Moja beba se rodila sa plavim očima – sada, nakon godinu dana, boja im je smeđa: Evo zbog čega se ovo dešava

Mnoge bebe u prvim mesecima života imaju svetlije oči, ali to ne znači da će takva boja ostati zauvek. Evo šta određuje boju očiju i zašto se ona kod neke dece menja tokom odrastanja. Oči novorođenčeta nastavljaju da se razvijaju i nakon rođenja. U prvim mesecima menjaju se oštrina vida i način na koji beba reaguje na svetlost, ali kod pojedine dece može da se promeni i boja očiju. Često se može čuti da se sve bebe rađaju sa plavim očima. To, međutim, nije tačno. Boja očiju zavisi od genetike i količine pigmenta melanina u šarenici, a bebe se mogu roditi sa plavim, sivim, zelenim, smeđim ili drugim nijansama očiju.

Da li su sve bebe rođene sa plavim očima?

Ne. Istraživanja pokazuju da se među novorođenčadi ne rađa najviše beba sa plavim očima. Prema podacima istraživanja NEST (Newborn Eye Screening Test), u uzorku od 192 novorođenčeta iz različitih studija, oko 63 odsto beba imalo je smeđe oči, dok je približno 20 odsto imalo plave. Na boju očiju pri rođenju prvenstveno utiču geni koje dete nasleđuje od roditelja. Zbog toga braća i sestre često imaju sličnu boju očiju, ali to nije pravilo. Genetska kombinacija može dovesti i do toga da dete ima drugačiju boju očiju od oba roditelja.

Zašto se boja očiju kod beba može promeniti?

Kod neke dece boja očiju nakon rođenja nije konačna. Jedan od razloga je melanin, pigment koji utiče na boju očiju, kože i kose. Kako se količina melanina u šarenici povećava tokom razvoja, oči koje su u početku svetlije mogu postati tamnije. Zato bebine oči koje su na početku plave ili sive kasnije mogu dobiti zelenu, boju lešnika ili smeđu nijansu. Promene su najčešće primetne tokom prvih nekoliko meseci života, a kod mnoge dece boja očiju se uglavnom stabilizuje do kraja prve godine. Kod neke dece manje promene mogu se nastaviti i kasnije, ponekad do druge ili treće godine.

Možda vas zanima

Mama i tata imaju smeđe oči, a dete plave: Kako je to moguće? Genetika ima objašnjenje

Zašto se boja očiju kod beba menja?

Šta zapravo daje očima plavu boju?

Plave oči ne nastaju zato što u šarenici postoji plavi pigment. Kod plavih očiju postoji vrlo malo melanina u stromi, prednjem sloju šarenice. Kada svetlost uđe u oko, način na koji se ona raspršuje kroz strukturu šarenice stvara utisak plave boje. Ovaj optički fenomen povezuje se sa Tindalovim efektom, odnosno rasipanjem svetlosti. Sličan princip učestvuje i u tome kako ljudsko oko doživljava plavu boju neba. Zbog toga dve osobe mogu imati različitu nijansu plavih očiju, iako nijedna nema „plavi pigment“ u šarenici.

A šta je sa zelenim, sivim i smeđim očima?

Smeđe oči uglavnom imaju veću količinu melanina u šarenici, zbog čega svetlost apsorbuje više pigmenta i oči izgledaju tamnije. Kod zelenih i očiju boje lešnika situacija je složenija. Na njihov izgled utiču količina i raspored melanina, ali i način na koji se svetlost raspršuje u strukturi šarenice. Sive oči takođe nemaju poseban „sivi pigment“. Njihov izgled zavisi od strukture šarenice, količine pigmenta i načina na koji se svetlost kroz nju rasipa. Zato boja očiju nije jednostavno pitanje „koliko neko ima melanina“, već rezultat kombinacije genetike, količine i rasporeda pigmenta i optičkih osobina šarenice.

Mogu li roditelji sa smeđim očima dobiti plavooku bebu?

Da, moguće je. Boja očiju ne nasleđuje se po jednostavnom pravilu po kojem je smeđa boja uvek dominantna, a plava recesivna. U određivanju boje očiju učestvuje veći broj gena. Zbog toga dete može naslediti kombinaciju genetskih varijanti koja dovodi do drugačije boje očiju od one koju imaju roditelji. Naravno, porodična genetika ima veliki uticaj, pa boja očiju roditelja i drugih bliskih rođaka može biti koristan pokazatelj, ali ne može sa potpunom sigurnošću predvideti konačnu boju očiju bebe.

Gde ima najviše ljudi sa plavim očima?

Plave oči su mnogo češće u severnoj Evropi nego u većini drugih delova sveta. Estonija i Finska često se navode među zemljama sa najvećim udelom stanovništva sa plavim očima. Ipak, procene se razlikuju u zavisnosti od izvora i načina na koji se boja očiju klasifikuje. Zanimljivo je da činjenica da se određeni broj beba rađa sa svetlijim očima ne znači da će isti procenat odraslih stanovnika imati plave oči, upravo zato što se boja kod dela dece menja tokom ranog detinjstva.

Kada se može znati konačna boja očiju?

Ne postoji jedan tačan trenutak koji važi za svaku bebu. Najveće promene obično se dešavaju tokom prvih šest do 12 meseci. Kod većine dece tada već postaje prilično jasno u kom će se pravcu razvijati boja očiju, dok kod manjeg broja dece promene mogu da se nastave i tokom narednih godina. Zato nije neobično da roditelji u prvim mesecima primećuju da bebine oči izgledaju drugačije na dnevnom svetlu, u hladu ili na fotografijama. Na kraju, genetika određuje osnovni potencijal za boju očiju, dok razvoj pigmenta i struktura šarenice određuju kako će se ta boja ispoljiti.

Dakle, nisu sve bebe rođene sa plavim očima. Neke će zadržati svetlu boju sa kojom su došle na svet, dok će se kod drugih ona tokom prvih meseci ili godina postepeno promeniti. Upravo zbog toga boja bebinih očiju može biti jedno od zanimljivih iznenađenja ranog detinjstva.