Zamalo sam umrla zbog preeklampsije u prvoj trudnoći: Ova mama je završila na podu u bolovima

Kada je bila u 39. nedelji prve trudnoće, jedna mama završila je na podu kupatila zbog jakih bolova u stomaku i nekontrolisanog povraćanja. U početku je mislila da su tegobe normalan deo trudnoće, posebno zato što joj je lekar ranije rekao da je reč o uobičajenim kontrakcijama koje se javljaju pred porođaj.

Međutim, ispostavilo se da je razvila HELLP sindrom, retku i veoma opasnu komplikaciju koja se smatra teškim oblikom preeklampsije. Ovo stanje karakterišu razgradnja crvenih krvnih zrnaca, poremećaj funkcije jetre i nizak broj trombocita, a može ugroziti život i majke i bebe.

Zbog hitnosti situacije lekari su morali odmah da porode bebu. Iako su na kraju i majka i dete bili dobro, usledili su teški meseci oporavka. Njena beba je neko vreme provela na intenzivnoj nezi novorođenčadi, dok je ona sama mesecima vraćala snagu nakon komplikovanog porođaja.

Možda vas zanima

Koliko košta dula u Srbiji? Sve više trudnica bira ovu podršku tokom trudnoće i porođaja

U kojim porodilištima bebe ostaju uz mamu 24 sata? Mame iz Srbije podelile iskustva

Marina Radoš pitala žene za „šav za muža“: Odgovori iz porodilišta ostavili javnost bez reči

Posle tog iskustva bila je uverena da više nikada neće želeti trudnoću. Ipak, kako su godine prolazile, počela je da razmišlja o proširenju porodice. Iako je strah bio prisutan, odlučila je da potraži dodatna mišljenja stručnjaka, detaljno se informiše o rizicima i donese odluku na osnovu svih dostupnih činjenica.

Veći rizik nakon preeklampsije

Žene koje su tokom prve trudnoće imale preeklampsiju imaju povećanu verovatnoću da se sa istim problemom suoče i u narednim trudnoćama. Preeklampsija se najčešće javlja nakon 20. nedelje trudnoće, a može nastati i nakon porođaja.

Ovo stanje dovodi do povišenog krvnog pritiska i može oštetiti važne organe poput jetre i bubrega. Ukoliko se ne leči na vreme, posledice mogu biti veoma ozbiljne.

Faktori koji povećavaju rizik

Veće šanse za razvoj preeklampsije imaju trudnice koje:

• su već imale gestacijsku hipertenziju ili preeklampsiju,
• imaju članove porodice sa istom dijagnozom,
• nose blizance ili više beba,
• imaju manje od 20 ili više od 40 godina,
• pre trudnoće imaju visok krvni pritisak ili bolesti bubrega,
• boluju od autoimunih oboljenja.

Šta je uradila tokom druge trudnoće?

Jedna od najvažnijih lekcija koju je naučila bila je da pažljivo osluškuje svoje telo i da ne ignoriše simptome.

„Da mogu da vratim vreme, mnogo ranije bih insistirala na dodatnim pregledima“, navela je.

Prilikom planiranja druge trudnoće odabrala je tim lekara sa iskustvom u vođenju visokorizičnih trudnoća. Kontrole su bile češće nego prvi put, a lekari su redovno pratili njen krvni pritisak, analize krvi, prisustvo proteina u urinu i razvoj bebe.

Pored toga, posebnu pažnju posvetila je načinu života. Trudila se da se hrani što zdravije, sa više voća i povrća, redovno je bila fizički aktivna u skladu sa preporukama lekara i pratila vrednosti krvnog pritiska kod kuće.

Da li aspirin može pomoći?

Kod žena koje imaju povećan rizik od preeklampsije lekari ponekad preporučuju male dnevne doze aspirina kako bi se smanjila mogućnost razvoja komplikacija ili odložila njihova pojava. O tome je, naravno, neophodno razgovarati sa ginekologom koji vodi trudnoću.

Ishod koji joj je vratio veru

Iako je strah od ponavljanja traumatičnog iskustva bio veliki, druga trudnoća protekla je mnogo mirnije nego što je očekivala. Uz pažljivo praćenje zdravstvenog stanja i podršku stručnog tima, na svet je donela zdravog dečaka.

Njena priča pokazuje koliko je važno prepoznati simptome, postavljati pitanja i tražiti dodatna mišljenja kada postoji sumnja da nešto nije u redu. Svaka trudnoća je drugačija, ali dobra informisanost i bliska saradnja sa lekarima mogu biti od presudnog značaja za zdravlje majke i bebe.

Ova ispovest Džeki Teribil objavljena je na sajtu „Parents“ i medicinski je pregledana i odobrena od strane Alise Dvek, magistra, doktora medicine, FACOG