Sa 27 godina, trudna, nosila je pelene i koristila ćerkinu nošu: Nastasja danas ima poruku koju bi svi trebalo da pročitaju

Postoje stvari koje uzimamo zdravo za gotovo – da ustanemo iz kreveta, sami odemo do toaleta, istuširamo se, prošetamo ili izađemo iz kuće kad poželimo. Nastasja Nedimović je sa samo 27 godina, dok je bila trudna sa drugim detetom, na najteži mogući način shvatila koliko se život može promeniti praktično preko noći.

Nekadašnja vaterpolo reprezentativka Srbije, danas poznata na društvenim mrežama kao Cancer Influencer, tokom druge trudnoće suočila se sa multiplim mijelomom, malignom bolešću koštane srži. Bolest ju je dovela do nepokretnosti, imala je prelome dva kičmena pršljena, grudne kosti i rebara, a nakon lečenja morala je ponovo da uči da hoda. Prošla je kroz pet ciklusa hemioterapije i transplantaciju koštane srži.

Danas živi aktivno, a svoju priču godinama deli sa drugima. RTS je ove godine naveo da njen profil Cancer Influencer prati više od 300.000 ljudi.

Možda vas zanima

„Mislila sam da sam podbacila“: Majka četvoro dece progovorila o pritisku zbog kojeg se mnoge žene osećaju krivim

Braća blizanci iste godine postala očevi blizanaca, u porodicu stigle četiri bebe: Neverovatna priča iz komšiluka

Deca koju su roditelji često kritikovali obično razviju ovih 7 osobina u odraslom dobu

Ovoga puta Nastasja je otvoreno progovorila o jednom od najtežih perioda svog života – vremenu kada joj je bila potrebna pomoć čak i za stvari o kojima većina ljudi nikada ne razmišlja.

„Sa 27 godina sam nosila pelene“

Bez ulepšavanja je opisala koliko se njen život tada promenio.

 – Da mi je neko rekao da ću sa 27 godina nositi pelene i da ću od muke koristiti od ćerke nošu, ne bih mu poverovala, i to trudna. Do tad su mi se nekako stvari u životu podrazumevale, kao i većini nas – znači ustaneš, da se istuširaš, da odeš do toaleta, da izađeš iz kuće kad hoćeš… i onda ti život lupi šamarčinu i kaže „ček malo, sad ću ja tebi da pokažem kako sve može naopačke i naglavačke da se okrene“.

Koliko je njeno stanje bilo ozbiljno potvrđuju i njena ranija svedočenja. Nastasja je za RTS pričala da je tokom trudnoće u jednom trenutku ostala potpuno nepokretna i da nije mogla da pomeri trup. Počelo je bolovima u nogama, a zatim su usledili snažni bolovi i grčevi u leđima.

Dijagnozu je dobila tokom druge trudnoće, a porodila se čim je ušla u osmi mesec. Nakon toga usledilo je intenzivno lečenje.

Da li ju je bilo sramota što zavisi od drugih?

Nastasja danas o tom periodu govori bez stida. Naprotiv, iz njega je izvukla lekciju o tome koliko se brzo uloge u životu mogu promeniti.

 – Da li me je tad sramota? Ne! I zašto bi… Jesam li ja sad kao manje vredna zato što mi treba nečija pomoć za neke najosnovnije stvari? Ne, to je bio samo jedan period mog života. Ja sam uvek to tako posmatrala, periodi prolaze, i dobri i loši.

U njenom slučaju taj period zaista jeste prošao. Nakon terapija i transplantacije ponovo je učila da stoji i hoda, a danas trenira, trči i vodi veoma aktivan život.

„Ne znaš ko je juče trčao, a danas ne može da ustane“

Iz svega kroz šta je prošla ostala joj je, kaže, važna lekcija – da ljude ne treba procenjivati samo prema trenutku u kojem ih zateknemo.

 – Ono što sam tad naučila je da ne procenjujemo ljude prebrzo po onome u čemu ih zatekneš, jer ne znaš ko je juče trčao, a danas ne može da ustane. Ne znaš ko je bio oslonac svima, a danas mu treba tuđa ruka, i ne znaš kad se uloge mogu zameniti.

I upravo je to možda najsnažniji deo njene poruke. Ono što jednoj osobi predstavlja najobičniju svakodnevicu, drugoj u istom trenutku može izgledati kao najveća želja.

„Nemoj to da zoveš običnim danom“

Nastasja je zato svoje iskustvo pretočila u poruku koja lako može da promeni način na koji posmatramo jedan sasvim „običan“ dan.

 – Zato, ako danas možeš da ustaneš iz kreveta, odeš do kupatila, prošetaš, zagrliš nekoga, izađeš napolje, nemoj to da zoveš običnim danom. To nikako nije običan dan, jer danas možda imaš nešto za šta bi neko drugi dao sve.

Njena priča danas izgleda potpuno drugačije nego kada je sa 27 godina ostala nepokretna. Nastasja je majka dvoje dece, Nie i Vuka, živi sa porodicom u Novom Sadu, a iskustvo bolesti pretvorila je u javni rad kroz koji govori o životu posle dijagnoze i pruža podršku ljudima koji prolaze kroz teške periode.

A možda je upravo njena poslednja rečenica najbolji podsetnik: mogućnost da ustanemo, hodamo, zagrlimo nekoga i sami izađemo iz kuće nije mala stvar samo zato što nam se danas podrazumeva.