Mama došla po sina posle prvog dana u vrtić: Ono što je videla gledajući ga krišom dovelo ju je do suza

Prvi dan u vrtiću veliki je trenutak i za dete i za roditelje. Dok se mališani suočavaju sa novim prostorom, vaspitačima i decom koju nikada ranije nisu videli, roditelji često provedu sate razmišljajući samo o jednom – kako se njihovo dete snašlo kada oni nisu bili pored njega.

Za Nesu Lovlin taj strah bio je još veći. Njen sin Džekston ima autizam, a pre njegovog polaska u vrtić najviše ju je mučilo pitanje da li će ga druga deca prihvatiti i hoće li uspeti da pronađe prijatelje.

Ono što je ugledala kada je prvog dana došla po njega slomilo joj je srce. Ipak, već sledećeg dana dogodilo se nešto zbog čega je njihova priča dobila sasvim drugačiji kraj.

Možda vas zanima

Ovako se odlazi u penziju! Đaci jednim gestom rasplakali profesorku Osme gimnazije: A zbog onoga što su uradili na kraju se i prekrstila

„Zapravo si ti opasna“: Sina su joj morbile zauvek uništile, a sada je Anastasija odgovorila onima koji je napadaju zbog stava o vakcinaciji

Slaviša je pre 21 godinu uzeo ćerku sa Daunovim sindromom iz doma i od tada su nerazdvojni: „Nema te sile koja bi me razdvojila od mog deteta“

Najviše se plašila da će ga druga deca odbaciti

Nesa je za Newsweek ispričala da je pred početak vrtića bila veoma nervozna. Posebno ju je brinulo kako će se druga deca odnositi prema njenom sinu i da li će ga izbegavati zbog autizma.

Takva roditeljska zabrinutost nije bez osnova. Studija objavljena 2022. godine u časopisu „Psychology in the Schools“, koja je tokom dve godine pratila 166 dece sa autizmom, pokazala je visok nivo odbacivanja i nizak nivo prihvatanja među vršnjacima. Prema rezultatima istraživanja, 51,9 odsto dece bilo je odbačeno tokom jedne ili obe godine praćenja.

Ali dok je mama unapred razmišljala o svemu što bi moglo da se dogodi, Džekston se radovao polasku.

– Svaki dan bi mi govorio kako jedva čeka da stekne prijatelje i pitao bi me mislim li da će ih naći. Rekla bih mu da će biti sjajan i da će ga svi voleti baš kao i ja – ispričala je.

Došla je ranije, a onda ga ugledala potpuno samog

Prvog dana Nesa nije mogla da dočeka vreme kada će ponovo videti sina. Pred vrtić je stigla čak pola sata ranije.

Tada je pogledala prema igralištu.

Džekston je sedeo potpuno sam na ljuljašci. Niko ga nije ljuljao, niko mu nije prišao i niko se nije igrao sa njim.

Za njegovu mamu taj prizor bio je previše bolan.

– Slomila sam se i zaplakala. Toliko sam htela da preskočim ogradu samo da ga zagrlim – ispričala je.

Još teže bilo joj je to što je morala da ostane sa druge strane i posmatra sina.

– Najteže je bilo to što sam znala da ne smem i što sam ga morala gledati tužnog, a on nije imao pojma da sam ja odmah pored.

Deca sa autizmom mogu želeti prijateljstva i druženje kao i njihovi vršnjaci, ali uspostavljanje prvog kontakta ponekad im predstavlja veliki izazov. Gužva na igralištu, mnogo dece, započinjanje razgovora i prepoznavanje neverbalnih signala mogu dodatno otežati uključivanje u zajedničku igru.

Naučni pregled objavljen 2026. godine u časopisu „Research in Developmental Disabilities“ takođe je ukazao na poteškoće koje neka deca sa autizmom mogu imati prilikom započinjanja igre i razumevanja neverbalne komunikacije.

@xoxo.nessalovelyn

This was right before pickup, he played alone the whole time 🙁 #firstdayofschool #preschool #allalone #boymom #mommoments

♬ original sound – fabi

„Nisam stekao prijatelje. Nedostajala si mi, mama“

Na putu kući Džekston nije bio naročito razgovorljiv.

Majci je rekao svega nekoliko rečenica, ali su one bile dovoljne da joj pokažu kako se osećao.

– Volim svoju učiteljicu, ali nisam stekao prijatelje. Nedostajala si mi, mama.

Kasnije joj se ipak otvorio i objasnio šta ga je najviše povredilo.

– Rekao je da je jako tužan jer nije našao prijatelje, da se niko nije hteo igrati s njim niti razgovarati, i dodao: „Nisam im se svideo“ – ispričala je njegova mama.

Umesto da mu kaže da zaboravi šta se dogodilo, Nesa je pokušala da mu objasni da se prijateljstva ne stvaraju uvek prvog dana.

– Objasnila sam mu da za prijateljstvo treba vremena. Takođe sam se potrudila da shvati koliko je poseban i da ne mora ništa da menja na sebi – rekla je.

Kod kuće su vežbali kako da pronađe prijatelja

Mama i sin ostatak dana pretvorili su u malu pripremu za novi pokušaj.

Vežbali su kako može da započne razgovor sa drugom decom, kako da im priđe i kako da se predstavi. Džekston je smišljao šta bi mogao da kaže kada sledeći put poželi nekoga da upozna.

Sutradan se u vrtić vratio sa više samopouzdanja.

I dogodilo se upravo ono čemu se toliko nadao.

Drugog dana stigla je vest koju je mama čekala

Džekston je pronašao prijatelja.

– Džekstonu je danas bio drugi dan u vrtiću i stekao je prijatelja – ispričala je Nesa.

Sve ono što su prethodnog dana zajedno vežbali pokušao je da primeni.

– Primenio je sve što je vežbao i uspelo je.

Njegova mama je u međuvremenu objavila snimak na kojem se vidi kako se Džekston prvog dana igra sam. Nije očekivala ono što je usledilo. Želela je prvenstveno da čuje iskustva i savete drugih majki i da zna da nije jedina koja se suočava sa takvim strahovima.

Snimak je, međutim, privukao ogromnu pažnju i prikupio više od 4,8 miliona pregleda.

Nesa veruje da je toliko ljudi reagovalo zato što se iza jednostavnog prizora deteta koje samo sedi na igralištu krije strah koji mnogi roditelji dobro poznaju – hoće li njihovo dete biti prihvaćeno kada mama i tata nisu tu da ga zaštite.

A Džekston?

Njega je obradovala podrška koju je dobio na internetu, ali jedna stvar mu je ipak bila mnogo važnija.

Pronašao je nekoga sa kim može da se igra.

– Presrećan je kada vidi svu tu podršku koju je dobio nakon videa, a oduševljen je i što je pronašao prijatelja za igru – zaključila je njegova mama.

Posle svega što se dogodilo prvog dana, Nesa kaže da je danas mnogo manje uplašena zbog njegovog odlaska u vrtić.