma i tune iz konzerve, koje se preporučuju najviše jednom nedeljno.

Treća kategorija obuhvata vrste koje bi trebalo izbegavati tokom trudnoće, jer mogu sadržati i do stotinu puta više žive u odnosu na sitnu plavu ribu. U ovu grupu spadaju ajkula, sabljarka, kraljevska skuša i velike tune.“

Koliko žive je bezbedno

„Evropska agencija za bezbednost hrane definisala je tolerantni nedeljni unos metil žive na nivou od 1,3 mikrograma po kilogramu telesne mase. Za trudnicu telesne mase 70 kilograma to odgovara ukupnom unosu od 91 mikrogram nedeljno.

Poređenja radi, jedna porcija sabljarke može sadržati i do 150 mikrograma metil žive, čime se značajno premašuje preporučeni prag, dok porcija sardina sadrži svega 1 do 2 mikrograma, što ih čini znatno bezbednijim izborom.“

Kako živa utiče na bebu

„Poseban problem predstavlja činjenica da koncentracije metil žive koje kod majke ne izazivaju klinički uočljive simptome mogu imati značajne posledice po fetus.

Mozak u razvoju izuzetno je osetljiv na neurotoksične agense, te su brojna istraživanja pokazala linearnu povezanost između koncentracije žive u pupčanoj vrpci i blagog smanjenja koeficijenta inteligencije u kasnijem detinjstvu. Kod dece izloženih višim nivoima žive mogu se uočiti i kašnjenje u motornom razvoju, poremećaji fine motorike, poput otežanog pisanja ili manipulacije predmetima, kao i povećan rizik od poremećaja pažnje.“

Šta pokazuju istraživanja

„U istoriji je poznat primer teške ekološke i zdravstvene katastrofe u japanskom gradu Minamata, gde je dugogodišnje ispuštanje industrijskog otpada sa živom u morski zaliv dovelo do ozbiljnih neuroloških oštećenja kod novorođenčadi, uključujući cerebralnu paralizu i slepilo.

Nasuprot tome, dugoročna epidemiološka istraživanja sprovedena među stanovništvom Sejšela pokazala su da visoka učestalost unosa ribe, čak i do 12 obroka nedeljno, nije nužno povezana sa negativnim ishodima po neurološki razvoj dece. Ovi rezultati ukazuju na kompleksnu interakciju između štetnih i zaštitnih komponenti ribe, pri čemu nutritivni benefiti, posebno omega-3 masne kiseline, mogu delimično ublažiti potencijalne toksične efekte metil žive.“

Naša sagovornica zaključuje:

„Zaključno, optimalna strategija u ishrani trudnica podrazumeva pažljivo odabran i uravnotežen unos ribe sa niskim sadržajem žive, čime se maksimalno koriste nutritivne prednosti uz istovremeno minimizovanje rizika po razvoj fetusa.“