Koliko novca dati tinejdžeru za užinu? Kada izračunate ceo mesec, cifra nije mala

Početak nove školske godine za roditelje ne znači samo kupovinu knjiga, pribora, garderobe i patika. Tu je i jedan mali svakodnevni trošak koji se tokom meseca pretvara u ozbiljnu stavku kućnog budžeta – novac za školsku užinu.

Posebno kod tinejdžera više nije tako jednostavno spakovati kutijicu sa hranom i očekivati da će je dete svakoga dana poneti. Srednjoškolci često odlaze sa društvom do pekare, prodavnice ili obližnjeg lokala, pa se roditelji pred početak škole pitaju: koliko novca je danas realno dati tinejdžeru za užinu?

Jedinstvenog odgovora nema. Zavisi od grada, škole, toga šta dete kupuje i da li jede pre polaska od kuće. Ali jednostavna računica pokazuje koliko dnevni džeparac može da košta porodicu na kraju meseca.

Možda vas zanima

Roditelji birali donore, a 13 godina kasnije stigao šok: Najmanje 30 dece možda začeto pogrešnim materijalom

Mislite da je „samo pubertet“? Snimci mozga pokazuju koliko se tinejdžeri zapravo menjaju

Pedijatar otkriva kada je idealno da dete krene u vrtić: „Nije svaki uzrast isti“

Ako mu date 300 dinara dnevno…

Uzmimo za primer mesec sa 20 školskih dana.

Ako tinejdžer za užinu dobija 300 dinara dnevno, roditelji će tokom meseca izdvojiti:

300 × 20 = 6.000 dinara.

Sa 400 dinara dnevno, mesečni trošak raste na:

400 × 20 = 8.000 dinara.

Ako dete svakoga dana dobija 500 dinara, samo za školske dane roditelji će izdvojiti:

500 × 20 = 10.000 dinara mesečno.

A sa 600 dinara dnevno, računica već dolazi do 12.000 dinara mesečno.

Za porodicu sa dvoje školaraca iznos može biti značajno veći.

Koliko onda dati tinejdžeru?

Umesto jedne „prave“ cifre koja bi važila za svako dete, korisnije je prvo utvrditi šta tinejdžer za taj novac treba da kupi.

Nije isto ako od kuće odlazi posle doručka i novac mu treba za jednu užinu, ili ako zbog nastave i drugih aktivnosti provodi veliki deo dana van kuće.

Roditelj može sa tinejdžerom da napravi jednostavnu računicu: koliko košta ono što obično kupuje, šta mu je zaista potrebno tokom školskog dana i koliko novca odlazi na hranu, a koliko na sokove, slatkiše i druge stvari.

Tako novac za užinu može da postane i jedna od prvih praktičnih lekcija o raspolaganju sopstvenim budžetom.

Dnevno ili nedeljno – šta je bolje?

Kod starijeg tinejdžera može se razmotriti i davanje novca jednom nedeljno, umesto svakog jutra.

Na primer, ako je dogovoreni budžet 400 dinara po školskom danu, dete na početku nedelje dobije 2.000 dinara.

Tada samo mora da vodi računa da u ponedeljak i utorak ne potroši novac koji mu je potreban do petka.

Naravno, ovaj sistem neće odgovarati svakom tinejdžeru. Nekima će u početku biti mnogo lakše da raspolažu dnevnim iznosom. Cilj nije da dete ostane gladno zato što je pogrešno rasporedilo novac, već da postepeno nauči da planira troškove.

Užina ipak nije isto što i doručak

Postoji još jedna važna stvar koju roditelji treba da imaju na umu.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ naglašava da školska užina ne bi trebalo da bude zamena za doručak. Preporuka je da dete doručkuje pre škole, dok užina tokom dana treba da mu pomogne da održi energiju i koncentraciju.

Batut je ukazao i na problem koji je mnogim roditeljima dobro poznat: kada dete dobije novac da kupi doručak, izbor često padne na lisnata peciva, grickalice i zaslađene napitke. Kao bolje opcije za školsku užinu navode se, između ostalog, voće, jogurt, orašasto voće, žitarice, proja ili sendvič sa mladim sirom ili salatom.

I pravilnik koji uređuje ishranu učenika u osnovnim školama pravi jasnu razliku između doručka i užine: doručak bi trebalo da obezbedi oko 30–35 odsto dnevnih energetskih potreba, dok je prva užina predviđena kao znatno manji obrok, oko 10 odsto.

Domaća užina može da napravi veliku razliku u budžetu

Ne mora izbor da bude ili „svaki dan nosi od kuće“ ili „svaki dan dobija novac“.

Može se napraviti dogovor da, recimo, nekoliko dana nedeljno dete nosi užinu pripremljenu kod kuće, a ostalim danima dobije novac da nešto kupi sa društvom.

Osim što roditelj tako ima veću kontrolu nad troškovima, dete ne mora da bude izdvojeno iz društva ako mu je zajednički odlazak po užinu važan.

I Batut savetuje uključivanje dece u izbor i pripremu užine koju će nositi u školu, jer na taj način mogu postepeno da usvajaju bolje navike u ishrani.

Novac za užinu može da bude prva lekcija o finansijama

Tinejdžerske godine su dobar trenutak da dete počne da razume da novac koji svakodnevno dobija nije neograničen.

Ako dobije 2.000 dinara za pet školskih dana, može samo da odluči hoće li svakoga dana potrošiti po 400 dinara ili će jednog dana poneti sendvič od kuće i deo novca sačuvati.

Roditelj, naravno, treba da postavi granice i vodi računa da dete ima šta da jede. Ali u okviru tih granica tinejdžer može polako da dobija odgovornost.

Jer iza naizgled jednostavnog pitanja „Mama, daj mi pare za užinu“ krije se dobra prilika za razgovor o planiranju, potrebama, željama i vrednosti novca.

A kada 300, 400 ili 500 dinara pomnožimo sa dvadesetak školskih dana, jasno je i zašto je dobro da se o tom trošku razgovara pre nego što počne školska godina.