Lekari su rekli da možda više nikada neće moći da se nasmeje: Mali Milo posle 304 dana u bolnici konačno stigao kući

Desetomesečni Milo proveo je gotovo čitav svoj dosadašnji život u bolnici. Rođen je prerano, suočio se sa tri srčane mane, pretrpeo više moždanih udara i prošao kroz nekoliko operacija. U jednom trenutku njegovoj porodici govorilo se čak i o palijativnom zbrinjavanju.

A onda je, posle 304 dana provedenih u bolnici, došao trenutak koji je njegova porodica toliko dugo čekala – Milo je konačno stigao kući.

Njegova majka Laura svog sina danas opisuje kao pravog „malog borca“, a za BBC je ispričala kroz šta je porodica prošla tokom deset meseci neizvesnosti.

Možda vas zanima

„Mene ne poštuju, samo ih beba zanima“: Mlada majka otkrila šta joj muževljeve sestre rade gotovo svakog dana

Roditelji, ličnu kartu detetu možete izvaditi već sa 10 godina: Evo zašto može biti veoma korisna

Još jedno dete Breda Pita odriče se njegovog prezimena: Porodični raskol sve dublji

Milo i Leo rođeni su u 27. nedelji

Milo ima brata blizanca Lea. Dečaci su rođeni u Oksfordu u samo 27. nedelji trudnoće, a svaki je po rođenju imao oko 1,2 kilograma.

Zbog njihovog zdravstvenog stanja nisu mogli da budu zajedno kao druge novorođene bebe. BBC navodi da su ponovo spojeni tek tokom bolničkog lečenja u Bristolu. Leo je takođe imao dug boravak u bolnici – proveo je tamo 80 dana.

Za Mila je, međutim, počela mnogo duža i teža borba.

Rođen sa tri srčane mane

Milu su dijagnostikovane tri srčane mane: transpozicija velikih arterija (TGA), ventrikularni septalni defekt (VSD) i atrijalni septalni defekt (ASD).

Dodatnim pregledima otkriveno je i suženje plućnih arterija koje prethodno nije uočeno.

Problem je bio i u tome što je Milo bio izuzetno mali i prevremeno rođen. Prema rečima njegove majke, određene intervencije nisu mogle da budu urađene dok njegova telesna masa nije dostigla tri kilograma.

Posle više od 200 dana dogodio se novi udarac

Porodica je mesecima živela između nade i straha, a nakon više od 200 dana Milovog boravka u bolnici dogodila se nova drama.

Milo je pretrpeo veoma težak moždani udar, a utvrđeno je i oštećenje mozga.

Nakon toga porodica je još šest do sedam nedelja čekala da bude moguće obaviti operaciju.

U jednom od najtežih trenutaka neurolog je porodicu upozorio da Milo verovatno više nikada neće moći da se nasmeje.

Razgovaralo se čak i o palijativnom zbrinjavanju, zbog čega su se njegovi najbliži pripremali za najgori mogući ishod.

A onda se Milo ponovo nasmejao

Milo je, međutim, iznenadio sve.

Samo nedelju dana kasnije počeo je da radi upravo ono za šta su se njegovi roditelji plašili da više nikada neće videti.

Ponovo se smešio.

Laura je ispričala da je njen sin počeo da pokazuje sposobnosti za koje im je prethodno rečeno da ih možda neće imati. Upravo zbog svega kroz šta je prošao nazvala ga je „pravim borcem“.

Posle 304 dana – konačno kući

Datum koji će porodica posebno pamtiti je 11. avgust 2026. godine.

Posle ukupno 304 dana provedenih u bolnici, Milo je konačno stigao u porodični dom u Churchdownu, nedaleko od Gloucestera.

Njegovo lečenje time ipak nije završeno. Milo se hrani pomoću sonde i kod kuće spava u posebnom bolničkom krevecu, jer tokom hranjenja mora da bude postavljen pod uglom od 30 stepeni. Očekuju ga i dodatne operacije.

Ali posle deset meseci bolničkih soba, intenzivne nege, operacija i neizvesnosti, porodica je konačno zajedno kod kuće.

„Želim da pokažem da postoji nada“

Laura priznaje da je tokom 304 dana bilo mnogo trenutaka kada je želela da odustane.

Danas želi da njihova priča bude ohrabrenje drugim roditeljima čije bebe nedeljama ili mesecima borave na neonatalnoj ili pedijatrijskoj intenzivnoj nezi.

Njena poruka je da nada postoji čak i posle stotina dana provedenih na intenzivnoj nezi i bolničkom odeljenju – jer dete na kraju ipak može da stigne kući.

Ljudi koji su im spasavali sina postali su prijatelji

Iako je toliko dugo čekala dan kada će napustiti bolnicu, Laura kaže da joj sada nedostaju drugi roditelji koje je upoznala na neonatalnoj intenzivnoj nezi, ali i osoblje Bristol Children’s Hospital.

Tokom tih meseci, kaže, stekla je prijatelje za ceo život.

Posebno je zahvalna medicinskom osoblju za koje kaže da je njenom sinu u više navrata spaslo život.

Veliku pomoć porodici pružila je i humanitarna organizacija The Grand Appeal, zvanična dobrotvorna organizacija dečje bolnice. Već četvrtog dana Milovog boravka obezbedili su porodici smeštaj u blizini bolnice.

To je Lauri omogućilo da bude uz svoje bebe umesto da svakodnevno putuje oko sat vremena u jednom pravcu između Churchdowna i Bristola.

Lekar: Pokazali su ogromnu odlučnost i snagu

Pedijatrijski intenzivista Alvin Schadenberg iz Bristol Children’s Hospital rekao je da se Milo suočio sa veoma ozbiljnim izazovima.

Istakao je i veliku odlučnost i snagu koju su tokom čitave borbe pokazali i Milo i njegova majka, dodajući da je medicinski tim srećan što se dečak dobro oporavlja i što je konačno bio dovoljno dobro da napusti njihovu brigu.

Posle tri srčane mane, moždanih udara, oštećenja mozga, operacija i 304 dana provedenih u bolnici, mali Milo sada je tamo gde je njegova porodica gotovo godinu dana sanjala da će biti – kod kuće.

BBC