Stari običaji koje i dan danas praktikujemo: Kucamo u drvo i duvamo svećice, a ni ne znamo zbog čega

Iako danas živimo u vremenu u kojem gotovo sve pokušavamo da objasnimo naukom, pojedini običaji opstali su generacijama i postali deo svakodnevice. Kucanje u drvo, duvanje svećica na rođendanu, bacanje novčića u fontanu i izgovaranje „nazdravlje“ nakon kijanja radnje su koje mnogi obavljaju gotovo nesvesno. Iza njih se kriju stara verovanja, strahovi i rituali kojima su ljudi nekada pokušavali da privuku sreću, ispune želju ili se zaštite od nesreće.

Kucanje u drvo protiv uroka

Kada kažemo nešto lepo o svom životu, planovima ili budućnosti, mnogi odmah pokucaju u drvo kako ne bi „izazvali sudbinu“. Ovaj običaj vezuje se za veoma stara verovanja u kojima je drveće imalo posebno mesto i povezivalo se sa zaštitom i natprirodnim silama. Dodirivanje ili kucanje u drvo tako je vremenom postalo simboličan način da se loša sreća drži podalje. Zanimljivo je da ovaj pokret i danas prave čak i ljudi koji sebe ne smatraju naročito sujevernima.

Duvanje svećica za ispunjenje rođendanske želje

Rođendan je danas gotovo nezamisliv bez torte i svećica. Pre nego što ih ugasimo, obično zamislimo želju, a prema popularnom verovanju ona će se ostvariti ako svećice uspemo da ugasimo jednim dahom. Sveće su kroz istoriju bile povezivane sa molitvama, željama i zaštitom. Vremenom su različiti običaji sa svećama dobili nova značenja, a duvanje svećica postalo je deo rođendanske tradicije koju danas uglavnom prihvatamo kao sasvim normalnu.

Možda vas zanima

Prvi zub je velika stvar: Od starih običaja do Zubić vile

Svadbeni običaji u Srbiji: šta kupuje kuma, šta dever, kum, stari svat i ko šta radi na venčanju

„Skinite crveni konac sa bebine ruke“: Teolog tvrdi da je ovo najveća zabluda svih Srba

Novčić u fontani za sreću

Bacanje novčića u fontanu još je jedan ritual koji ljudi povezuju sa srećom i ostvarivanjem želja. Običaj se vezuje za stare tradicije darivanja vode i izvora, koji su za ljude imali posebno značenje jer su predstavljali izvor života. Danas je ritual jednostavan – novčić se baci u vodu, zamisli se želja i nastavi dalje. Ipak, mnogima je teško da prođu pored poznate fontane, a da barem jednom ne požele da okušaju sreću.

Zašto kažemo „nazdravlje“ kada neko kine?

Kada neko kine, gotovo instinktivno kažemo „nazdravlje“. Iako je danas ova reč pre svega izraz učtivosti i brige za drugu osobu, običaj ima dugu i zanimljivu prošlost. U različitim starim verovanjima kijanje se povezivalo sa bolešću, ali i sa opasnošću po život. Zbog toga je želja za zdravljem nakon kijanja predstavljala svojevrsnu zaštitu osobe koja je kinula. Vremenom je ovaj običaj izgubio svoje prvobitno značenje, ali je ostao deo svakodnevne komunikacije. Danas ga izgovaramo gotovo automatski, često i ne razmišljajući o tome kako je nastao.

Običaji koji su nadživeli svoja verovanja

Bez obzira na to verujemo li u sreću, sudbinu ili stara narodna predanja, zanimljivo je koliko su pojedini rituali uspeli da opstanu kroz vekove. Kucanje u drvo, zamišljanje želje uz rođendanske svećice, bacanje novčića u fontanu i „nazdravlje“ nakon kijanja danas su uglavnom deo kulture i svakodnevnih navika. Njihova prvobitna značenja možda su se promenila, ali običaji i dalje žive.