Od koga dete nasleđuje gustinu kose i sklonost ka ćelavljenju? Jedan porodični mit nije baš tačan

Ako je deda po majci izgubio kosu veoma mlad, u mnogim porodicama će se unuku pre ili kasnije našaliti: „Znaš šta te čeka.“

Godinama se ponavlja tvrdnja da muškarci sklonost ka ćelavljenju nasleđuju prvenstveno – ili čak isključivo – od majčine strane porodice.

Ali da li je dovoljno pogledati fotografiju maminog tate da biste saznali kako će nečija kosa izgledati za nekoliko decenija?

Možda vas zanima

Samohrana majka ima rak bubrega: Njen sin (9) ima samo jednu želju, da mama ostane živa

Lepe vesti za još 53 porodice u Srbiji: Odobrena pomoć države za kupovinu prvog doma

Amerikanka koja živi u Srbiji upisala ćerku u prvi razred! Zbog ovoga se zgranula

Ne.

Genetika najčešćeg tipa naslednog gubitka kose mnogo je složenija.

Zašto se onda stalno pominje majčina strana?

Ovaj mit nije nastao potpuno bez razloga.

Jedan od najbolje proučenih gena povezanih sa androgenetskom alopecijom jeste AR gen, odnosno gen za androgeni receptor. On se nalazi na X hromozomu.

Muškarac ima jedan X i jedan Y hromozom. X hromozom dobija od majke, dok Y dobija od oca.

Zbog toga određene genetske varijante povezane sa rizikom od muškog tipa ćelavosti muškarac zaista može dobiti preko majčine strane.

Ali tu priča ne prestaje.

Tata je takođe važan

Velika genetska istraživanja pokazala su da androgenetska alopecija nije osobina koju određuje jedan jedini gen.

Reč je o poligenskoj osobini, što znači da na predispoziciju utiče veliki broj genetskih varijanti raspoređenih širom genoma.

A njih dete dobija i od majke i od oca.

Velika studija objavljena u časopisu Nature Communications, u kojoj su analizirani genetski podaci više od 52.000 muškaraca, identifikovala je stotine genetskih signala povezanih sa gubitkom kose. Istraživači su pronašli 287 nezavisnih genetskih signala povezanih sa muškim tipom ćelavosti.

Dakle, X hromozom jeste važan deo slagalice, ali nikako nije jedini.

Ako je tata ćelav, može li sin to da nasledi od njega?

Može da nasledi genetsku predispoziciju povezanu sa gubitkom kose sa očeve strane, samo ne tako što će od oca dobiti njegov X hromozom.

Sin od oca dobija Y hromozom, ali dobija i polovinu svojih autosoma – hromozoma koji nisu polni hromozomi. Na njima se takođe nalaze brojne genetske varijante povezane sa androgenetskom alopecijom.

Zbog toga istorija ćelavosti kod tate, dede po ocu i drugih muškaraca sa očeve strane nije nešto što treba zanemariti.

Drugim rečima, kada pokušavamo da procenimo porodičnu sklonost ka gubitku kose, ima smisla pogledati obe strane porodice.

A šta ako su i tata i oba dede zadržali gustu kosu?

Ni tada ne postoji apsolutna garancija da će dete jednog dana imati istu kosu.

Isto tako, nekoliko ćelavih muškaraca u porodici ne znači da će dečak sigurno izgubiti kosu.

Nasleđuje se predispozicija, a ne unapred određena frizura u 40. godini života.

Genetske varijante koje dete dobije predstavljaju jedinstvenu kombinaciju, zbog čega čak i braća mogu imati potpuno različito iskustvo sa kosom tokom života.

Jedan brat može početi da gubi kosu relativno mlad, dok drugi može zadržati znatno gušću kosu i u starijem dobu.

A od koga dete nasleđuje gustinu kose?

I ovde je teško pokazati prstom samo na mamu ili tatu.

Izgled kose zavisi od velikog broja karakteristika – između ostalog od broja i osobina folikula, debljine pojedinačnih vlasi, ciklusa rasta kose, teksture i pigmentacije.

Na mnoge od tih osobina utiče genetika, ali kosa se istovremeno menja tokom života.

Zato dete koje kao malo ima veoma gustu kosu ne mora nužno imati istu gustinu u odraslom dobu, baš kao što retka kosa kod bebe ne govori pouzdano kako će izgledati njena kosa nekoliko godina kasnije.

Nasledna ćelavost može da pogodi i žene

Kada kažemo „nasledna ćelavost“, najčešće prvo pomislimo na muškarce, ali androgenetska alopecija javlja se i kod žena.

Obrazac obično nije isti.

Kod muškaraca su karakteristični povlačenje linije kose i proređivanje na temenu, dok se kod žena češće primećuje postepeno proređivanje kose na gornjem delu glave.

I kod žena genetika igra značajnu ulogu, ali godine i hormonski faktori takođe utiču na pojavu i izraženost problema.

Dakle, treba li gledati maminog tatu?

Možete – ali onda pogledajte i ostatak porodice.

Čuveno pravilo da će muškarac naslediti ćelavost od dede po majci previše pojednostavljuje genetiku.

X hromozom koji muškarac dobija od majke zaista nosi važan gen povezan sa rizikom od androgenetske alopecije, ali nauka je pronašla veliki broj drugih genetskih varijanti koje učestvuju u ovoj osobini.

Zato mama može preneti deo predispozicije, tata drugi, a dete će dobiti sopstvenu kombinaciju.

I baš kao kod boje očiju, visine ili teksture kose, porodično stablo može dati nagoveštaj – ali ne može sa sigurnošću pokazati šta će se dogoditi.

Izvori:MedlinePlus Genetics – U.S. National Library of Medicine: Androgenetic alopecia
Nature Communications: Genetic prediction of male pattern baldness
PubMed – National Library of Medicine: Genetic prediction of male pattern baldness