Mislite da je dete „hiperaktivno“? Pedijatar upozorava: Pre nego što gledate ponašanje, obratite pažnju kako diše

Nemirno je, teško održava pažnju, ne može dugo da sedi na jednom mestu, zaboravlja ono što mu govorite ili deluje kao da je neprestano „uključeno u struju“. Roditelji ovakvo ponašanje neretko opisuju jednom rečju – hiperaktivnost.

Međutim, pedijatar dr Vanja Kurjakov skreće pažnju na nešto što roditelji možda neće prvo povezati sa ponašanjem deteta – način na koji ono diše, naročito tokom spavanja.

– Od deteta očekujemo da sluša, pamti, uči i reguliše emocije. A da li smo pogledali kako diše? – pita dr Kurjakov.

Možda vas zanima

Deca koja teško dele igračke često nisu „sebična“: Ovih 6 grešaka odraslih može pogoršati problem

Pet gradova i opština ulaže u nove usluge za građane: Pomoć stiže za više od 2.000 ljudi

Zbog ovih grešaka deca postaju nevaspitana: Jedna je posebno važna, a roditelji je i ne primećuju

Prema njenim rečima, disanje je jedna od osnovnih funkcija od kojih zavisi rad celog organizma.

Dete deluje nemirno? Obratite pažnju na noć

Doktorka objašnjava da mozak i telo imaju veliku potrebu za kiseonikom i da je kvalitetan san važan za svakodnevno funkcionisanje deteta.

Posebnu pažnju roditelja usmerava na situacije u kojima se disajni put tokom sna sužava ili zatvara.

– Kada se disajni put tokom sna sužava ili zatvara, san se prekida, a mogu se javljati i padovi nivoa kiseonika. Posledice se onda vide i tokom dana: kroz razdražljivost, nemir, teškoće sa pažnjom, pamćenjem i učenjem. Dete koje deluje kao da je „uključeno u struju“ može biti dete čiji san stalno nešto prekida – navela je dr Kurjakov.

Poremećaji disanja tokom spavanja kod dece zaista mogu biti povezani sa problemima sa pažnjom i ponašanjem tokom dana. Ipak, nemir ili teškoće sa koncentracijom imaju brojne moguće uzroke i sami po sebi ne znače da dete ima problem sa disanjem.

Sedam znakova na koje roditelji mogu da obrate pažnju

Doktorka je izdvojila nekoliko stvari koje roditelji mogu da primete kod kuće, a koje mogu biti razlog da se posavetuje pedijatar.

Obratite pažnju ako dete:

1. diše na usta umesto na nos
2. često ima suve ili ispucale usne, čak i kada unosi dovoljno tečnosti
3. hrče ili spava otvorenih usta
4. ima usko nepce ili zbijene mlečne zube
5. u mirovanju drži jezik na podu usta
6. ima uvećane krajnike ili krajnike koji se međusobno dodiruju
7. često balavi ili ima poteškoće sa žvakanjem ili gutanjem

Pojedinačni znak sa ovog spiska ne znači automatski da dete ima poremećaj disanja. Međutim, ako se simptomi ponavljaju, naročito hrkanje, disanje na usta i nemiran san, vredi ih pomenuti pedijatru.

„Umesto ponašanja, pogledaj disanje“

Dr Kurjakov naglašava da je nosno disanje u mirovanju i tokom sna jedan od temelja zdravog funkcionisanja.

– Nos filtrira, zagreva i vlaži vazduh koji ulazi u disajne puteve. Ima svoju zaštitnu ulogu. A kvalitetan san, koji zahteva i nesmetano disanje, važan je za imunitet, rast, emocionalnu stabilnost i sposobnost deteta da uči i pamti. Sve su to povezane funkcije istog tela – objasnila je.

Zbog toga, kako kaže, insistira da se disanje na usta, hrkanje i nemiran san zaslužuju da budu otkriveni što ranije.

Ne mora svako nemirno dete biti „hiperaktivno“

Važno je napraviti razliku između simptoma koje roditelji primećuju i dijagnoze. ADHD se ne može utvrditi na osnovu toga da li dete hrče, diše na usta ili je nemirno, niti problemi sa disanjem predstavljaju objašnjenje za svako hiperaktivno ponašanje.

Ali ako dete loše spava zbog problema sa disanjem, posledice nedovoljno kvalitetnog sna mogu se pokazati upravo tokom dana – kroz umor, razdražljivost, nemir ili poteškoće sa koncentracijom.

Zato dr Kurjakov roditeljima savetuje da posmatraju dete kao celinu.

– Kao pedijatar i orofacijalni miolog, želim da način na koji dete diše postane deo slike koju gledamo od početka. Da povežemo ono što primećujemo tokom hranjenja, spavanja i svakodnevnog funkcionisanja. Da roditelj zna šta da posmatra i kada da potraži pomoć – poručila je.

Ponekad zato pitanje nije samo „Zašto moje dete ne može da bude mirno?“, već i mnogo jednostavnije: „Kako moje dete diše dok spava?“