Roditelji, nikada ne prekidajte zagrljaj sa detetom prvi! Psihoterapeut Rvović za Mame.rs objasnio zašto je to važno

U vremenu kada su roditelji stalno u žurbi, između posla, obaveza i svakodnevnog stresa, psihoterapeut Nedeljko Rvović podsetio je na nešto što deci često znači više od svih reči — osećaj da su viđena, sigurna i voljena.

Govoreći o odnosu roditelja i dece, objasnio je da deca ne traže pažnju samo kroz razgovor ili vreme provedeno zajedno, već kroz prisutnost i emocionalni kontakt koji osećaju u tim trenucima.

Posebno je izdvojio jedno pravilo koje je izazvalo mnogo reakcija među roditeljima — da mama ili tata nikada ne bi trebalo prvi da puste dete iz zagrljaja.

Možda vas zanima

„Sin (3) histeriše i vrišti jer mu ne dam crtani“,“Moj lupa glavom o beton“ – Mamama u muci javio se i vaspitač

„Da li dete spremate za peticu ili za život?” Pedagog Jelena Đogić upozorava šta će deci zaista biti potrebno u budućnosti

TikTok i YouTube nisu dovoljno sigurni za decu: U ovim godinama se susreću sa najštetnijim sadržajima

 – Kada dete traži pažnju, ono ne traži samo da ga čujete, ono traži da ga osetite, vidite i razumete. U roditeljstvu nije presudno koliko vremena provodimo sa detetom, već kako i koliko smo prisutni u tom vremenu. Jedan od najlepših primera je pravilo zagrljaja. Kada zagrliš dete, nikada ne puštaj prvi. Možda žurimo na posao, možda smo umorni, koji god da je razlog, nikada ne puštajte prvi.

Neka ono odluči kada je spremno da pusti jer u tom trenutku dete nesvesno meri: da li sam voljen, da li sam siguran, da li sam važan. Ako ga pustimo prerano, dok mu još treba kontakt, ono taj trenutak može prevesti kao: ‘Mama ili tata me više ne žele’. Zato uspori. Ostani prisutan, pusti dete da bude to koje određuje trajanje zagrljaja. Nekad je to pet sekundi, nekad ceo život koji stane u taj jedan zagrljaj – istakao je Rvović.

Za portal Mame.rs psihoterapeut Nedeljko Rvović pojašnjava da deca ne traže savršene roditelje.

 – Mislim da je to jedna od najvažnijih stvari koju kao odrasli često zaboravimo. Detetu nije najpotrebniji roditelj koji uvek zna šta treba da kaže, koji nikada ne pogreši, koji ima spreman odgovor na sve. Detetu je najpotrebniji roditelj koji je prisutan. Koji ga vidi. Koji ga čuje. Koji ume da zastane, da spusti telefon, da pogleda dete u oči i da mu poruči: „Tu sam.“ Kroz naš pogled, dodir, pažnju i način na koji mu se obraćamo, dete polako gradi sliku o sebi. Uči da li vredi. Da li je važno. Da li je sigurno. Da li je voljeno. Zato volim ono jednostavno pravilo zagrljaja: kada dete priđe da nas zagrli, ne treba mi prvi da ga pustimo. Treba sačekati da ono prvo pusti nas. Jer možda je baš u tom trenutku uzelo ono što mu je bilo potrebno — sigurnost, utehu, mir, potvrdu da nije samo. Nekada jedan miran pogled znači više od deset saveta. Jedan zagrljaj više od objašnjenja.

Naš sagovornik dalje pojašnjava da jedno iskreno „vidim te“ može ostati u detetu mnogo duže nego što mi odrasli mislimo.

 – Roditeljstvo nije takmičenje u savršenstvu. Roditeljstvo je odnos. A odnos se gradi kroz male, svakodnevne trenutke prisutnosti — kada ne žurimo, kada ne prekidamo, kada dete ne doživljavamo kao obavezu, nego kao biće koje nas traži. Na kraju, dete ne pamti samo šta smo mu govorili. Pamti kako se osećalo pored nas. Zato je možda najvažnija poruka koju možemo dati detetu upravo ova: „Vidim te. Važan si mi. Tu sam.“ – zaključuje naš sagovornik.