Kada dete treba prvi put da ide u crkvu, šta treba da nauči i kako ga osloboditi straha

Prvi koraci deteta u crkvu predstavljaju jedan od najlepših i najvažnijih duhovnih događaja u životu jedne porodice. Ulazak pod svodove hrama otvara vrata tradiciji, veri i osećaju pripadnosti zajednici. Roditelji se često pitaju kada je pravi trenutak za ovaj korak, kako pripremiti mališana i na koji način mu približiti ovaj sveti prostor, a da sve protekne prirodno i bez straha.

Kada dete treba prvi put da ide u crkvu?

Kao pravilo, u pravoslavnoj tradiciji dete se prvi put dovodi u crkvu sa četrdeset dana, kada se vrši čin materinstva odnosnk uvođenja deteta u hram ili pak na samom činu krštenja. Međutim, ukoliko govorimo o redovnim odlascima na svetu Liturgiju i svesnijem susretu sa crkvom, uzrast može biti različit.

Možda vas zanima

Dirljive molitve majki pred ikonom Svete Ksenije Petrogradske: „Blagoslovi moju decu i pokaži im pravi put“

Čuda Ognjene Marije: Nepokretni dečak prohodao posle molitve

Molitva Ognjenoj Mariji koju danas izgovaraju majke: Za zdravlje dece, mir u domu i Božju zaštitu

Bebe i odojčad

Deca mogu dolaziti u crkvu od najranijeg uzrasta. Najbolji povod za to je pričešćivanje. Liturgija je zajednica, a deca su po rečima Hristovim: „Pustite decu neka dolaze k meni“, dobrodošla u hram u bilo kom uzrastu.

Deca od 2 do 5 godina

U ovom uzrastu deca već zapažaju okolinu, postavljaju pitanja i mogu da razumeju osnovne pojmove. To je idealno vreme da im se crkva predstavi kroz lepe priče, ikone i tihu radost.

Savet za roditelje

Nemojte brinuti ako dete zaplače ili postane nemirno tokom službe. Sveštenici i vernici imaju puno razumevanja za najmlađe. Najvažnije je da detetu crkva ne ostane u sećanju kao mesto gde se viče na njega zbog nemira, već kao toplo i sigurno utočište.

Šta dete treba prvo da nauči o crkvi?

Pre nego što dete prvi put kroči u hram ili kroz prve posete, dobro je da usvoji nekoliko jednostavnih, ali suštinskih lekcija prilagođenih njegovom uzrastu.

Osnovni znak pažnje – znak krsta 

Deca obožavaju da oponašaju odrasle. Učenje pravilnog prekrštavanja sa tri spojena prsta desne ruke na čelo, grudi, desno i levo rame kroz igru prvi je korak ka izražavanju poštovanja prema svetinji.

Razlika između običnog prostora i hrama

Objasnite detetu da je crkva Božja kuća, mesto mira, tišine i ljubavi. Naučite ga da se u hram ulazi sa poštovanjem, polako, bez trčanja i vikanja.

Pozdravljane ikona – celivanje

Pokažite detetu kako se celivaju ikone sa poštovanjem, blago, ne dodirujući ih nužno ustima direktno naročito tokom sezona virusa, već sa pažnjom i ljubavlju prema svetitelju čiji lik je oslikan.

Značaj sveće

Deca vole svetlost. Paljenje sveće za zdravlje i spasenje porodice i prijatelja može im se predstaviti kao mali čin činjenja dobra i molitve za druge.

Prvi susret sa sveštenikom: Kako osloboditi dete straha?

Za malo dete, čovek u dugim crnim odeždama, mantiji i sa bradom može izgledati neobično, pa čak i strašno ako ga vidi prvi put. Zbog toga je uloga roditelja ključna u građenju mosta poverenja između deteta i sveštenika:

Priprema kod kuće

Nekoliko dana pre odlaska u crkvu, pomenite detetu sveštenika u pozitivnom kontekstu. Možete reći: „Idemo kod čika-sveštenika, on je Božji pastir, on voli decu i uvek nam deli blagoslov.“

Primer roditelja 

Kada sretnete sveštenika, prvi mu priđite, uzmite blagoslov sa poštovanjem i poljubite ga u ruku. Dete će videti da se vi osećate sigurno i opušteno, što će automatski smanjiti njegov oprez.

Bez prisiljavanja

Ukoliko se dete uplaši i sakrije iza vas, nemojte ga grditi niti vući na silu. Dozvolite mu vreme da osmotri situaciju. Sveštenici su uglavnom vrlo vešti sa decom, osmehnuće se, reći lepu reč ili ga ponuditi bombonom, što brzo razbija led.

Blagoslov

Naučite dete da kada sveštenik deli blagoslov, prekrsti ruke, desna preko leve dlanovima nagore, kako bi primilo ruku sveštenika i poljubilo je.

Prvi dolazak deteta u crkvu ne mora biti stresan zadatak, već radosni porodični praznik. Kroz strpljenje, lepu reč i lični primer, roditelji polažu čvrste temelje duhovnog vaspitanja, gradeći kod deteta ljubav prema tradiciji, veri i hramu kao mestu gde se uvek oseća prihvaćeno i voljeno.