Planirate fasadu pre jeseni? Država može da vam plati pola, nekome i više

Pred kraj leta mnogi razmišljaju o radovima na kući koji bi mogli da smanje račune tokom zime. Jedna od najvažnijih mera je termoizolacija fasade, a građani u Srbiji i dalje mogu da računaju na subvencije države i lokalnih samouprava kroz projekat „Čista energija i energetska efikasnost za građane“.

U pričama porodica koje su koristile više mera energetske sanacije pominjale su se subvencije i do 90 odsto troškova. Međutim, ako želite da uradite samo fasadu, pravilo je drugačije: za pojedinačnu meru subvencija za većinu građana iznosi do 50 odsto vrednosti investicije. Do 65 odsto moguće je dobiti kada se kombinuje više mera, dok socijalno ranjive kategorije mogu da dobiju čak do 90 odsto.

Dakle, neko ko želi samo novu termoizolacionu fasadu ne treba automatski da računa na 90 odsto pomoći države.

Možda vas zanima

Dve kuće u istom dvorištu, cene od 42.000 evra: Za majke postoji i državna olakšica do 20.000 evra

Kuća od 361 kvadrata za 78.000 evra, ima dva stana: Za jednu porodicu cena može biti i manja uz pomoć države

Umesto 750 evra, tri nova prozora mogu da vas koštaju manje od 100: Roditelji, proverite ovu pogodnost države pre zahlađenja

Koliko danas može da košta fasada?

Cena zavisi od kvadrature, debljine i vrste izolacije, stanja zidova, skele i izvođača.

Prema aktuelnom cenovniku Daibau za 2026. godinu, kompletna fasada sa stiroporom od 12 centimetara okvirno košta 27 do 42 evra po kvadratnom metru, dok se za 100 kvadratnih metara fasade navodi okvir od oko 2.800 do 5.200 evra, zavisno od sistema i uslova izvođenja.

Uzmimo jednostavan primer.

Ako termoizolacija i fasada na kući imaju ukupnu vrednost od 4.000 evra, a vlasnik ostvari subvenciju od 50 odsto, država i lokalna samouprava pokrile bi do:

2.000 evra

Dok bi domaćinstvu ostalo da plati:

2.000 evra.

Ako radovi koštaju 5.000 evra, uz subvenciju od 50 odsto domaćinstvo bi snosilo oko 2.500 evra, pod uslovom da je ceo iznos priznat u okviru pravila konkretnog javnog poziva.

Za socijalno ranjivo domaćinstvo koje ispuni posebne uslove i ostvari maksimalnih 90 odsto, računica na investiciju od 4.000 evra bila bi potpuno drugačija – subvencija bi mogla da iznosi do 3.600 evra, a vlasniku bi ostalo oko 400 evra. Ministarstvo navodi da takve subvencije za socijalno ugrožene u potpunosti obezbeđuje resorno ministarstvo.

Ko zapravo daje novac?

Za većinu građana program zajednički sprovode Ministarstvo rudarstva i energetike i grad ili opština u kojoj vlasnik živi.

Ministarstvo je u programu za građane sarađivalo sa 149 gradova i opština, a subvencije obuhvataju zamenu stolarije, izolaciju fasade i krova, efikasnije sisteme grejanja, toplotne pumpe, solarne kolektore i panele.

Za socijalno ranjive građane podrška do 90 odsto finansira se iz sredstava Ministarstva.

Važno je, međutim, da građani ne započinju radove na svoju ruku očekujući da će novac naknadno biti refundiran. Potrebno je pratiti javni poziv svoje opštine ili grada i postupiti po njegovim uslovima.

Kako se prijavljuje za subvenciju?

Ministarstvo je objavilo i proceduru. Građanin najpre preuzima prijavni obrazac sa sajta svoje opštine ili grada, a zatim od izvođača sa liste koju je lokalna samouprava odobrila traži predračun za željene radove.

Uz prijavu su potrebni i račun za električnu energiju iz prethodnog perioda, očitana lična karta, kao i dokaz o vlasništvu i legalnosti objekta. Ministarstvo navodi da račun za struju mora da pokazuje najmanje 80 kWh mesečne potrošnje. Dokumentacija se predaje lokalnoj samoupravi prema pravilima javnog poziva.

Pravo mogu da imaju vlasnici kuća i stanova, kao i korisnici uz saglasnost vlasnika, ali objekat mora biti legalno izgrađen i u njemu se mora živeti tokom cele godine.

Javni pozivi nisu u svim gradovima i opštinama otvoreni istovremeno. Zato je ključno proveriti sajt svoje lokalne samouprave i videti da li je poziv trenutno otvoren i koliko je sredstava ostalo. Na pojedinim pozivima prijave traju do utroška novca.

Koliko fasada može da smanji potrošnju energije?

Tačna ušteda ne može unapred da se garantuje jer zavisi od toga kakva je kuća bila pre renoviranja, čime se greje, kakvi su prozori, krov i zidovi i koliko je kvalitetno izvedena izolacija.

Ipak, termoizolacija spoljašnjih zidova može značajno da smanji gubitke toplote. Ministarstvo upravo izolaciju i fasadu svrstava među mere koje dovode do smanjivanja potrošnje energije i kućnih troškova.

Kod kvalitetno izvedenih fasadnih sistema stručni izvori navode da energetske uštede mogu biti reda nekoliko desetina procenata, ali nije korektno tvrditi da će svaka kuća automatski trošiti, recimo, 30 odsto manje struje. Kod kuće koja se greje na električnu energiju efekat fasade će se videti na računu za struju, dok će kod grejanja na gas, pelet ili drva ušteda biti prvenstveno u potrošnji tog energenta.

Ako biste, na primer, zbog grejanja tokom zime trošili 10.000 kWh električne energije, smanjenje potrebe za grejanjem od 20 odsto značilo bi oko 2.000 kWh manje. To je samo ilustrativna računica, ne obećanje koliko će konkretna kuća uštedeti.

Pred kraj leta može biti dobar trenutak, ali prvo proverite konkurs

Avgust i početak jeseni jesu praktičan period za fasaderske radove zbog stabilnijih vremenskih uslova, ali za subvenciju je mnogo važnije da vlasnik najpre proveri lokalni javni poziv.

Ako je konkurs otvoren i sredstva su dostupna, samo jedna mera – termoizolacija fasade – može većini građana doneti pomoć do 50 odsto prihvatljivih troškova.

Tako bi fasada koja košta 4.000 evra mogla domaćinstvo realno da košta oko 2.000 evra, dok bi uz maksimalnu podršku za socijalno ranjive kategorije sopstveni udeo mogao biti višestruko manji.

Inače, umesto 750 evra, tri nova prozora mogu da vas koštaju manje od 100, opširnije o tome u POSEBNOJ VESTI.

Izvori: Ministarstvo rudarstva i energetike, lokalni javni pozivi u okviru projekta „Čista energija i energetska efikasnost za građane“, Daibau.rs.