Zašto beba udara, štipa i čupa roditelje? Evo šta pokušava da vam kaže

Bebe tek upoznaju svoje telo, uče da kontrolišu pokrete i otkrivaju kako njihovo ponašanje utiče na ljude oko njih. Za bebu povlačenje kose, štipanje ili udaranje najčešće nisu namerni pokušaji da nekoga povredi. Ona još ne razume u potpunosti da određeni pokret može da zaboli drugu osobu.

Beba istražuje svet rukama

Razvoj motorike počinje od najranijih dana – od pokreta šaka i prstiju, poput stiskanja pesnica, do kasnijeg hvatanja olovke, crtanja i bojenja, koji dodatno podstiču finu motoriku i koordinaciju.

Tokom prve godine života ruke su jedan od glavnih načina na koji beba upoznaje okolinu. Hvata igračke, dodiruje lice roditelja, povlači predmete, udara po površinama i posmatra šta se događa. Kada vas uhvati za nos ili kosu i vi odmah reagujete, beba može primetiti da je napravila nešto što izaziva reakciju. Zato može ponoviti isti pokret, ne zato što želi da vas povredi, već zato što istražuje uzrok i posledicu. Za nju je to svojevrsno učenje: „Kada uradim ovo, mama ili tata urade ono.“

Možda vas zanima

Šta je plodova voda i zašto je toliko važna za bebu? Ima čak sedam ključnih uloga u trudnoći

Tummy time: Zašto je važno da beba provodi vreme na stomaku

Zašto deca grizu i kako roditelji treba da reaguju?

Nekada je u pitanju uzbuđenje

Beba još nema razvijen način da emocije izražava rečima. Kada je posebno srećna, uzbuđena ili želi vašu pažnju, može početi da maše rukama, udara, hvata, štipa ili vuče. To se posebno može dogoditi kada se igrate, kada ugleda nekoga ko joj je važan ili kada se događa nešto što joj je zanimljivo. Zato određeno ponašanje može izgledati „grubo“, iako iza njega zapravo stoji pozitivna emocija koju beba još ne ume drugačije da pokaže.

Umor, glad i frustracija mogu da pojačaju ovakvo ponašanje

Udaranje i štipanje mogu se pojaviti i kada je beba umorna, gladna, previše stimulisana ili frustrirana. Ako beba pokušava da dohvati igračku, ali ne uspeva, može početi nervozno da maše rukama. Ako joj se spava, može postati nemirna i početi da hvata roditelja za kosu ili lice. Kod neke dece ovakvi pokreti posebno su izraženi tokom hranjenja ili uspavljivanja, kada su umorna i pokušavaju da se umire. Zato je korisno obratiti pažnju na to kada se ponašanje najčešće javlja. Ako primetite obrazac, lakše ćete razumeti šta bebi u tom trenutku treba.

Kako roditelj treba da reaguje?

Najvažnije je ostati miran i reagovati dosledno. Ako vas beba udari ili povuče za kosu, nežno joj zaustavite ruku i sklonite je sa svog lica. Možete kratko i smireno reći: „Ne udaramo. To boli.“ Beba možda neće odmah razumeti značenje reči, ali će vremenom povezivati vaš ton i reakciju sa ponašanjem koje želite da zaustavite. Nema potrebe za vikom, zastrašivanjem ili kažnjavanjem. Beba još nema sposobnost da razume kaznu na isti način kao starije dete, a burna reakcija roditelja ponekad može dodatno da je uzbudi.

Pokažite joj šta može umesto toga

Osim što ćete zaustaviti neželjeni pokret, možete joj ponuditi alternativu. Ako vas štipa, možete joj dati igračku koju može da gnječi ili hvata. Ako vas vuče za kosu, nežno sklonite njenu ruku i ponudite joj nešto drugo što može da dodiruje. Kod starije bebe možete početi da koristite jednostavne reči poput „nežno“, „polako“ ili „pomazi“. Dok je držite za ruku, pokažite joj kako se nežno dodiruje lice ili ruka. Na ovaj način dete ne uči samo šta ne treba da radi, već i šta može da uradi umesto toga.

Kada treba obratiti pažnju?

Povremeno udaranje, štipanje ili čupanje kod bebe najčešće su deo istraživanja i razvoja. Ipak, ako imate bilo kakvu nedoumicu u vezi sa ponašanjem ili razvojem deteta, razgovarajte sa pedijatrom, naročito ako primećujete i druge promene koje vas brinu. Važno je posmatrati dete u celini: kako komunicira, reaguje na ljude, koristi pokrete, napreduje i stiče nove veštine. Kako se razvijaju govor, komunikacija i sposobnost kontrole emocija, beba postepeno dobija više načina da pokaže šta želi i kako se oseća.

Dakle, ako vas beba čupa za kosu, štipa ili udara po licu, to najčešće nije znak da je „agresivna“. Ona tek uči kako da koristi svoje telo i komunicira sa svetom, a roditelj je tu da joj mirno pokaže gde su granice.